Kako do nultog zagađenja EU do 2050. godine? Zapadni Balkan mora da radi na polju energetske tranzicije

Izvršni potpredsednik zadužen za Evropski zeleni dogovor, Frans Timermans, rekao je danas da "EK želi da do 2050. godine naše okruženje bude bez štetnih zagađivača" i da predlozi Komisije ciljaju "dalje smanjenje zagađenja vode i vazduha" i oni su "ključni deo te slagalice“.

Komisija predlaže redovnu reviziju standarda kvaliteta vazduha, usklađenim sa najnovijim naučnim dokazima, kao i društvenim i tehnološkim razvojem a predlaže se da se smanji za više od polovine godišnja granična vrednost za glavni zagađivač - fine čestice PM2,5.

Teme za vas

Revizijom će se osigurati da ljudi koji pretrpe zdravstvene štete zbog zagađenja vazduha imaju pravo na nadoknadu u slučaju kršenja pravila EU o kvalitetu vazduha. Oni će takođe imati pravo da ih zastupaju nevladine organizacije kroz kolektivne tužbe za naknadu štete.

Predlog će takođe doneti više jasnoće u pogledu pristupa pravdi, efikasnih kazni i boljeg informisanja javnosti o kvalitetu vazduha.

Današnji predlozi ostavljaju nacionalnim i lokalnim vlastima da odrede konkretne mere koje će preduzeti da bi ispunili standarde.

Na pitanje Tanjuga da li EK radi sa državama Zapadnog Balkana kao najbližeg suseda država Unije, na dostizanju sličnih standarda kad je u pitanju smanjenje zagađenja vazduha, Timermans je odgovorio da se "sa balkanskim zemljama radi na energetskoj tranziciji jer na kvalitet vazduha puno utiču centrale koje rade na ugalj“.

On smatra da bi energetska tranzicija zaista imala pozitivan uticaj na kvalitet vazduha.

Tretman gradskih otpadnih voda je takođe deo ovih predloga. Da bi se otpadne vode iskoristile na najbolji mogući način kao resurs, predlaže se da se do 2040. godine teži energetskoj neutralnosti sektora i poboljša kvalitet mulja kako bi se omogućilo više ponovne upotrebe, doprinoseći tako cirkularnoj ekonomiji.

Predlog traži da kompanije budu odgovorne za deo troškova čišćenja zagađenja koje njihovi proizvodi ispuštaju u otpadne vode širom EU i to se odnosi na farmaceutsku i kozmetičku industriju.

Oslanjajući se na iskustvo sa kovid-19, Komisija predlaže i sistematsko praćenje otpadnih voda na prisustvo nekoliko virusa, među kojima su CoV-SARS-19 i otpornost na antimikrobne lekove.

Komisija predlaže takođe da se ažuriraju liste zagađivača vode kako bi se strožije kontrolisali u površinskim i podzemnim vodama.

Na spiskove će biti dodato 25 supstanci sa dobro dokumentovanim problematičnim uticajima na prirodu i zdravlje ljudi kao što su PFAS, koji se koristi između ostalog u posuđu, odeći i nameštaju, peni za gašenje požara i proizvodima za ličnu negu, zatim niz pesticida i proizvoda razgradnje pesticida, kao što je glifosat, Bisfenol A, plastifikator i komponenta plastične ambalaže, neki farmaceutski proizvodi koji se koriste kao lekovi protiv bolova i antiinflamatorni lekovi, kao i antibiotici.

Srbija se obavezala na smanjenje štetnih gasova

Srbija se obavezala na smanjenje emisija gasova za efektom staklene bašte (GHG) za 13,2 odsto do 2030. u odnosu na 2010. godinu, i do 2040. trebalo bi da ima najmanje 40 odsto energije dobijene iz obnovljivih izvora.

Srbija se ratifikacijom Sporazuma iz Pariza Okvirne konvencije UN o promeni klime obavezala na smanjenje emisije GHG i prihvatila potrebu sprovođenja mera i aktivnosti koje vode adaptaciji na izmenjene klimatske uslove.

(Telegraf Biznis/Tanjug)