Jevrosimović: "Biznis i firme su živa stvar, ali znanje ne može niko da vam oduzme"

Foto: Comtrade

*Sport u srcu - sport od malih nogu. Kako je sve počelo i odakle baš atletika? Namerno postavljamo ovo pitanje na početku, jer moto „nema odustajanja“ važi kako u sportu, tako i u biznisu.

- Atletikom sam počeo da se bavim kao dečak. Gledao sam Olimpijadu u Moskvi i svidelo mi se kada je Kozakijević pobedio u disciplini u kojoj su tada Rusi dominirali. Već sledeći dan odlučio sam da počnem da treniram atletiku i postanem član Atletskog kluba Crvena Zvezda.

Sport od malih nogu naučio me je izuzetno važnoj lekciji: da u ključnim momentima i kritičnim situacijama - ne odustajem.

Biznis i firme su živa stvar: tokom ovih godina, naučili smo da mnoge stvari koje ne zavise od vas mogu da vas iznenade i da vam sruše nešto što ste godinama gradili. Ali, ono što me je uvek držalo pribranim, hrabrim, trezvenim, sigurnim – to je da niko ne može da vam oduzme znanje.

Dok imate to znanje, vi ćete uvek znati da se dignete i krenete ponovo. Šta god da sam prolazio, nikada nisam razmišljao da odustanem. Jednostavno, verovao sam da ako budem uporan, ako budem istrajan, to će morati da da rezultate. I to je na kraju i dalo rezultate – i daje ih i dalje.

*Majami, Dizeldorf, Sankt Petersburg... HP, IBM, Microsoft... 12,5 milijardi dolara, 50 kompanija u 40 zemalja - i to sve sa 30 godina. lmpresivno. Kako je izgledao taj timeline?

- Uzbudljivo – i sa dosta izazova.

U Ameriku sam otišao sa devetnaest godina, na koledž. Tamo sam upoznao poslovnog partnera sa kojim sam otpočeo svoj prvi veliki biznis sa računarima, koji su tada u Americi postajali veoma tražena roba, a u ostatku sveta bili deficitarni.

Posle nekog vremena, odlučili smo da proširimo poslovanje na Evropu, i u Dizeldorfu 1986. kupujemo distributera računarske opreme koji je imao ugovor sa HP-om. Paralelno sa time, ulagao sam u vlasničku strukturu jedne kompanije, koja serijom uspešnih akvizicija postaje druga najveća IT kompanija na svetu, sa godišnjim prometom od 12 milijardi dolara.

1991. godine, u tadašnjoj Jugoslaviji, otvorio sam kompaniju Comtrade. Koristio sam već stečene poslovne kontakte i uspeo u tome da kompanija vrlo brzo postane najveći distributer IT opreme u zemlji i prvi distributer za HP, IBM i Microsoft.

Raspad jedinstvenog tržišta bio je veliki izazov - ali i prilika, pa je Comtrade počeo sa regionalnom ekspanzijom koja je kulminirala najvećom srpskom investicijom na slovenačkom tržištu, kada je Comtrade 2008. za 40 miliona evra kupio najveću softversku kuću Hermes SoftLab. Iako smo već bili iskusni u oblasti sistem integracije, ova kupovina definitivno je odredila softver kao pravac budućeg razvoja Comtrade grupe.

*Član ste Svetskog ekonomskog foruma, dobitnik velikog broja nagrada i priznanja u inostranstvu, kao i počasni građanin Bostona. Možete Ii nam malo detaljnije opisati sve te nagrade?

- Dobar je osećaj kada je tvoj rad prepoznat od strane relevantnih ljudi i institucija. Ipak, ja sam uvek težio ka tome da posao uradim najbolje što mogu, ne razmišljajući o nagradama i priznanjima kao cilju.

Tokom celog života, svu svoju energiju ulagao sam u poduhvate u koje istinski verujem: taj luksuz je za mene najveća nagrada.

*Kako po Vama danas treba da „izgleda" dobar menadžer?

- Dobar menadžer ima potpuno poverenje u one sa kojima radi: daje im maksimalnu širinu i slobodu u okviru njihovih zaduženja.

Ljudima bi vidici trebalo stalno da se šire – svi radimo za isti tim, a menadžer je samo jedna karika koja mora dobro da zna da radi svoj posao. On ne može da radi sve, niti može sve da zna.

Ukratko, dobar menadžer ne radi puno, već pametno – i odlično sarađuje sa svojim timom.

*Comtrade grupacija trenutno ima više od 5.000 zaposlenih, od kojih značajan procenat predstavljaju softverski inženjeri koji razvijaju rešenja za najuspešnije svetske kompanije.

- Tako je - upravo zbog toga, mi imamo taj luksuz da biramo kupca. Ipak, zbog količine posla i činjenice da naši inženjeri uvek aktivno rade na projektima, mi stalno imamo otvorena radna mesta.

Iz tog razloga, ja sam pre deset godina prvo pokrenuo fakultet - ITHS, a potom i srednju školu – ITS, najveće privatne obrazovne institucije za informacione tehnologije. Verujem da mi danas moramo da obučavamo inženjerski kadar.

*Otvorili ste i kancelariju u Dablinu (nakon Ljubljane, Bostona, Beograda). Kakvi su planovi za budućnost?

- Tržište Irske pokazalo se kao veoma inovativno i okrenuto ka prihvatanju i razvoju novih tehnologija, što za posledicu ima njihovu dobro razvijenu globalnu poziciju na polju IT tržišta.

Zbog toga, odlučili smo da u Dablinu otvorimo novu kancelariju, koja će biti specijalno usmerena na upravljanje i zaštitu podataka, kao i veštačku inteligenciju.

Smatram da najveću vrednost danas poseduju kompanije koje pod svojim krovom imaju sve – softver, svoj hardver, robotiku – polja koja će u budućnosti sve češće biti objedinjena u okviru jednog proizvoda.

Iz ovih razloga, cilj je da se Comtrade sve više bavi razvijanjem sopstvenih proizvoda, kako bi sve manje zavisio od spoljašnjih faktora.

*Šta za Vas znaci pojam digitalizacija i kako vidite razvoj veštačke inteligencije u narednom periodu?

- Danas su danas gotovo sve kompanije tehnološke – granice delatnosti odavno su se izbrisale. Biznisima je potrebno stimulativno okruženje, a digitalizacija upravo otvara brojne mogućnosti i stvara uslove za inovacije i nove poslovne procese.

Robotika i veštačka inteligencija su tu od posebne važnosti, jer im omogućavaju da budu predvodnice na tržištu.

To je pravac budućnosti – gotovo sve uspešne svetske tehnološke kompanije ulažu u razvoj veštačke inteligencije, u trenutku kada se civilizacija ubrzano kreće ka sveobuhvatnoj digitalizaciji. Uspešne kompanije u digitalnom dobu moraju biti sposobne da izvuku vrednost iz podataka kojim raspolažu, a veštačka inteligencija im to i omogućava.

*Kako vidite problem sa kadrovima u raznim privrednim granama poput medicine, hotelijerstva i ugostiteljstva, transporta i na kraju IT-a?

- Potpuno je prirodno da se tržište radne snage menja. Jedna zanimanja nestaju, druga postaju traženija, a nastaju i sasvim novi oblici rada. U IT industriji, koja je dinamična i koja se razvija neverovatnom brzinom, ovo je još izraženije.

Na globalnom IT tržištu suočavamo se sa velikim deficitom radnika u različitim oblastima – od programera i arhitekata softverskih sistema, do inženjera zaduženih za IT infrastrukturu. Kako bi zadržale radnike i privukle najbolje talente na tržištu, kompanije moraju da se prilagode zahtevima tržišta i svojim zaposlenima ponude nove, fleksibilnije i agilnije modele rada.

*Svedoci smo da u poslednje vreme mnoge poznate svetske kompanije iz sveta IT, hotelijerstva, nekretnina, i drugih, ulažu u razne projekte u regionu. Da Ii je ex-YU region spreman da odigra ovako važnu utakmicu na svetskoj sceni?

- Da, apsolutno!

Ex-YU region dokazao je u poslednjih 15 godina da je vrlo sposoban da se prilagodi i usvoji globalne poslovne prakse i trendove, što potvrđuje i sve veći porast stranih investicija u različite industrije.

Kao neko ko je prepoznao potencijal ovog tržišta još pre par decenija, znam da je ex-YU region plodno tlo za razvoj kvalitetnih biznis poduhvata i preduzetničkih ideja.

Upravo zato, iskustvo koje sam stekao tokom života radeći na više kontinenata aktivno koristim da doprinesem daljem poslovnom razvoju mnogih regionalnih kompanija.

Kompletan intervju i u originalu možete čitati u magazinu The Collection.

The Collection