Šta očekuje Srbiju: Da li će EU porezi primorati proizvođače struje, čelika i cementa na drastične promene?

Srbija poslednjih godina nastoji da sustigne decenijsko kašnjenje u usvajanju i primeni klimatskih politika, kako bi se uskladila sa standardima i propisima Evropske unije. Međutim, to zaostajanje sada dolazi na naplatu srpskoj privredi.

Od 1. januara 2026. godine, uvođenjem Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), troškovi proizvodnje će se značajno uvećati za proizvođače čelika, cementa, aluminijuma, đubriva i električne energije.

Teme za vas

Razlog leži u njihovom ugljeničnom otisku, koji je, usled velike zavisnosti od lignita i niske energetske efikasnosti, višestruko veći nego u EU.

Cilj Zelene agende Brisela za Srbiju jeste smanjenje zagađenja i zavisnosti od fosilnih goriva, povećanje korišćenja obnovljive energije i efikasnije upravljanje otpadom. To zahteva primenu evropskih standarda u oblastima kvaliteta vazduha, upravljanja otpadom i otpadnim vodama, kao i aktivnu borbu protiv klimatskih promena.

Gorući problem je izuzetno visok ugljenični otisak po jedinici proizvoda, koji je kod čelika, cementa i aluminijuma 15 do 20 odsto veći u odnosu na konkurenciju iz EU. Najdrastičnija je razlika u proizvodnji električne energije, gde su emisije tri do četiri puta veće, što potvrđuje da Srbija značajno kasni u oblasti zelene energije i dekarbonizacije.

Fiskalni savet: Energetska tranzicija kao apsolutni prioritet

Ovakvo stanje konstatovao je i Fiskalni savet u svojoj studiji "Klimatsko-energetska tranzicija Srbije i javne finansije: hoće li CBAM biti okidač promena?".

Predsednik Fiskalnog saveta, Blagoje Paunović, istakao je prilikom predstavljanja analize da:

- Da bi Srbija uhvatila priključak sa EU u ovoj oblasti, klimatske i energetske politike moraju postati apsolutni prioritet Vlade. Energetska i klimatska tranzicija biće među najvećim strateškim izazovima Srbije u narednom periodu, jer se radi o procesima koji će oblikovati cene električne energije, uticati na konkurentnost privrede, odnosno prihode i javne rashode.

Troškovi za EPS i potencijalno poskupljenje

Troškovi za Elektroprivredu Srbije (EPS) zavisiće od odabranog regulatornog modela:

1. CBAM opcija: Koštala bi EPS od 200 do 300 miliona evra na godišnjem nivou u periodu 2026–2030.

2. Ulazak u EU ETS (od 2030. godine): Ukupni troškovi bi se popeli na čak do tri milijarde evra, što bi rezultiralo dupliranjem cene struje za domaćinstva.

3. Domaći porez na električnu energiju: Ova opcija bi EPS koštala oko 1,2 milijarde evra do 2030. godine i zahtevala bi poskupljenje električne energije za domaćinstva za preko 50 odsto, pri čemu ne bi poštedela ni privredu.

U toku je i proceduralno uvođenje dva zakona o Nacionalnom porezu na ugljen-dioksid (CO2) i na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda, s obzirom na to da je Srbija potpisnica Pariskog sporazuma. Iznos poreza na CO2 iznosiće četiri evra po toni od Nove godine. Ipak, Fiskalni savet procenjuje da će, uprkos nacionalnom CBAM-u koji će umanjiti evropski porez, izdaci za industrije sa visokim emisijama i dalje biti veliki, što će dovesti do poskupljenja njihovih proizvoda i umanjiti njihovu konkurentnost.

Fiskalni savet zaključuje o uzrocima trenutnog stanja:

- Glavni uzrok takvog stanja je proizvodnja struje iz lignita u EPS, jer skoro 80 odsto emisije gasova sa efektom staklene bašte, potiče iz energetskog sektora. Od toga, proizvodnja električne i toplotne energije čini oko 50 odsto.

Upravljanje otpadom kao mehanizam za smanjenje troškova

Kao jedan od mogućih modela za smanjenje troškova i emisije gasova u energetski intenzivnoj industriji, Fiskalni savet navodi proizvodnju sopstvene energije iz otpada. Naznake o iskorišćenju otpada daju se u Nacrtu zakona o upravljanju otpadom, kojim se otvara put za korišćenje otpada kao izvora energije.

Iako Srbija ima otpad u izobilju, on nije dovoljno iskorišćen zbog nedostatka primarne selekcije, što rezultira deficitom RDF-a (goriva dobijenog preradom neopasnog otpada), koji se u EU koristi kao delimična zamena za fosilna goriva. Zabrana uvoza RDF-a za energetiku, koja je na snazi od 2008. godine, mogla bi biti privremeno izmenjena dok se ne stvore uslovi za korišćenje domaćeg otpada.

Ministarstvo zaštite životne sredine se oglasilo povodom Nacrta zakona:

- Predloženi zakon ima za cilj da unapredi celokupan sistem upravljanja otpadom u Srbiji, od smanjenja njegovog nastajanja, preko ponovne upotrebe i reciklaže, pa sve do korišćenja otpada kao izvora energije. Dobijanje goriva iz otpada ima poseban značaj za Srbiju, ne samo sa ekološkog, već i sa ekonomskog aspekta, jer doprinosi energetskoj efikasnosti i održivom razvoju.

Program upravljanja otpadom za period 2022–2031. već definiše prioritetne mere – selekciju otpada na izvoru, povećanje stepena reciklaže i izgradnju nedostajuće infrastrukture - s ciljem ispunjenja EU direktiva, tretirajući otpad kao značajan energent za smanjenje emisija gasova.

(Telegraf Biznis)