Da više nijedno pakovanje ne završi na otpadu: "Ambicija nam je da kreiramo najodrživiju ambalažu na svetu”

Kada u kuhinji potrošim flašu vode, limenku soka i kartonsko pakovanje pavlake ili jogurta, volela bih da mogu sve da ih odnesem na jedno mesto, i za to dobijem finansijsku nadoknadu, kaže između ostalog u intervjuu za Telegraf Biznis Tanja Basta, ekspertkinja za održivo poslovanje za Istočnu Evropu kompanije Tetra Pak.

Prema njenim rečima, kompanija se zalaže za depozitni sistem odlaganja otpada, i to je, kako ističe, jedan od najvažnijih ciljeva za celu zemlju.

"Kreiramo najodrživiju ambalažu na svetu, koja je napravljena isključivo od obnovljivih ili recikliranih materijala, koja je u potpunosti reciklabilna i karbonski neutralna", otkriva nam naša sagovornica.

• U ovo vreme kada je održivost imperativ u svakoj industriji, kako kompanija Tetra Pak doprinosi održivom poslovanju?

- Kao sastavni deo prehrambene industrije, naša kompanija, osim zahteva da svima i svugde obezbedi bezbednu hranu, u srži svog poslovanja već dugo nosi i održivost. Imajući u vidu da se procenjuje da će se globalna populacija do 2050. godine povećati za više od 25%, kao i da prema procenama UN Organizacije za industrijski razvoj, prehrambeni sistemi danas doprinose emisiji gasova zelene bašte sa više od 30%, svesni smo da svi učesnici u našoj industriji moraju odmah da preduzmu drastične korake u cilju dekarbonizacije svojih aktivnosti i očuvanja prirodnih resursa.

Upravo zato, povećanje održivosti poslovanja protkano je kroz sve aktivnosti naše kompanije, bilo da se radi o uštedama resursa i energije i povećanju efikasnosti u sopstvenom poslovanju, korišćenju obnoviljivih i materijala dobijenih na biljnoj bazi u proizvodnji ambalaže, pomoći na putu ostvarenja ciljeva održivosti koja naša rešenja pružaju klijentima ili pomoći lokalnim zajednicama da efikasnije upravljaju otpadom i dostignu više nivoe reciklaže.

• Koje mere sprovodite kako bi se smanjilo zagađenje?

- Zagađenje je veoma širok pojam i navela bih samo neke od primera. U kontekstu emisija štetnih gasova, radimo na dekarbonizaciji sopstvenih aktivnosti i cilj nam je da do 2030. godine eliminišemo neto emisije gasova staklene bašte iz sopstvenog poslovanja, a da do 2050. budu eliminisane emisije iz celog lanca vrednosti. Takođe, kroz izbor materijala za proizvodnju naših pakovanja koji su bazirani na polimerima dobijenim na biljnoj bazi, dodatno utičemo na snižavanje karbonskog otiska naše ambalaže.

Istovremeno, pratimo i sve planirane regulatorne promene koje bi na nivou Evropske unije trebalo da dodatno definišu cirkularnost i reciklabilnost proizvoda. Kroz savremena rešenja za pakovanju i preradu hrane koja nudimo kupcima i njima pomažemo u dekarbonizaciji njihovih proizvodnih procesa, ali takođe i u smanjenju otpada.

I naravno, tu je i onaj deo zagađenja koji je možda najvidljiviji, a to je otpad koji potiče iz upotrebljene ambalaže. Širom sveta sarađujemo sa relevantnim institucijama i partnerima, sa željom da nijedno naše pakovanje ne završi na otpadu, već da sva budu reciklirana.

• Poznato je da u proizvodnji vaša kompanija koristi sirovine iz šuma kojima se odgovorno upravlja, možete li nam reći nešto više o tome?

- Da, naša ambalaža nosi FSCTM oznaku, koja predstavlja najviši globalni standard za upravljanje šumama i koji potrošačima omogućava da izaberu brendove koji su posvećeni održivom šumarstvu. FSC standard podrazumeva da se u obzir uzima ceo proces, od šume do prodavnice, što znači da u celom lancu postoji potpuna transparentnost kada je reč o tome šta tačno radimo kada uzmemo taj papir koji je neko napravio i kada pravimo našu ambalažu, kakav je taj proces, i koje sve standardi su zadovoljeni.

Foto: Tetra Pak

Ali, pored FSC TM oznake, na našoj ambalaži možete primetiti i Bonscuro sertifikat, koji potvrđuje odgovornu nabavku šećerne trske za dobijanje polimera na biljnoj bazi, kojima zamenjujemo polimere dobijene na bazi fosilnih ostataka.

Nabavka sirovina iz izvora kojima se odgovorno upravlja obezbeđuje nam očuvanje živog sveta i naše planete.

• I današnji potrošači sve više biraju proizvode, ambalažu i pakovanja koja su u skladu sa principima održivog poslovanja, kako to ocenjujete, i kako će taj trend da utiče na na sve u lancu? Dodatno, kakvo je to danas pakovanje, odnosno ambalaža koja je idealna za prosečnog kupca?

- Redovno pratimo i trudimo se da idemo u korak sa promenama u potrošačkim stavovima i ponašanju. Istraživanja koja redovno sprovodimo u okviru našeg Tetra Pak Index izveštaja pokazuju da potrošači već neko vreme dodatnu pažnju posvećuju ličnoj i ekonomskoj sigurnosti, ali i da su istovremeno svesni da su njihovo individualno zdravlje i dobrobit pod snažnim uticajem problema koji su povezani sa životnom sredinom.

Mi stalno razvijamo nova rešenja, koja će odgovoriti na ove trendove na tržištu, počev od kreiranja pakovanja različitih veličina, koja pomažu da se smanji otpad hrane i konzumacija učini što prijatnijom, do pomenutog povećavanja udela materijala dobijenih na biljnoj bazi, iz izvora kojima se odgovorno upravlja. Naša ambicija je da kreiramo najodrživiju ambalažu na svetu, koja je napravljena isključivo od obnovljivih ili recikliranih materijala, koja je u potpunosti reciklabilna i karbonski neutralna.

• U Srbiji je jedna od tema reciklaža, međutim, potrebni su određeni preduslovi kako bi se popela na viši nivo, kako vi vidite tu industriju, i koja je vaša uloga u tome?

- Vredno radimo na unapređenju sakupljanja i reciklaže naše ambalaže na svim tržištima na kojima smo prisutni. Kao što sam i navela, naša želja je da nijedno naše pakovanje ne završi na otpadu, već da sva budu reciklirana, kako bi materijali od kojih su napravljena ostali što duže u upotrebi.

Tim od 70 eksperata u našoj kompaniji širom sveta pomaže uspostavljanje infrastrukture koja će omogućiti da se sirovine iz iskorišćene ambalaže recikliraju i da od njih nastanu novi proizvodi, a za rešavanje ovih problema u narednom periodu planiramo i investicije od oko 40 miliona evra godišnje, na globalnom nivou.

Naravno, i Srbija je na našoj mapi u ovom kontekstu. Jedan od prvih projekata koji smo podržali u tom kontekstu je projekat „Reciklažom do vožnje“ u Kragujevcu, a trenutno je u toku i projekat „Pametno recikliraj“ u Zrenjaninu.

Oba ova projekta pokazuju da depozitni sistem odlaganja otpada, za koji se zalažemo, u koji je, zajedno sa drugim vrstama ambalažnog otpada, uključena i naša višeslojna kartonska ambalaža odlično funkcioniše u praksi. Želja nam je da naše iskustvo i znanje u ovim oblastima podelimo i sa domaćim donosiocima odluka, kako bi Srbija uskoro dobila efikasan sistem upravljanja otpadom.

• Šta je još dodatno do države na ovom polju što bi pomoglo proizvođačima poput vas? Koje zakonske regulative?

- U Srbiji je trenutno u toku proces konsultacija za izradu Nacrta izmena i dopuna Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu. Kroz Alijansu za cirkularna pakovanja, čiji smo jedan od osnivača, uzimamo aktivno učešće u ovom procesu, jer nam je važno da u Srbiji budu primenjena najsavremenija rešenja upravljanja otpadom, koja će brzo doneti rezultate u pogledu povećanog sakupljanja otpada, smanjenja daljeg zagađenja životne sredine i ispunjavanja ciljeva cirkularne ekonomije.

U tom kontekstu, kompanija Tetra Pak se zalaže za rešenje koje podrazumeva uvođenje depozitnog sistema za prikupljanje ambalažnog otpada, koji bi bio baziran na najsavremenijim rešenjima i koji bi građanima omogućio odlaganje što većeg broja ambalažnih materijala i veličina pakovanja na jednostavan način.

Foto: Tetra Pak

Svedoci smo da zemlje koje su već uvele depozitni sistem brzo ostvaruju zacrtane ciljeve sakupljanja upotrebljene ambalaže i vidno smanjuju zagađenje prirodnog okruženja.

• S tim u vezi, koji su vaši trenutni problem u odlaganju iskorišćene ambalaže i reciklaži?

- Iskreno, mi problema u reciklaži nemamo. Naša ambalaža je izrađena tako da svi njeni slojevi mogu da se recikliraju, i sa unapređenjem novih tehnologija i povećavanjem broja postrojenja za reciklažu širom sveta, naš glavni problem jeste obezbeđivanje dovoljne količine sakupljenih pakovanja koja će biti poslata na reciklažu.

Čak ni kapaciteti domaćeg postrojenja za reciklažu višeslojne kartonske ambalaže, Brzan Plasta u Batočini, u ovom trenutku nisu dovoljno iskorišćeni, što dovodi do toga da deo poli-aluminijuma koji nastaje u tom procesu ostaje neiskorišćen u smislu stvaranja nekih novih proizvoda.

Zato smo danas jako angažovani na tome da pomognemo u kreiranju sistema upravljanja otpadom koji će biti koristan i za državu, i za lokane samouprave, operatere upravljanja otpadom, reciklere, i naravno, građane.

• Da li imate predloge i inicijative u tom smislu?

- U kontekstu zakonskih rešenja, najvažnije u ovom trenutku nam je već navedeno uspostavljanje depozitnog sistema upravljanja otpadom, koji bi obuhvatao što više vrsta i veličina ambalaže. Dakle, kada u kuhinji potrošim veliku flašu vode, limenku soka i kartonsko pakovanje slatke pavlake ili jogurta, da mogu sve da ih odnesem na jedno mesto, i za to dobijem neku primerenu finansijsku nadoknadu, što jeste taj depozitni sistem o kom govorim.

Da bi sve to efikasno funkcionisalo u praksi, neophodno je i da budu propisani nacionalni ciljevi sakupljanja i reciklaže višeslojne kartonske ambalaže, kao i da povratna naknada bude definisana dovoljno visoko da osigura motivisanost i građana i kompanija koje se bave upravljanjem otpadom.

Sa druge strane, kada je reč o inicijativama koje su možda građanima zanimljivije od regulatornih, pored već spomenutih pilot projekata sakupljanja otpada, istakla bih i nedavno pokrenut projekat PolyAl Incubator. U okviru njega će mladi ljudi u Srbiji, uz podršku kompanije Tetra Pak, moći bliže da se upoznaju sa materijalima koji nastaju reciklažom višeslojne kartonske ambalaže i predlože rešenja za njihovu praktičnu primenu.

• Kakva je saradnja sa lokalnom zajednicom, koliko je važan dijalog privatnog sektora, građana i države kada je reč o temama poput održivosti.

- Smatram da postizanje ciljeva održivog poslovanja nijedna kompanija niti zajednica ne može ostvariti samostalno. Saradnja je ključ u ovom smislu, na svim nivoima u jednom društvu, pa čak i šire, slobodno mogu reći na globalnom nivou.

Zajedno sa partnerima i saradnicima širom sveta tražimo rešenja koja su najefikasnija za lokalne okolnosti i potrebe. I tu smo zaista aktivni, i u Srbiji i u regionu – svakodnevno radimo na tome da rešenja koja su primenjena na drugim tržištima i koja uspešno funkionišu u praksi dovedemo i u Srbiju, ali isto tako, rezultate domaćih pilot projekata predstavljamo širom sveta.

Nadamo se da će se ova praksa nastaviti i da će buduća i zakonska i praktična rešenja u Srbiji biti kombinacija najboljih i najsavremenijih svetskih praksi u oblasti upravljanja otpadom.

(Telegraf Biznis/PR)