Ambasador Finske za Telegraf Biznis: Kako da pomirimo profit, poljoprivredu i održivu energiju?

Zelena tranzicija nije samo potreba, već mogućnost da razvoj bude na održivim osnovama. Srbija bi morala da je ubrza. Međutim, kako proizvoditi više hrane, a ne ugrožavati dodatno i životnu sredinu?

Nordijske zemlje već niz godina rade na pronalaženju boljeg modela, a iskustva sa tog polja čula su se program "Nordijski zeleni projekat – rešenja za Srbiju”, koji je otvoren u Novom Sadu u Naučnotehnološkom parku.

Teme za vas

Kako je rečeno, jedino razmenom znanja i zajedničkim naporima možemo da očuvamo našu planetu za buduće generacije nepraveći pritom kompromis koji se tiče kvaliteta života.

O tome je za Telegraf Biznis, na marginama konferencije govorio i ambasador Finske u Beogradu Kimo Lahdevirta.

Naučnici sve glasnije apeluju na to kako promena klime i porast temperature direktno utiču na zdravlje čoveka. I ovogodišnja, za mnoge farmere širom Evrope i sveta - rekordna suša, donela je bezbroj problema, najpre kada je reč o prinosima, kvalitetu namirnica i svakodnevnoj ishrani. S druge strane, uragani i poplave su doneli drugu vrstu problema. Dodatno, pogodila je sve energetska kriza, i održivost je postala imperativ.

Lahdevirta kaže za naš portal kako bismo morali da preispitamo način na koji proizvodimo, upravljamo industrijom, razvijamo lance nabavke i vrednosti, koristimo resurse, te da su potrebne promene, ali da brzih rešenja nema.

Na pitanje gde je Srbija, i da li prati trend, kaže:

"Mislim da je sama konferencija i ovakvi projekti način da se zaista ide u korak sa tempom promena u Evropi i u svetu. Sa jedne strane, da se uveća  poljoprivredna proizvodnja, ali i da se poveća efikasnost pri korišćenju resursa i smanji emisija koju, na primer, poljoprivreda i industrija uzrokuju. To je istina teško, ali je takođe neophodno - kako za dobrobit ljudi na selu, poljoprivrednika, ali i za društvo u širem smislu. Poljoprivreda je  strateški važna na tom putu jer dodata vrednost ostaje u zemlji".

Dodatno, prema njegovim rečima, svaka poljoprivredna kultura može imati značajnu ulogu što nam pokazuje primer Danske kakav je prikazan na konferenciji.

Danska i Srbija imaju približan broj stanovnika, ali Danci proizvode tri puta više hrane nego što im je potrebno, na oko 2,6 miliona hektara, dok mi imamo 4,2 miliona obradivih površina, ali opet kupujemo hranu od drugih.  Po tovu svinja Danska je prepozana u sveti jer su svinje u Danskoj glavni poljoprivredni proizvod.

Sva hrana u ovoj nordijskoj zemlji nastaje u zadrugama, odnosno firmama zadrugara koje se bave preradom u fabrikama čiji su vlasnici, opet, zadrugari, rečeno je, između ostalog, na konferenciji „Održiva poljoprivreda”.

Takođe, njihove farme omogućavaju i uštedu ali i manje emitovanje CO2. Veliku ulogu ima način pravljenja objekata ali i ishrana.

• Da li je biogas onda zaista jedno od rešenja za ovu energetsku krizu?

- Da. Ključ je zapravo smanjiti upotrebu fosilnih goriva, gasa i nafte, uglja, i preći na upotrebu biogasa, biomaterijala, energiju vetra i sunca. Potrebna su dostupnija rešenja za kontrolu upotrebe pesticida, kontrolu upotrebe mašina...

• Međutim, s druge strane, tu je i profit, kako pomiriti te dve strane medalje?

– Upravo, ali baš zbog toga je važno da se poveća saradnja između poljoprivrednika - da zajednički nastupaju, da ponude paritet, a s druge strane, kompanije bi mogle svoje resurse više da usmere ka ulaganju u savremene tehnologije, na primer. To način da se poveća efikasnost, a takođe i održivost, rekao bih.

• Tu su i potrošači, danas stručnjaci iz energetike apeluju da menjamo navike kako bi se uštedela energija, pa i da držimo dijetu?

- Potrošači takođe imaju ključnu ulogu, jer njihovi izbori usmeravaju akcije i farmera a zatim cele prehrambene industrije, kao i povezanih proizvoda. Pri tom je veoma značajno da se smanji rasipanje otpada od hrane, ali i same hrane, jer je to ozbiljan problem koji dodatno uvećava onaj ekološki.

Naravno, činjenica je da je deo svetske populacije još uvek blago pothranjen i moramo da poboljšamo ovu neuravnoteženost.

(Telegraf Biznis)