Švarceneger zna zašto nikoga nije briga za klimatske promene i ima rešenje kako da "trgne" ljude

Foto: Tanjug/AP/Chris Pizzello

Dok se globalna ulaganja u čistu tehnologiju povećavaju, povećavaju se i emisije gasova staklene bašte. I dok zabrinutost među demokratama raste, samo 23 odsto republikanaca kaže da su klimatske promene glavna pretnja blagostanju zemlje. Arnold Švarceneger kaže da su globalni napori da se ublaže posledice klimatskih promena osakaćeni osnovnim komunikacijskim problemom.

- Sve dok se govori o globalnim klimatskim promenama, nećemo nigde stići. Zato što nikog nije briga za to. Govorimo zato o zagađenju. Zagađenje stvara klimatske promene, a zagađenje ubija - rekao je on.

Ovo je njegov plan.

Teme za vas

- Hajde da preformulišemo ovo i komuniciramo drugačije o tome. I hajde da zaista objasnimo ljudima da ustvari govorimo o zagađenju. Zagađenje stvara klimatske promene, a zagađenje ubija - rekao je Švarceneger.

Ovaj 75-godišnji bodibilder, glumac i bivši guverner Kalifornije postao je promoter štetnosti klimatskih promena kroz svoju ulogu domaćina Austrijskog svetskog samita, globalne konferencije o klimatskim promenama.

- Na zadatku sam da smanjim gasove staklene bašte širom sveta - rekao je Švarceneger za CBS "jer želim da imam zdravo telo i zdravu Zemlju. To je ono za šta se borim. I to je moj krstaški rat."

Antropogeno globalno zagrevanje je uzrokovano povećanjem gasova staklene bašte, uključujući ugljen-dioksid u atmosferi. Ugljen-dioksid se oslobađa kada se sagore fosilna goriva kao što su ugalj i nafta.

Zamah u borbi protiv klimatskih promena je porastao poslednjih godina. Globalno ulaganje u proizvodnju čiste energije, odnosno energije koja ne stvara gasove staklene bašte, premašuje globalno ulaganje u fosilna goriva, prema Međunarodnoj agenciji za energiju.

Očekuje se da će se 2023. godine 1,7 biliona dolara uložiti u čiste tehnologije, uključujući obnovljive izvore energije, električna vozila, nuklearnu energiju, mreže, skladištenje, goriva sa niskim emisijama, poboljšanja efikasnosti i toplotne pumpe. To je više od približno 1 bilion dolara koliko se očekuje da se uloži u ugalj, gas i naftu, navodi IEA u izveštaju objavljenom u četvrtak.

Ipak, emisije proizvedene iz energije na globalnom nivou i dalje rastu, iako za samo 1 odsto u 2022. godini.

Sa globalnim emisijama ugljenika na rekordno visokim, postoji 50 odsto šansi da će za devet godina globalno zagrevanje premašiti cilj od 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa koji je uspostavljen Pariskim klimatskim sporazumom. Napori za rešavanje klimatskih promena su značajno povećani, ali su još uvek nedovoljni.

(Telegraf Biznis)