Uzgajanje goveda "trn u oku" za ekologe: 30 puta su manje eko-efikasna od koštunjavih plodova

Ovaj tekst nema nameru da vas odvrati od konzumacije mesa, ili konkretno govedine, jer ništa u životu nije crno-belo, pa tako ni pitanje okoline, ishrane, klimatskih promena, životnih navika.

Ideja je, samo, da iznesemo neke zanimljive, naučno dokazane činjenice koje su nama privukle pažnju, čitajući sve popularniju knjigu "Na kašiku", naučnika i doktora Tima Spektora.

Teme za vas

Iz ugla zelene tranzicije kojoj manje-više teži ceo (bogatiji) svet, goveda predstavljaju izvesnu pretnju ili, bolje rečeno, neprijatelja za ekologe, zbog štetnih gasova koji se emituju prilikom uzgajanja i proizvodnje.

Kako navodi autor u svojoj knjizi, "od svih domaćih životinja, goveda koja se uzgajaju radi mesa su najneefikasnija u pogledu proizvodnje i emisije belančevina, pa su tako u proseku (globalno) oko 7 puta manje eko-efikasna u odnosu na svinje, oko 10 puta manje eko-efikasna u odnosu na živinu, i čak 30 puta manje eko-efikasna u odnosu na koštunjave plodove ili tofu".

Što se tiče upotrebe zemljišta, čak i najodrživija stada goveda važe za četiri puta manje eko-efikasna u poređenju sa orašastim plodovima ili mahunarkama, za koje je poznato da takođe crpe mnogo vode, kao resursa.

"Bez obzira na to, da naprosto prestanemo da jedemo ispodprosečnu održivu govedinu od najgorih proizvođača, eksploatacija zemljišta bi se smanjila za tri četvrtine", kaže Spektor.

Takođe, on globalne kompanije smatra jednim od najvećih kršilaca propisa, budući da svakodnevno finansiraju krčenje delova brazilskih šuma - i to veličine Menhetna.

Sve to rade samo da bi dobile više pašnjaka/zemljišta za uzgoj soje ili kukuruza - potrebnih za ishranu stoke od koje se, kasnije, proizvodi jeftino meso.

U knjizi se pominje i izveštaj koji sugeriše da - ako smo voljni da usporimo klimatske promene putem ishrane - u proseku treba da jedemo 75% manje govedine (za SAD je to 90 odsto) i upola manju količinu jaja, nego sad.

(Telegraf Biznis)