Kriza iznedrila trend u svetu nekretnina: Šta su "pasivne kuće" i zašto vlada pomama za njima?

Energetska kriza i rastući troškovi grejanja približili su Evropljane energetski efikasnijim rešenjima za dom i takozvanim "pasivnim kućama", odnosno zgradama sa ultraniskom potrošnjom energije, izvestio je Blumberg.

Prema istraživanju švedske istraživačke kompanije Novus, dve trećine švedskih domaćinstava je u poslednjih šest meseci napravilo neka poboljšanja u kući, vezano za štednju energije - od instaliranja efikasnog osvetljenja do menjanja starih prozora i vrata za modernije modele.

Teme za vas

Drugo istraživanje navodi kako je 70% Nemaca ove godine kupilo proizvode koji štede energiju.

Ranija anketa u Velikoj Britaniji je takođe pokazala da oko četvrtine ispitanika razmišlja o modernizaciji svojih domova u smislu energetske efikasnosti, a posebno imajući u vidu da čak 1,9 miliona domaćinstava ne plaća račune na vreme.

Takozvane "pasivne kuće" takođe dobijaju na popularnosti, navodi se u izveštaju. Koncept ovih domova je prvi put uveden nakon naftne krize 1970-ih i predviđa kombinaciju konstrukcije, izolacije i ventilacionih sistema sa ciljem skladištenja i ponovnog korišćenja toplote unutar zgrade, što pomaže da se konvencionalno korišćenje grejanja svede na minimum.

Švedska građevinska kompanija Fiskarhedenvillan je ove godine zabeležila povećanu potražnju za svojim modelima "pasivnih kuća". Britanski Norrsken, koji takođe gradi ove tipove nekretnina, rekao je da je došlo do "apsolutnog povećanja" narudžbina za nadogradnju prozora i vrata u energetski efikasnije modele.

Foto: Shutterstock, A. Nalbantjan

Kompanija je napomenula i da su poboljšanja na kućama činila više od polovine njenih porudžbina u protekla dva meseca, dok su pre toga činila samo oko 30%.

Energetska kriza u Evropi počela je u proleće, usred sankcija Zapada Moskvi, a u vezi sa ratom u Ukrajini. To je dovelo do pada snabdevanja iz Rusije i skoka cena energenata. Da bi se uhvatile u koštac sa krizom, mnoge evropske zemlje uvele su mere štednje i pokrenule kampanje za promociju energetske efikasnosti.

Tokom leta, zemlje EU su se takođe saglasile da smanje potrošnju gasa za 15% do kraja marta 2023. Ranije ovog meseca, postigle su i sporazum o ograničavanju veleprodajnih cena gasa u okviru bloka.

(Telegraf Biznis)