• 1

Vreme čitanja: oko 2 min.

Gde se Srbija pozicionira na mapi obnovljivih izvora? "Slabi izgledi za zeleni vodonik u naredne dve decenije"

Vreme čitanja: oko 2 min.

Cilj je da udeo obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije u Srbiji bude 40 odsto do 2040. godine

  • 1
planeta Foto: Pixabay

Srbija ima veliku šansu na polju obnovljivih izvora energije, ali se javlja pitanje kako da poboljša svoj infrastrukturni kapacitet, stekne finansije koje treba da podrže taj rast i gde može da se mapira na karti sveta kada je reč o energiji. Sve ovo su zaključci onlajn seminara održanog danas na temu "Snaga napred: mogućnosti u energetskom sektoru Srbije“.

Finansijski ekspert ispred Fonda "Zeleno za rast" (engl. Green for Growth Fund) Aleksandar Ranđelović ističe da je cilj naše zemlje da do 2040. godine udeo obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije u Srbiji bude 40 odsto.

Kao jedan od ključnih izazova za Srbiju vidi starost mašina i oslanjanje na ugalj.

"Srbija je šesta zemlja po potrošnji uglja u svetu", naveo je Ranđelović.

Da li bi Srbija mogla da postane izvoznik energije, jedno je od pitanja koja su se otvorila tokom današnje debate.

Maja Turković, viša potpredsednica razvoja za Evropu u CWP Global, ističe da je naša zemlja dobro pozicionirana u poslednjih osam godina i da je važno čvorište za energetski sektor regiona i Evrope, ali da će kapacitet odigrati jednu od glavnih uloga. Kao važan benefit za Srbiju ističe hidrologiju.

Takođe, navodi da kombinacija kapaciteta i balansirajućeg tržišta dovodi do najboljih rezultata.

Kada je reč o zelenom vodoniku, o kojem se naveliko priča kada je reč o obnovljivim izvorima energija, organizator je upitao naše stručnjake da li smatraju da bi tako nešto moglo da zaživi i kod nas.

Nažalost, izgledi za tako nešto, bar za sada nisu obećavajući. Kako ističe energetski konsultant Nenad Jovanović, tako nešto bi kod nas moglo da zaživi u narednih 15 do 20 godina.

- U Srbiji moramo da imamo mnogo više potencijala da bismo proizvodili zeleni vodonik - pojašnjava.

S druge strane, kada je reč o infrastrukturi, stručnjaci su se usaglasili da se na tom polju radi, te naveli gradnju interkonektora sa Bugarskom i ulaganje u solarnu energiju i energiju vetra.

Webinar je održan od strane Agencija Grayling i British – Serbian Chamber of Commerce (BSCC).

(Telegraf Biznis)

Video: 9 efikasnih načina za uštedu energije na poslu

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Slavica

    21. april 2023 | 20:17

    Zelena energija u Srbiji i nije zelena. Najpre, ugalj se čak uvozi, jer videli ste snimke iz Obrenovca i kakvu je štetu naneo nestručni kadar. Minihidroelektrane su najveće zlo, jer nijedna nije urađena po pravilima. Ostaju prazna rečna korita, mrtva i beživotna, ili sa usajalim baricama. Nije kao u Švajcarskoj, jer kod nas bujične reke imaju vodu samo u proleće (uglavnom). Drugo, previše ih je na jednoj rečici, jedna za drugom, pa živi svet nema nikakve šanse. Živim blizu jedne, tj. dve zarednom. A mnooogo para dobijaju ti investitori, pogledajte stvku 7 na svom računu za struju.

  • Eur: <% exchange.eur %>
  • Usd: <% exchange.usd %>