Ambasadorka Melsom za Telegraf: "Norveška je posvećena podršci Srbiji u njenoj energetskoj tranziciji"

Gost redakcije Telegraf.rs bila je Njena ekselencija ambasadorka Norveške Kristin Melsom sa kojom smo razgovarali o temema koje se tiču budućnosti sektora energetike, poput zelene tranzicije, ulozi Srbije i potencijalu koji ima kao i zajedničkim projektima dve zemlje.

• Obnovljivi izvori energije i zaštita životne sredine – Norveška je svetski lider u korišćenju obnovljivih izvora energije, posebno hidroenergije. Kako vidite potencijal Srbije u ovoj oblasti i na koje načine Norveška može da pomogne njenom razvoju?

Kao što ste rekli, električna energija u Norveškoj se gotovo u potpunosti proizvodi iz hidroenergije (90%) i energije vetra (9%). Kada je reč o Srbiji, ona ima značajan potencijal za razvoj obnovljivih izvora energije, posebno u hidroenergiji, vetru i solarnoj energiji. Hidroenergija trenutno ima dominantnu ulogu u miksu obnovljivih izvora energije u Srbiji, ali postoji potreba za proširenjem hidroinfrastrukture, i znam da su u pripremi neki veliki projekti kao što su Bistrica i Đerdap 3.

Teme za vas

Srbija takođe još nije u potpunosti iskoristila svoj potencijal za energiju vetra i sunca, koji globalno postaju sve isplativiji.

Foto: Nikola Anđić

Što se tiče pomoći, Norveška ima prilično dobar model upravljanja državnim energetskim kompanijama. Tri energetska stručnjaka su članovi Nadzornog odbora EPS-a i učestvuju u reformi ove važne srpske kompanije. Svesni smo da je to složen i dug proces, ali sam uverena da su norveški eksperti tu da svoj posao obavljaju profesionalno.

• Koji su najznačajniji projekti koje su Norveška i Srbija zajednički realizovale ili na kojima trenutno rade u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja? Da li postoji podrška lokalnim inicijativama, civilnom društvu i projektima usmerenim na održivost i zaštitu prirode?

Već nekoliko godina nordijske ambasade, uz podršku Nordijskog saveta ministara, sarađuju na zajedničkim projektima u oblasti zelene ekonomije. Ove godine tema je pametni gradovi, a Norveška je krajem aprila organizovala konferenciju u Naučno-tehnološkom parku u Nišu kako bi podelila iskustva, povezala nordijske i srpske partnere i promovisala regionalnu saradnju.

Takođe jedan od tekućih projekata u saradnji sa jednom romskom organizacijom bavi se formalizacijom praksi sakupljanja otpada. Podržali smo i nekoliko značajnih projekata u saradnji sa organizacijama civilnog društva koji su bili usmereni na edukaciju novinara u izveštavanju o klimatskim promenama, zagovaranje pravedne energetske tranzicije, kao i o participativnom urbanističkom planiranju i zaštiti ekološki ugroženih područja.

Norveška je pružila značajnu tehničku pomoć Srbiji u procesu pristupanja EU u oblasti energetike, sa ciljem da ovaj sektor postane zeleniji, efikasniji i održiviji. Pre nego što su izbile krize u Ukrajini i na Bliskom istoku, Norveška je imala više ekoloških projekata u Srbiji i više raspoloživih sredstava za razvojnu saradnju uopšte. Neki od većih projekata fokusirali su se na uključivanje mladih u praćenje i poboljšanje kvaliteta vazduha, smanjenje industrijskih emisija isparljivih organskih jedinjenja i razvoj nacionalnog informacionog sistema za upravljanje otpadom.

• Projekat Nordic Smart and Green Cities – Ovaj projekat je privukao značajnu pažnju javnosti. Možete li nam reći više o njegovom značaju i kako on predstavlja osnovne nordijske vrednosti održivosti?

Projekat pametnih gradova se bavi transformacijom gradova i urbanih oblasti kako bi gradske sredine postale održivije i pružile bolji kvalitet života za obične građane. Tokom projekta predstavljamo nordijske primere u transformaciji urbanih prostora. Cilj je podizanje svesti među donosiocima odluka i biznis zajednicom. Potreban je zajednički rad da bi se stvorilo zdravije okruženje i održivija urbana ekonomija. Jedan od ciljeva je i uspostavljanje partnerstava sa institucijama i kompanijama u Srbiji i Crnoj Gori.

Foto: Nikola Anđić

Kada je reč o urbanističkoj održivosti kao nordijskoj vrednosti, mogu reći da je održiv gradski život kamen temeljac razvoja gradova u nordijskim zemljama već decenijama, vođen brigom za životnu sredinu, socijalnim blagostanjem i ekonomskom otpornošću. Nordijski gradovi daju prioritet zelenim i plavim površinama, uključujući parkove, vodene površine i zelene krovove u urbanističkom planiranju.

Fokus je na javnom prevozu, biciklističkoj i pešačkoj infrastrukturi koja smanjuje zavisnost od automobila, smanjuje emisije i podstiče zdrav način života. Takođe, održivi gradski život u nordijskim zemljama uključuje inkluzivnost i dostupnost, osiguravajući da svi građani imaju pristup osnovnim uslugama, zelenim površinama i kulturnim sadržajima. Sve ovo jača osećaj zajednice i poboljšava kvalitet života – jer na kraju, sve ovo radimo zbog stanovnika, tj. ljudi.

Prošle nedelje, u okviru ovog projekta, ambasada je organizovala konferenciju u Nišu, uz gostoprimstvo Naučno-tehnološkog parka. Tema je bila upotreba podataka u urbanom planiranju. Čuli smo mnogo interesantnih izlaganja profesora sa Oslo Metropolitan univerziteta i Ekonomskog fakulteta u Nišu. Konferencija je takođe bila dobra prilika da se razmene ideje nordijske i srpske poslovne zajednice. Sledeća konferencija koju organizuje Finska ambasada će se održati u Podgorici, a poslednju će organizovati Švedska ambasada u Novom Sadu.

• Norveška je poznata po snažnoj svesti o životnoj sredini i zakonodavnom okviru. Koje dobre prakse bi mogle poslužiti kao inspiracija za Srbiju?

Norveška je široko prepoznata po svom snažnom modelu zaštite životne sredine, koji karakterišu čvrst pravni okvir, aktivno učešće građana i korišćenje naprednih tehnologija za rešavanje ekoloških problema. Iako nismo članica EU, strogo se pridržavamo evropskih ekoloških zakona i standarda jer smo deo istog ekonomskog prostora, i savetujemo Srbiji da čini isto.

Jedan od ključnih elemenata norveškog modela zaštite životne sredine je integracija ciljeva održivog razvoja UN u sve nacionalne politike. Takođe, usklađeni smo sa planom Zelene tranzicije koji daje prioritet održivom ekonomskom rastu uz očuvanje životne sredine. Srbija bi mogla dalje integrisati principe održivosti u svoje nacionalne planove razvoja, posebno u oblasti urbanog razvoja, industrije, poljoprivrede i proizvodnje energije.

Foto: Nikola Anđić

Norveška raspolaže velikim šumama, močvarama i morskim područjima i uložila je značajna sredstva u očuvanje biodiverziteta jer znamo koliko je on važan i ranjiv. Srbija bi mogla da poveća fokus na očuvanje biodiverziteta širenjem zaštićenih područja i jačanjem propisa vezanih za zaštitu divljih životinja i održivo korišćenje prirodnih resursa.

Takođe, Norveška je veoma ponosna na aktivno učešće svojih građana u odlučivanju o ekološkim pitanjima. Javne konsultacije, uključivanje zajednice u lokalne projekte zaštite životne sredine i ekološko obrazovanje igraju ključnu ulogu u jačanju ekološke svesti.

Postizanje širokog društvenog konsenzusa i dijalog su od suštinskog značaja, posebno kada su u pitanju osetljiva pitanja poput rudarstva, nuklearne energije, koncesionih ugovora, urbanizacije i sl.

I na kraju, ali ne manje važno, programi ekološkog obrazovanja u školama i kampanje za podizanje svesti javnosti ključni su za stvaranje odgovornih građana i stabilnih društava.

• Koliko su inovacije i tehnologije važni za strategiju zelene tranzicije Norveške i da li postoje norveške kompanije koje su zainteresovane za investiranje u zelene tehnologije u Srbiji?

Inovacije i nove tehnologije su važan deo energetske strategije tranzicije u Norveškoj. Prihodi ostvareni iz izvoza nafte se strateški reinvestiraju u istraživanje i razvoj novih načina za proizvodnju energije, i to čistije energije.

Foto: Nikola Anđić

Što se tiče investicija ovde, trenutno su dve norveške kompanije prisutne u Srbiji. TOMRA je globalni lider u sakupljanju korišćenih flaša i limenki putem aparata za povraćaj ambalaže, dok je CAMBI pionir u tehnologiji termalne hidrolize mulja iz otpadnih voda koja pojačava proizvodnju biogasa, minimizira otpad i smanjuje operativne troškove.

• Uloga ambasade u zelenoj tranziciji – kako Ambasada Norveške u Beogradu podržava energetsku transformaciju Srbije?

Norveška je posvećena podršci Srbiji u njenoj energetskoj tranziciji. Ambasada je imala nekoliko inicijativa u ovoj oblasti. Organizovali smo dve energetske konferencije poslednjih godina.

Takođe smo podržali proces energetske transformacije kroz razvojne projekte. Najaktuelniji je program „Znanje za reformsku akciju na Zapadnom Balkanu“ koji se bavi razvojem kapaciteta državnih institucija u regionu u procesu evropskih integracija i reformi. U Srbiji je prioritet bila energetika, tako da podržavamo ekspertizu kroz saradnju sa Ministarstvom rudarstva i energetike Srbije, obezbeđujući sredstva za energetske stručnjake.

• Norveška književnost postaje sve popularnija u Srbiji. Kako vidite ulogu književnosti u jačanju međukulturalnih odnosa između naših zemalja?

Književnost igra nezamenljivu ulogu u negovanju kulturnih veza između naših zemalja. Ona povezuje i omogućava razumevanje, prevazilazeći razlike. Kulturna saradnja i razmena povezuju ljude; svi mi imamo koristi od toga. Norveška je posvećena promociji kulture u bilateralnim odnosima, istovremeno jačajući nordijske/evropske vrednosti u svim segmentima društva.

Foto: Nikola Anđić

Zahvaljujući velikom broju srpskih izdavača i njihovom kontinuiranom interesovanju za norveške autore, kako poznate tako i one koji tek dolaze, ljubitelji književnosti u Srbiji i regionu veoma su dobro upoznati sa trendovima u norveškoj književnosti. Moramo posebno istaći prevodioce u vašoj zemlji – imate ih dosta, i veoma smo im zahvalni na njihovom dragocenom doprinosu promociji norveške književnosti.

Ambasada aktivno učestvuje u promociji norveške kulture kroz događaje sa norveškim umetnicima i njihovu saradnju sa srpskim kolegama. Slično, Ambasada Srbije u Oslu organizuje inicijative koje predstavljaju srpsku tradiciju i kulturu, jačajući veze sa norveškom publikom. Obe zemlje mogu imati koristi od saradnje u očuvanju kulturnog nasleđa i razmeni znanja.

Na kraju, moramo pomenuti Katedru za skandinavske jezike i književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu, kao i Filološke gimnazije u Beogradu i Sremskim Karlovcima – njihovi brojni programi i događaji daju neprocenjiv doprinos u predstavljanju norveške književnosti široj publici.

• Pisci koji oblikuju savremenu Norvešku poput Karla Uvea Knausgora, Geira Guliksena i Joa Nesbea veoma su različiti, ali svi uticajni. Koje su zajedničke crte savremene norveške književnosti i zašto je ona globalno tako snažna?

Zaista, mi smo mala zemlja, ali ponosni smo što je savremena norveška književnost poznata širom sveta. Rekla bih da je to zbog njenog jedinstvenog spoja introspekcije, realizma i istraživanja ljudske prirode. Mnogi savremeni norveški autori, poput Karla Uvea Knausgora kojeg ste pomenuli, duboko zadiru u lična iskustva i introspekciju, dok je Jo Nesbe poznat po svom nordijskom noar stilu – koji je baš ovog vikenda bio počasni gost prvog Thriller Festa u Beogradu.

Foto: Nikola Anđić

Norveška književnost, još od Ibzena pa do savremenih autora, često se bavi društvenim i političkim pitanjima, ali i univerzalnim temama poput identiteta, porodice i ljudskog stanja – i to je ono što čini da ona ima odjeka kod čitalaca širom sveta.

• Lična preporuka – Imate li neko omiljeno delo norveške književnosti koje biste preporučili srpskim čitaocima – možda nešto što još uvek nije poznato kod nas?

Tokom godina sam uživala u čitanju mnogih norveških knjiga. Imam slabost prema nordijskom noaru i pročitala sam većinu knjiga Joa Nesbea, uključujući i njegovu poslednju knjigu „Minnesota“, koju je juče autor lično predstavio u Domu omladine.

Takođe sam čitala dosta klasika poput Hamsuna i Undset. Ne znam tačno koje knjige su prevedene na srpski, ali bih preporučila dela Larsa Mitinga i Roja Jakobsena.i?

• Gledajući unapred: Odnosi Norveške i Srbije – kako vidite buduću saradnju između naših zemalja u narednoj deceniji – ne samo u energetici i ekologiji, već i u oblasti kulture, obrazovanja i zajedničkih vrednosti?

Drago mi je da kažem da su Norveška i Srbija uživale istorijski snažne odnose, zasnovane na međusobnoj podršci i saradnji. Dve zemlje su uspostavile diplomatske odnose još 1917. godine – tada, naravno, sa Jugoslavijom. Ekonomski odnosi su takođe značajni, s obimom trgovine koji je 2022. godine dostigao preko 111 miliona evra.

Pored toga, Norveška je jedan od najvećih bilateralnih donatora Srbije, sa oko 216 miliona evra razvojne pomoći u proteklih petnaest godina. Tokom decenija, Norveška je dosledno pružala pomoć Srbiji u vreme kriza kao što su poplave, migrantska kriza i pandemija COVID-19.

Zajednički napori realizovani su kroz brojne projekte u procesu evropskih integracija Srbije, u - oblastima kao što su dobro upravljanje, rodna ravnopravnost, ljudska prava, sloboda medija i energetika. Razvojna saradnja je bila ključna za održavanje i unapređenje odnosa između Norveške i Srbije.

Gledajući unapred, verujem da će Srbija, iako još uvek nije članica EU, nastaviti da ide tim putem i da će dalje jačati kao demokratija kroz unapređenje svojih institucija i zakonodavstva, posebno u oblastima vladavine prava, ljudskih prava, slobode informisanja i medija, ali i zelene energije i poštovanja prirode. Posvećeni smo nastavku saradnje sa našim partnerima u Srbiji kako bismo dodatno unapredili već veoma dobre bilateralne odnose između Norveške i Srbije.

(Telegraf Biznis)