Vreme čitanja: oko 3 min.
Kakav je stav Brisela po pitanju litijuma iz Srbije: Jedino uz ovaj uslov može u Evropu
Vreme čitanja: oko 3 min.
U najkraćim crtama, stav prenosi Johana Bernsel, portparolka Evropske komisije za unutrašnje tržište, industriju odbrane, svemir, obrazovanje, mlade, sport i kulturu
U momentu kada se sve države utrkuju za parčetom neba zvanog "e-mobilnost" postavlja se pitanje da li smo te 2022. godine pogrešili što smo stopirali projekat Jadar. Ako pitate stručnjake, dobićete odgovor da je to "ubrzana trka, koja je Srbiju mogla da napravi novom silom", a ako pitate ljude - i dalje ćete dobiti odgovor: Da ne žele da ih Rio Tinto potruje kopanjem litijuma u Loznici. A šta kaže Evropa? Ako pitate Brisel, ukoliko projekat "Jadar" ne bude rađen po najvišim ekološkim standardima, litijum iz Srbije neće moći da se prodaje u Evropskoj uniji.
U najkraćim crtama, ovo je stav koji prenosi Johana Bernsel, portparolka Evropske komisije za unutrašnje tržište, industriju odbrane, svemir, obrazovanje, mlade, sport i kulturu.
- Projekat "Jadar" je investicioni projekat privatnog investitora. Na nacionalnim vladama je da donose odluke o određenim industrijskim projektima i stvaraju ekonomske prilike - precizira Bernsel i naglašava da EU očekuje da zemlje kandidati zasnivaju svoje odluke na važećem regulatornom okviru i praksama usklađenim sa ekološkim pravilima, posebno u oblasti upravljanja otpadom i vodama i učešća javnosti u procesu donošenja odluka.
Trenutno, na teritoriji Evropske unije postoje litijumski projekti u različitim fazama zrelosti u određenom broju članica: Austriji, Češkoj, Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Italiji, Irskoj, Portugaliji, Španiji i Švedskoj.
- Litijum je materijal od suštinskog značaja za proizvodnju baterija i stoga od suštinske važnosti za uspešnu transformaciju automobilske industrije. Smatra se strateškom sirovinom prema novom zakonu o kritičnim sirovinama. Od 2020. godine, nakon komunikacije o kritičnim sirovinama, Komisija, zajedno sa državama člancima, prati održive ili potencijalno održive projekte koji se odnose na kritične sirovine u EU - poručuje portparolka Evropske komisije.
Trgovinsko partnerstvo EU i Srbije
Pismo o namerama iz 22. septembra prošle godine, o strateškom partnerstvu između EU i Srbije o kritičnim sirovinama i baterijama, predstavlja važan korak ka stvaranju održivog i konkurentnog ekosistema elektronske mobilnosti u Srbiji, poručuje Bernselova.
- Na osnovu Pisma o namerama, Komisija predlaže uspostavljanje protokola o saglasnosti između EU i Srbije kojim se uspostavlja strateško partnerstvo o održivim sirovinama, lancima vrednosti baterija i električnim vozilima - poručuje ona.
Nedavna izjava evropskog komesara za "Zeleni plan" Maroša Šefčoviča, koji je potvrdio da se može očekivati zvanično trgovinsko partnerstvo za snabdevanje EU kritičnim sirovinama iz Srbije, je još jedno ohrabrenje da bi Projekat "Jadar" zaista bio ekološki prihvatljiv.
On je potvrdio da su pregovori ušli u završnu fazu. Tačnij, EU i Srbija su prošlog septembra potpisale pismo o namerama za jačanje i proširenje saradnje, upravo na kritičnim lancima snabdevanja.
Zvaničan stav Evropske komisije je da je saradnja sa Srbijom deo širih napora EU da osigura pristup kritičnim sirovinama, od kojih će zavisiti zelena i digitalna tranzicija Starog kontinenta, ali i konkurentnost evropske ekonomije.
Podsetimo, kompanija Rio Tinto pre par dana je objavila preliminarni nacrt studije o proceni uticaja na životnu sredinu Projekta "Jadar".
Nacrti studija zasnovani su na istraživanjima koja je sprovelo više od sto domaćih i međunarodnih nezavisnih stručnjaka, uključujući 40 univerzitetskih profesora sa više od 10 fakulteta.
Rad na studijama počeo je pre šest i po godina prikupljanjem podataka o početnom stanju, nakon čega je sprovedeno više od 23.000 bioloških, fizičkih i hemijskih analiza zemljišta, vode, vazduha i buke. Nacrti studija su sveobuhvatni i zasnovani su na obimnim podacima koji omogućavaju precizne zaključke o potencijalnim uticajima na životnu sredinu i odgovarajućim merama zaštite. Objavljivanje nacrta studija na 2.000 stranica, sa pratećim objašnjenjima, ne predstavlja početak zvaničnog postupka procene uticaja na životnu sredinu koji predviđa zakon Republike Srbije.
Rezultati naučnih istraživanja pokazuju da se Projekat "Jadar" može realizovati bezbedno uz poštovanje najviših domaćih i međunarodnih standarda zaštite životne sredine.
(Telegraf Biznis)
Video: Edina je najmlađa vlasnica škole jahanja u Srbiji
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Saša
Neka oni kopaju u svojim zemljama po svojim pravilima!A nas nek ostave na miru i što dalje od Jadra i Cera da ne prodju kao '914-te!!!
Podelite komentar
Darko
Šta mi kao narod imamo od prosperiteta države.Porezi ostaju,skupo gorivo ostaje,besplatna radna snaga sa najmanjim primanjima ostaje. A svoju zemlju i reke zagadimo da bi političarevi rodjaci,kumovi,švalerke uživali u tih 10 godina kopanja.Nama i našoj deci ostaje 10 000 godina neplodne zemlje ostavljamo našim naraštajima.Neka dodju ljudi u naj čistiji rudnik Kolubara da vide kako je uništena priroda i neka dodje tamo šumar i ekolozi a ne u privatne šume da me zezaju u mojoj šumi koju sečemo 500 godina koje drvo smem da odsečem a koje ne.Kolubara je stotine hektara uništila visoko rodne zemlje,šume i sada jadar da uništimo pa ćemo narednih 10 000 godina uvoziti iz ukraine. Daćemo svetu za dzabe litijum kao što smo dali Kosovo šiptarima i posle će Mađari i Hrvati uzeti Vojvodinu pa ćemo pokušavati posle da sadimo na kolubarskoj prekopanoj zemlji za nekih 60 godina,kako bi prehranili našu decu,dok država bude tražila ogromne poreze ako rodi nešto.,moja procena.Mi treba da čuvamo našu zemlju i da se bavimo organskom proizvodnjom i da dajemo svetu ono što su oni izgubili a to je organsko zlato,zlatna naša hrana.Hvala.
Podelite komentar