Prelazak na čistu energiju nije moguć bez ključnih minerala: Da li rudarenje može da bude "zeleno"?

Ilustracija: Telegraf/Shutterstock

Evropska unija postigla je privremeni sporazum o evropskom zakonu o kritičnim mineralnim sirovinama, pošto se očekuje da će potražnja za retkim mineralima eksponencijalno rasti u narednim godinama.

Potražnja EU za baznim metalima, materijalima za baterije, retkim zemljanim elementima će se eksponencijalno povećati kako se EU oslobađa fosilnih goriva i okreće čistim energetskim sistemima koji zahtevaju više minerala.

Podsetimo, EU je zabranila prodaju novih automobila i kombija na benzin i dizel od 2035. godine, od čega će svi novi automobili i kombiji koji se prodaju u Evropskoj uniji raditi na alternativna goriva. Privremeni ciljevi smanjenja emisija za 2030. postavljeni su na 55 odsto za putnička vozila i 50 odsto za kombi vozila prenosi Lifegate.

Teme za vas

- Klimatske promene bile su samo okidač da fosilna goriva moraju da izađu iz upotrebe - započinje u razgovoru za Telegraf Biznis profesor Aleksandar Jovović sa Mašinskog fakulteta.

Ipak, prelazak energije sa fosilnih goriva na manje intenzivne načine proizvodnje električne energije i transporta neće se desiti bez takozvanih „zelenih metala“.

Od 34 identifikovane kritične sirovine, kreirana je lista specifičnih strateških sirovina (SRM*), ukupno njih 17, za materijale za koje se očekuje da će potražnja eksponencijalno rasti zbog zelene tranzicije, a suočeni su sa većim rizikom od prekida lanca snabdevanjem.

Ovi metali, uključujući litijum, bakar, nikl, kobalt, gvožđe i elemente retkih zemalja, koriste se u vetroelektranama i solarnim farmama, a takođe se koriste u baterijama za električna vozila i za skladištenje električne energije prenosi US News.

Foto: Shutterstock

Električna vozila: Kombinacija litijuma, kobalta i nikla

U novom izveštaju Svetske banke, "Minerali za klimatsku akciju: Intenzitet minerala u tranziciji čiste energije", navodi se da bi potražnja za mineralima, kao što su grafit, litijum i kobalt, mogla da se poveća za skoro 500% do 2050.

Procenjuje se da će preko 3 milijarde tona minerala i metala biti potrebno za korišćenje energije vetra, sunca i geotermalne energije, kao i za skladištenje energije, što je sve potrebno za postizanje budućnosti ispod 2°C.

Drugim rečima, tranzicija na čiste energije biće značajno mineralno intenzivna.

- Kao što je 19. vek bio vek čelika, 20. vek fosilnih goriva, 21. vek je vek obnovljivih izvora. Vrlo mali broj velikih igrača (Kina, Latinska Amerika i Australija) poseduju tehnologije i otvorene rudnike kritičnih materijala - ističe profesor Jovović i dodaje da ako Evropa želi da se okrene obnovljivim izvorima energije treba da razmatra kako da obezbedi sirovine na svom tlu.

Inicijativa za klimatski pametno rudarstvo (The Climate-Smart Mining Initiative) podržava održivo vađenje i preradu minerala i metala kako bi se obezbedilo snabdevanje tehnologijama čiste energije. To podrazumeva minimiziranjem društvenog, ekološkog i klimatskog otiska kroz lanac vrednosti kritičnih materijala.

Bez tzv. "Climate Smart Mining" prakse, negativni uticaji rudarskih aktivnosti će uticati na lokalne zajednice, kao i na okruženje u kojem one rade.

Ova praksa se nadovezuje na posao koji Svetska banka radi kako bi osigurala da zemlje u razvoju bogate resursima imaju koristi od svojih mineralnih resursa i upravljaju njima na održiv način, dok se istovremeno podstiču ekonomski rast i razvoj tih zemalja.

S obzirom na to da Kina dominira svetskim tržištem kada govorimo o kritičnim mineralnim sirovinama, Evropa je pokrenula napore da smanji svoju zavisnost od uvoza tih sirovina iz Kine i da na svom tlu obezbedi kritične mineralne sirovine za zelenu tranziciju.

Skandinavske zemlje su primer da je održivo rudarstvo u Evropi moguće.

Švedska je evropski pionir u rudarstvu koje "ne ometa". Taj termin podrazumeva rudnike koji rade na obnovljivu energiju i čija su transportna logistika i korišćenje vode "zeleni". Takođe, znači obnavljanje prirode i svođenje na minimum svih društvenih i ekoloških uticaja rudnika. I ono što je najvažnije, to znači da se otpadom upravlja odgovorno.

Švedski rudnik gvožđa bez emisije ugljenika u Kiruni je vodeći primer održivog rudarstva u svetu, a rudnik gvožđa Grengesberg u centralnoj Švedskoj je takođe značajan održivi rudnik za primer piše Euronews.

Nekoliko kompanija za koje se očekuje da će kopati litijum u Velikoj Britaniji već se obavezalo da će koristiti niz održivih rudarskih tehnika u rasponu od pokretanja postrojenja na vodoničnu ili litijum-jonsku energiju, transporta rude električnim transporterima, a ne kamionima, i korišćenja električne energije iz obližnjeg vetroparka koji će izgraditi.

Poseban fokus stavlja se i na razvoj litijumskih projekata u Finskoj, Češkoj i Nemačkoj.

Australijska kompanija Vulcan Energy ima za cilj da proizvede litijum bez emisija ugljenika korišćenjem geotermalne energije za ekstrakciju podzemnih slanih voda koje sadrže litijum iz Gornje Rajne.

S druge strane, Finska kompanija Keliber Oj, specijalizovana za rudarstvo i hemikalije za baterije, trenutno vodi projekat u zapadnoj Finskoj sa ciljem da prilikom proizvodnje litijum hidroksida ima manji ugljenični otisak od konkurencije.

Pored toga, više od polovine električne energije u finskoj nacionalnoj mreži proizvodi se iz obnovljivih izvora energije.

Prema podacima sa sajta Green European Journal, u Srbiji ima oko 1,2 miliona tona litijuma, što nas čini trećim najvećim nalazištem u Evropi. Odmah nakon Nemačke i Češke.

Međutim, Vlada Srbije je u januaru 2022. godine odustala od projekta “Jadar”, čime je Evropa ostala bez potencijalno najvećeg snabdevača.

Naime, iako Srbija nema najveće rezerve litijuma, ono što je izdvaja u odnosu na sve druge zemlje u Evropi, je kvalitet resursa i kapacitet ,,koliko dugo se može eksploatisati".

- Ja mislim da nijedna zemlja nema mineral u zemlji, koji je i ostavila u njoj - zaključuje profesor.

(Telegraf Biznis)