Kostolac do kraja 2024. dobija vetropark i solarnu elektranu: Strujom će snabdevati više od 30.000 stanovnika

Električna energija iz obnovljivih izvora čini oko 30 odsto ukupne proizvodnje "Elektroprivrede Srbije". U cilju da taj procenat bude veći, EPS nastavlja realizaciju započetih i planira da pokrene nove projekte. U cilju razvijanja zelene energije, gradi se vetropark "Kostolac", kao i solarna elektrana "Petka".

U sastavu JP EPS trenutno se nalazi 15 hidroelektrana sa 49 hidroagregata, jedna reverzibilna hidroelektrana sa dva agregata, jedno pumpno postrojenje sa dve pumpe i 16 malih hidroelektrana. Ukupna snaga postrojenja je 3.015 megavata koji godišnje proizvedu oko 10,6 milijardi kilovat-časova zelene energije.

Teme za vas

Značajno pojačanje u proizvodnji zelene energije trebalo bi da bude vetropark "Kostolac" - pilot projekat "Elektroprivrede Srbije" snage 66 megavata koji će električnu energiju da poizvodi uz pomoć vetra. On će se prostirati na lokacijama Drmno, Petka, Ćirikovac i Klenovnik, a gradi se na mestu iscrpljenih površinskih kopova i odlagališta termoelektrane i kopova "Kostolac".

U vetroparku će se nalaziti 20 vetroturbina, a svaka će da ima snagu od 3,3 megavata, te se očekuje da će godišnja proizvodnja vetroparka biti 184 miliona kilovat-časova godišnje, što je dovoljno da se zelenom energijom snabde oko 30.000 domaćinstava.

Kako objašnjava rukovodilac programa projekata EPS Predrag Đorđević, početak izgradnje vetroparka je lokacija Klenovik.

- Novi energetski objekat vetropark je prvi ovog tipa u istoriji "Elektroprivrede Srbije". Realizuje se na četiri lokacije. U pitanju je projekat razvoja obnovljive energije i on je od strateškog značaja za Srbiju. Projekat ima dva dela - prvi je projekat interne saobraćajnice, a sam put do kopa je završen. Drugi deo je isporuka i montaža glavne opreme. Imamo potpisan ugovor sa renomiranom kompanijom "Siemens Gamesa Renewable Energy" iz Danske - kaže Đorđević.

Izgradnja vetroparka počinje od mesta Klenovik u kom se nalazi i prva iskopana jama, koja je pozicija budućeg vetrogeneratora broj 18. Šipražje je raskrčeno, a jame iskopane, dok je naredni korak projekat za izvođenje na osnovu kojeg će doći i do izmena građevinskih dozvola.

- Očekujemo da isporuka radne opreme krene možda čak i u januaru i trajaće tri meseca. Oprema se Dunavom doprema do luke Smederevo, a potom specijalizovanim kamionima za transport do lokacije. Potom kreće montaža, koja će da bude završena krajem 2024. godine. Projekat se finansira iz inostranog zajma KfW banke u vrednosti od 80 miliona evra i realizuje u skladu sa strateškim ciljevima Republike Srbije u oblasti obnovljivih izvora energije utvrđenih Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine, sa projekcijama do 2030. godine - dodaje.

Projekcije se, pre svega, odnose na povećanje udela energije iz obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnju u Srbiji. EPS su odobrena i dodatna sredstva u iznosu od 30 miliona evra.

- Projekat će se završavati sukcesivno. Poslednji stub biće završen 2024. godine. Potom sledi probni rad, a onda i priključenje na mrežu. Moja procena je da će vetropark da započne sa proizvodnjom struje sredinom prvog kvartala 2025. godine. Izdejstvovano je 90 odsto građevinskih dozvola, ali svaki projekat ima izazove. Neophodne su izmene građevinskih dozvola, ali je preduslov da izvođač radova dostavi dokumentaciju - objašnjava Đorđević.

Predviđena je i izgradnja trafostanice, razvodnog postrojenja i unutrašnje kablovske mreže, kao i saobraćajnica. U toku je izrada projekata za izvođenje za temelje i platforme. Završena je izgradnja četiri interne pristupne saobraćajnice. Za deo koji se odnosi na stalne priključke na državne puteve, u toku je dobijanje neophodnih dozvola za izvođenje radova.

Foto: EPS/Danilo Mijatović

Primera radi, termoelektrana "Kostolac B1" proizvodi 350 megavata, dok će vetropark da proizvodi 66. Cela opština Obrenovac koristi pet megavata. Na izgradnji puteva rade domaće kompanije, dok delove proizvode fabrike u Španiji, Indiji, Kini, Alžiru.

- Kada je u pitanju vek trajanja, gleda se kao i na svaki drugi uređaj. Automobil može da traje pet, a može i 20 godina, zavisi od održavanja. Projekcija je da svaki vetrogenerator može da traje 25 godina do prvog generalnog remonta. Vetroturbine su visoke 179 metara. Stub je visine 117 metara, a gore se stavlja vetrogenerator i elise. Razlika u visini je veličina lopatice. Sami kamioni za prevoz opreme dugi su 70 metara - dodaje.

EPS je, pre početka izgradnje vetroparka morao da uradi i biološke studije o pticama i slepim miševima kako bi se sprečilo ugrožavanje njihovog staništa, te zato moraju da se ispoštuju stroge norme i, kada se elisa potpuno spusti, između nje i tla mora da bude 50 metara prostora.

- U planu je, možda, i Kostolac 2, snage 350 megavata. On ne bi bio na napuštenom kopu kao što je ovaj vetropark, nego možda čak i na privatnom zemljištu, sa zakupom na 99 godina, kao što je slučaj u Vojvodini - ističe Đorđević.

Ovako će izgledati vetropark Kostolac; Foto-montaža: EPS

Izgradnja solarne elektrane

Solarna elektrana "Petka" prvo je fotonaponsko postrojenje u EPS-ovom ogranku "Termoelektrane i kopovi Kostolac", koje će se graditi na spoljašnjem odlagalištu Površinskog kopa "Ćirikovac". Imaće instalisanu snagu od 9,75 megavata i planiranu godišnju proizvodnju od 15,6 gigavat-časova.

SE "Petka" jedan je od projekata kojima se povećavaju kapaciteti EPS za proizvodnju zelene energije.

Solarni paneli prostiraće se na površini od 11,6 hektara. Planirana vrednost investicije je 1,36 milijardi dinara i finansira se sredstvima EPS-a.

Predviđeni rok za realizaciju projekta je 15 meseci od trenutka kada se izvođač uvede u posao. Očekuje se da SE "Petka" bude na mreži krajem 2024. godine.

- Snaga solarne energije je 9,75 megavata i nalazi se na lokaciji jalovišta. Napravili smo ugovor sa firmom GAT iz Novog Sada vrednosti od oko milijardu i 109 miliona dinara. Aktivna površina je nešto manja od 12 hektara. Prostor je urastao u travu i šiblje. Uklonjeno je drveće i spremno je da se preda izvođaču - objašnjava Željko Ilić, direktor termoelektrane Kostolac B.

Planira se ugradnja 18.720 fotonaponskih modula. Oni će biti postavljeni pod uglom od 25 stepeni. Ova mala solarna elektrana imaće ukupno 98 invertora, od kojih će 97 imati snagu od 100 kilovata i jedan od 50 kilovata. Osim toga, solarna elektrana "Petka" imaće 10 transformatorskih stanica i jedno razvodno postrojenje, odakle će se struja plasirati na trafostanicu Požarevac.

- Efikasnost panela se povećala i sad ima 12 umesto 25 hektara. Rok trajanja panela je 25 godina i oni se zamene kada im padne efikasnost. Optimalni uslovi za solarni panel 21 do 25 stepeni. Kad su velike vrućine, efikasnost panela opada. Samo dodajemo snagu u žilu kucavicu koja napaja domaćinstva. Ova količina dovoljna je da snabde gradić od 45.000 stanovnika - dodaje.

Prva fotonaponska elektrana u Kostolcu proizvodiće električnu energiju metodom konverzije neakumuliranog sunčevog zračenja u jednosmernu struju preko solarnih modula na bazi poluprovodničke (PV) tehnologije.

Pošto je SE "Petka" pilot projekat i mala elektrana, radiće se fiksni oslonci za panele. EPS će razmotriti i fleksibilni ugao pri izgradnji većih solarnih elektrana.

- Paneli će se sklopiti u fotonaponsko polje i sastojaće se od 32 modula. Oni će se postaviti u dva reda. Rastojanje između panela biće 5,05 metara. Cilj je da se u zimskom periodu, pri niskim uglovima sunčevih zraka, ne pravi senka na panel koji se nalazi iza. Investicija u izgradnju solarne elektrane je ekonomski isplativa. Proračunato je da je period povrata uloženih sredstava 12 godina, dok je period eksploatacije elektrane 25 godina. Posle toga, menjaju se samo paneli, dok ostaju konstrukcije, putevi i infrastruktura, koji čine značajan deo ukupnog ulaganja. Zamenom panela elektrana se revitalizuje za novih 25 godina eksploatacije - objašnjava Ilić.

Na kopu, na deponijama, u Kostolcu postoji dosta jalovinskog prostora. Elektrane se prave isključivo na neobradivom zemljištu koje nije građevinsko.

- Idemo ka tome da bude još solarnih elektrana. Imamo staru deponiju koja će da se zatvori za oko dve godine. Onda sledi rekultivacija, pa izgradnja. To je dug proces, ali tu ima 250 hektara i tu može da bude solarna elektrana od 200 megavata. Efikasnije je praviti ovako jer postoji infrastruktura dalekovodi trafo stanice - dodaje.

Termoelektrana prodaje pepeo i gips

Oba bloka termoelektrane "Kostolac B" rade. Njihov sistem da odsumporavanje radi treću godinu zaredom, te se iz visokog dimnjaka podiže beli dim.

- Ova termoelektrana je pionir kada je u pitanju postrojenje za redukciju oksida i sumpora. U dimu je prisutno dosta vode, u pitanju je vodena para, jer se peru dimni gasovi - kaže Ilić.

Termoelektrana "Kostolac B"; Foto: Telegraf

Kao proizvod sagorevanja uglja godišnje se proizvede 350.000 tona gipsa, kao i milion tona pepela. Oba proizvoda termoelektrana prodaje.

- Od hemijskog procesa ostane gips, te smo sad, osim struje, i prozvođač gipsa u prahu. Gipsa nema na zalihama, a prodajemo ga po simboličnoj ceni od 1,5 evro po toni. Tine se pokriva deo troškova odsumporavanja dimnih gasova i, što je najvažnije, gipsa nema na deponiji. Pepeo se koristi u cementrnoj industriji i putogradnji, dok se gips uglavnom izvozi - zaključuje Ilić.

(Telegraf Biznis)