Važna stavka i na računu za struju: Otkrivamo da li se menja cena fid in tarifa za ovu godinu

Naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije u Srbiji na računima građana za struju ostala je ove godine nepromenjena, potvrđeno je za Telegraf Biznis u Ministarstvu rudarstva i energetike. 

Naime, to je utvrđeno i Uredbom o visini posebne naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije u 2023. godini, a koju je donela Vlada Srbije.

Uredba za 2023. godinu predviđa da ta posebna naknada iznosi 0,801 dinar po kilovat-satu, a povećana je 1. avgusta 2022. sa 0,437 na sadašnji iznos od 0,801 dinara po kilovat-satu.

Tom posebnom naknadom obezbeđuju se novčana sredstva iz kojih "Elektroprivreda Srbije" (EPS), kao garantovani snabdevač, isplaćuje podsticaje povlašćenim i privremeno povlašćenim proizvođačima za troškove proizvodnje i balansiranja električne energije.

Pomenuta vrsta podsticaja isplaćuje se povlašćenim proizvođačima koji su stekli pravo na fid-in tarife.

"Zbog promene sistema podsticaja i uvođenja tržišne premije, promeniće se i način obračuna naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača. Prema procenama Ministarstva rudarstva i energetike, podsticaji u sistemu tržišne premije neće uticati na povećanje postojeće visine naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača", kažu za Telegraf Biznis u resornom ministarstvu. 

Naknada se obračunava tako što se iznos naknade pomnoži sa potrošenom količinom aktivne električne energije krajnjeg kupca u obračunskom periodu.

Taksu plaćaju svi potrošači električne energije preko računa.

Šta podrazumeva ova tarifa?

Uvedena je 2013. kako bi se obezbedila sredstva za podsticanje proizvodnje iz obnovljivih izvora energije u vetroparkovima, malim hidroelektranama (MHE), biogasnim elektranama, solarnim elektranama. Podsticaji se isplaćuju u vidu fid-in tarifa vlasnicima ovih postrojenja koji su dobili status povlašćenih proizvođača električne energije, što znači da im je država odobrila isplatu subvencija.

Broj ovih subjekata koji proizvode OIE u poslednjih pet godina značajno uvećao, a sredstva za njihovo podmirivanje su ostala ista, pa je i MMF insistirao da se ova stavka promeni kako se ne bi dodatno opteretio EPS.

Dodatno, to je i međunarodna obaveze koju je Srbija preuzela kako bi se podstakla proizvodnja zelenih kilovata.

Od svih obnovljivih energetskih izvora (OIE), proizvodnja električne energije pomoću snage vetra poslednjih godina u Evropi beleži najbrži rast, a Srbija raspolaže veoma značajnim potencijalom. To su prepoznali investitori pa trenutno u našoj zemlji grade ili ulažu domaće kompanije i EPS, ali i izraelske, italijanske, belgijske, ruske, američke, arapske.

Korišćenje struje iz vetrofarmi nam je i jedna od obaveza, a direktna kupovina je još daleka budućnost što svedoči primer Mercedesa koji kupuje struju direktno iz vetroparka u Poljskoj.

Za Telegraf Biznis govorili su već oni koji strujom iz vetroparkova snabdevaju hiljade domaćinstava i koji su vlasnici najvećih vetroparkova u Srbiji.

Kako je naš portal ranije posao, struja bi uskoro mogla da se kupuje iz vetroparkova po tržinim uslovima, odnosno bez feed in tarifa. To znači da će tehnologija doći na nivo da može sama da radi bez podrške i subvencija. Premija bi onda bila 0.

Kako se kupuje struja od vetra

Prema sadašnjim uslovima investitori u vetroparkove u Srbiji imaju nemaju klasične subvencije već zagarantovanog kupca, a taj kupac je država. Ona se obavezala da će otkupljivati zelenu energiju po kilovat-satu. To, između ostalog, omogućavaju i građani, jer kroz račune za struju - plaćaju obaveznu OIE taksu za obnovljive izvore energije. Ta otkupna cena su često pominjane feed in tarife koje smo već pomenuli.

Kada se postigne kvota od 500 megavati, procena je i da će se promeniti tržišni uslovi, i da će se prodaja struje iz vetroparkova drugačije odvijati. A struka je saglasna da je to moguće, jer su u Srbiji sada realne slike nepreglednih polja vetrenjača, one koje smo gledali u inostranstvu.

Inače, za potrebe energetske mreže jedne zemlje, vetrenjače treba postaviti na mesto gde vetar duva brzinom od 3 m/s pa sve do 25 m/s. Za isplativost, vetar mora da duva najmanje 2.800 sati godišnje, i da prosečna brzina bude preko 6 m/s.

(Telegraf Biznis)