Kraj revitalizacije hidroelektrane "Đerdap 1": Agregati 100 megavata jači, poslednji u pogonu krajem novembra

Hidroelektrana "Đerdap 1", gigantska brana koja pregrađuje Dunav i proizvodi 5,5 milijardi kilovat-sati godišnje, jedan je od najvećih hidrotehničkih poduhvata našeg vremena. Njena revitalizacija, koja je trajala od 2009. godine, privodi se kraju, a već u novembru bi trebalo da svih šest agregata rade punom parom.

- Šesta etapa revitalizacije je počela 1. septembra 2022. godine, a projektovano je da će da traje 13,5 meseci. To je dosta precizno definisano, može da sklizne 15 dana, moglo je da bude i ranije, ali nam je jedna fabrika u Srbiji oduzela dva meseca. Cenimo da će prvo pokretanje biti najkasnije 15. oktobra. Radi se punjenje sistema turbinske regulacije uljem i sistem se stavlja pod pritisak. Oživećemo lopatice radnog polja, ruski stručnjak moći će da krene sa podešavanjem sistema regulacije, a nakon toga ulazimo u detaljnu kontrolu protočnog trakta i pripremamo agregat za punjenje da bismo stvorili uslove za ispitivanja lopatica u mirnoj vodi. Tako se polako oživljava agregat, tu kreću procurivanja. Gledamo kako radi zaptivač i drenažne pumpe. Nakon toga imamo uslov za prvu vrtnju, rotacija bez puštanja napona. Puštanje napona ide posle sušenja kada se ispita otpor izolacije - kaže Radomir Mitrović, direktor za proizvodnju energije u ogranku hidroelektrane "Đerdap".

U skladu sa dosadašnjim tokom radova, očekuje se da će poslednji revitalizovani generator hidroelektrane "Đerdap 1", da bude priključen na mrežu krajem novembra, što će zvanično da označi kraj revitalizacije duge 14 godina.

Kolosalna građevina, izgrađena zajedničkim snagama sa susednom Rumunijom i danas posle 51 godine rada pleni svojom monumentalnošću. Kada je 16. maja 1972. godine puštena u rad, bila je jedan od najvećih hidroenergetskih objekata u svetu. Hidroelektrana "Đerdap 1" je najveća hidroelektrana u sistemu "Elektroprivrede Srbije", koja proizvodi oko polovinu ukupne električne energije iz hidro sektora EPS.

Pet agregata je revitalizovano, a sada se privodi kraju poslednja faza i radi se na agregatu A3. Po završetku obnove, naša najveća hidroelektrana imaće veću snagu i pouzdanost, kao i duži radni vek za narednih 30 do 40 godina.

- Revitalizacija hidroelektrane "Đerdap 1" traje od 2009. godine i do sada je revitalizovano pet agregata. Tokom tih godina je bilo pauza između revitalizacije iz strateških razloga jer su neki delovi kasnili. U svakom slučaju to je uvek bilo nauštrb kvaliteta. Nadam se da će šesti, koji je pri kraju revitalizacije, biti kao i prvih pet. Izuzetno smo zadovoljni, najpre na osnovu agregata broj šest, koji je revitalizovan u prvoj etapi i koji uspešno, kvalitetno i bez većih zastoja radi punih 12 godina jer je završen u junu 2011. godine - dodaje Mitrović.

Revitalizacijom je, kako objašnjava, dobijeno povećanje instalisane snage za približno 10 odsto. To ne znači da agregat sada proizvodi 10 odsto više energije. On će moći da proizvodi 10 odsto više energije ukoliko postoji raspoloživi hidropotencijal. U svakom slučaju, instalisana snaga omogućava da u većem obimu bude obrađen potencijal Dunava koji je u datom trenutku raspoloživ.

- Agregat broj tri je sklopljen i prošao je fazu finog podešavanja. To se ne može videti golim okom već samo finim mernim instrumentima koji mere mikrone. Trenutno je u toku faza povezivanja kablova termokontrole, završnih zavarivanja osiguranja i za nekih 10 do 15 dana agregat će ići u prvu vrtnju, što znači vrtnja bez pobude, bez napona u struji pomoćnog generatora koji vrši pobudu glavnom. To će da se desi tek u fazi primopredajnih ispitivanja, za koje treba da se ispune određeni uslovi, kao što je faza sušenja, koja traje dva dana - objašnjava Mitrović.

Upravo je agregat broj tri, koji je poslednji otišao na revitalizaciju, najduže iskoristio svoj potencijal. Iako je procenjeno da traje 30 do 35. godina, on je radio 51 godinu, a od toga aktivno punih 40.

Agregat A3 na hidroelektrani "Đerdap 1" je zaustavljen 1. septembra 2022. godine i zvanično je počela šesta etapa revitalizacije đerdapske hidroelektrane. Posle 410 dana predviđeno je da se agregat vrati u redovan rad. Montaža je pri kraju i uskoro se očekuje i prvo pokretanje agregata, primopredajna ispitivanja i sinhronizacija agregata na mrežu.

- Prema svetskim standardima, rok trajanja turbine i generatora je između 30 i 35 godina. To je u radnim satima agregata otprilike oko 200.000 radnih sati. Primera radi, agregat broj tri, koji je poslednji otišao u revitalizaciju, je do 1. septembra 2022. godine napunio oko 350.000 radnih sati. Maltene je duplirao svoj predviđeni radni i efektivni vek. Kolo turbine agregata A3 se okretalo punih 40 godina neprestano, a bilo je raspoloživo 51 godinu, nije samo za vreme remonta. Proizvodeći energiju provela je više od 40 godina. Ono je demontirano u ispravnom stanju. Mislim da ćemo ga demontirati i konzervirati jer je ono unutra sa sklopljenim radnim mehanizmima koji imaju upotrebnu vrednost. Znajući probleme kolega sa Rumunske strane, ovi delovi su odlični i možda ćemo ih i prodati - dodaje.

Kako izgleda revitalizacija

Tokom revitalizacije se ne menjaju svi delovi. Pre isteka radnog veka se rade studije koje pokazuju preostali resurs određenih delova.

- Ne bi bilo racionalno da idemo u zamenu svih delova. Tu se ide po tankoj liniji rizika i početak revitalizacije je nosio rizik da li će uspešno biti sanirani neki delovi koji su imali velik preostali resurs, a s druge strane, pravljeni su pre 40-50 godina i ispitivani po kriterijumima kada nije bilo instrumenata, ultrazvuka, magnetnog fluksa, što su metode bez razaranja koje se sada primenjuju. Naišli smo na situaciju da nismo uspeli da revitalizujemo veliki turbinski deo gonrnjeg aparata i morali smo da pristupimo izradi novih delova. Donesena je odluka da će da se zamene i na svim preostalim agregatima jer je vreme u ovakvim procesima izuzetno skupo. To je produžilo rok revitalizacije - objašnjava Mitrović.

Na drugoj etapi revitalizacije zastoj u radovima je izazvan kašnjenjem opreme iz Rusije, jer je Ruska Federacija 2009. godine imala havariju na hidroelektrani "Sajano-Šušenskoj" i po odluci najvišeg državnog vrha fabrika koja izrađuje delove za "Đerdap 1" je dobila zadatak da hitno izradi delove za tu hidroelektranu, dok su delove za našu hidroelektranu radili paralelno, koliko su bili u mogućnosti.

- Imamo međudržavnu konvenciju sa Rumunijom, pa smo u mogućnosti da pomognemo jedni drugima kada imamo probleme. Kada postoje privremeni zastoji prevodnice, oni preuzimaju plovidbu u oba smera ili, što je češći slučaj, preuzimamo mi. U poslednje vreme oni imaju problema zbog loše urađene revitalizacije, te mi često preuzimamo više potencijala i više proizvodimo, a to ostaje u našem saldu, što je korist za nas. Ne sladeći se, ali gledajući probleme naših kolega tamo, žurimo da što pre stavimo poslednji agregat u pogon da bismo mogli da priskočimo u pomoć i što manje prelivamo. Prelivajući bacamo zajedničku energiju. Zbog bacanja energije trošimo preostali potencijal slabišta. Zbog vrtloga se vrše oštećenja betona koji je ispod donje vode - dodaje.

Višestruka je korist da se sva voda propusti kroz agregate i pretvori u električnu energiju koja je čista, ekološka. Samo 30 odsto proizvodnje u sistemu je iz obnovljivih izvora energije, koje, prema rečima Mitrovića, treba maksimalno da budu iskorišćene.

- Urađene su nove lopatice turbine, njihova geometrija je drugačija. Od prve eksploatacije promenio se pad. U međuvremenu je izgrađen "Đerdap 2" i nivo donje vode je podignut, minimalna je 41 metar. Radno kolo pokretne lopatice u ono vreme je bio za pad 40 metara, a sada je pad 35 metara. Lopatice su prilagođene, što je teško primetno golim okom, ali one sada propuštaju više vode, zbog čega smo dobili veću snagu, ali i veći stepen korisnosti. Lopatice su lakše za 4,5 tone pojedinačno. Što znači da je novo radno kolo lakše 26 tona - kaže Mitrović.

Najveći deo koji se montira u jednom komadu je rotor glavnog generatora težine 610 tona i prečnika 14,152 metara. Radno kolo turbine sa šest lopatica težine 350 tona je najatraktivniji deo koji se montira u jednom komadu. U svaki agregat ugrađeno je oko 40 kilometara energetskih i signalnih kablova. U revitalizovane agregate ugrađena je najmodernija oprema domaćih i svetskih proizvođača.

Instalisana snaga agregata je povećana na račun povećanja protoka vode kroz turbinu. Turbina je prilagođena za manji pad i veće protoke.

- Nije problem povećati snagu motora na autu tako što ćete da mu povećate potrošnju, poenta je povećati snagu, a smanjiti protošnju. Mi smo povećali stepen korisnosti za 0,7 posto. Imajući u vidu da mašine rade dugotrajno, to je u energiji velika stvar, iako ovako 0,7 odsto zvuči malo i beznačajno. Ukoliko je prijavljena snaga agregata u sistemu bila 171, sada je 190. Zovem je prijavljenom snagom jer hidroturbine ne rade kontinuiranom snagom. Rad hidroturbine definisan je eksploatacionom karakteristikom - dodaje.

Revitalizacijom elektrane praktično je dobijena jedna nova elektrana, instalisane snage oko 100 megavata. Sada će hidroelektrana "Đerdap 1" imati snagu 1.140 megavata.

Kako objašnjava, maksimalni stepen korisnosti zavisi od protoka, odnosno raspoloživog potencijala i stanja kota gornje i donje vode, odnosno raspoloživog pada. Na njega utiče i trenutno začepljenje na rešetkama za koje Mitrović objašnjava da se permanentno, kada je konzum manji, čisti noću kako bi gubitak na rešetkama bio što manji.

- Kada završimo poslednji agregat imaćemo mogućnost da dodatno iskoristimo raspoloživi hidropotencijal za po 10 odsto na svakom agregatu. Projektovane vrednosti novih agregata su 201 megavat, što mi zdušno koristimo kad imamo previše vode, tada povećamo sve na maksimum. Agregati 100 sati godišnje mogu da rade sa 205 megavata. To je proizvedena enegrgija koja odlazi u sistem - objašnjava.

Revitalizacija agregata A4 trajala je najduže - 804 dana, dok je najbrže završena revitalizacija agregata A5 trajala duplo manje - 416 dana.

Međudržavna saradnja

- Agregat broj šest je od puštanja hidroelektrane u rad 1972. godine, pa sve do 1. septembra 2009. godine, bio u pogonu. Ugovor o revitalizaciji je bio zaključen 2003. godine između Savezne republike Jugoslavije i Rumunije jer je od samog početka izgradnje odnosno sporazuma iz 1963. postoji mešovita komisija za Đerdap i sve veće intervencije sa kom radova dužim od šest meseci potrebna je odluka mešovite komisije - ističe.

Revitalizacija je finansirana iz državnog duga bivšeg SSSR i SFRJ i sklopljen je ugovor 2003. godine. Pregovori su trajali do 2009. godine, a bilo je osam aneksa ugovora. Osmim je Srbija preuzela montažno-demontažne i druge obaveze i tada je početa revitalizacija. Ugrađena je ruska turbinska i generatorska oprema i to su pre 50 godina uradile iste firme sa kojim EPS sada sarađuje tokom revitalizacije.

Istorijat hidroelektrane

Posle opsežnih istražnih radova i izrade projektne dokumentacije, 7. septembra 1964. godine počela je gradnja HEPS "Đerdap 1".

Pod zaštitom zagata prve faze izvedeni su radovi na iskopu, betoniranju na brodskoj prevodnici, elektrani i tri polja prelivne brane. Za pregrađivanje Dunava i izgradnju drugog zagata bilo je neophodno napraviti privremene saobraćajnice, betonske blokove od dve i po tone, pet tona i 12 tona, gabione težine od tri i šest tona i dopremiti 85.000 kubika kamena.

Dunav je pregrađen 13. avgusta 1969. godine. Stekli su se uslovi da se formira zagat druge faze u kome su izvedeni radovi na ostalih 11 polja prelivne brane. Za vreme pregrađivanja, vode Dunava skrenute su kroz tri polja prelivne brane, temeljne ispuste obe elektrane, peti i šesti turbinski otvor srpske elektrane, a plovidba Dunavom je zaustavljena.

Za montažu hidroagregata postojala su dva platoa. Jedan na obali, gde je sastavljen turbinski poklopac, gornji krst generatora i privremeno uskladišteni rotor generatora i radno kolo. Na platou u mašinskoj hali ugrađeni su paket-zavrtnji za paketiranje rotora generatora i radna ploča za montažu radnog kola turbine. Statori generatora ugrađivani su na licu mesta.

Prvi agregat pušten je u rad 6. avgusta 1970. godine, istovremeno na srpskoj i rumunskoj elektrani. U gradnju objekta utrošen je materijal sa kojim se mogao izgraditi jedan grad za 35.000 stanovnika. Iskopano je 13,4 miliona kubnih metara šljunka i rečnog nanosa, 7,2 miliona kubika stena, ugrađeno je 3,2 miliona kubika betona, 167.000 tona armature i čelične konstrukcije i 69.000 tona opreme.

Prvi kilovat-sati ka potrošačima potekli su 6. avgusta 1970. godine, kada je na elektroenergetski sistem sinhronizovan agregat broj jedan. Danas, 51 godinu kasnije, šest generatora iz vodnog potencijala Dunava transformisalo je 290.000.903 megavat-sati, odnosno 290 milijardi kilovat-sati.

(Telegraf.rs)