UZNEMIRUJUĆE: Čovečanstvu preti globalna katastrofa: Ne verujete? Pogledajte šta se DOGAĐA SA JEZERIMA!

Nivoi kiseonika u jezerima širom sveta naglo opadaju, pokazuje novo opsežno istraživanje koje upozorava na sve ozbiljnije posledice klimatskih promena i zagađenja na slatkovodne ekosisteme. Iako su slični trendovi zabeleženi i u rekama i morima, neka jezera gube kiseonik čak devet puta brže nego okeani.

Prema podacima objavljenim u naučnom časopisu Science Advances, između 1980. i 2017. godine nivo kiseonika pao je za 5,5 odsto u površinskim vodama i čak 18,6 odsto u dubljim slojevima jezera. Taj pad ima ozbiljne posledice za biljni i životinjski svet, uključujući masovna uginuća riba i druge divljači – poput onih zabeleženih u reci Odri u Poljskoj 2022. godine.

Teme za vas

Geograf Jibo Džang iz Kineske akademije nauka (CAS) i njegove kolege koristili su satelitske snimke, kao i geografske i klimatske podatke, kako bi rekonstruisali događaje koji su doveli do ovih gubitaka kiseonika. Više od 80 odsto od 15.535 ispitanih jezera sada ima smanjene nivoe kiseonika.

Između 2003. i 2023. godine, 85 odsto tih jezera beležilo je stalni porast broja dana sa toplotnim talasima godišnje. Više temperature smanjuju sposobnost kiseonika da se rastvori u vodi.

Posledice klimatskih promena

Džang i njegov tim izračunali su da su toplotni talasi doprineli sa 7,7 odsto gubitka kiseonika, zbog brzih i značajnih promena u rastvorljivosti kiseonika u vodi. Istraživači su još 10 odsto gubitka pripisali sve većem cvetanju algi, koje dodatno pogoršava zagrevanje, kao i povećanoj količini hranljivih materija – uključujući ispiranje veštačkog đubriva i stajnjaka – koje završavaju u našim vodotokovima.

Međutim, dugoročno povećanje temperature odgovorno je za najveći deo smanjenja kiseonika u jezerima, navodi se u istraživanju.

Trenutno zagrevanje odgovorno je za čak 55 odsto smanjenja nivoa kiseonika, procenjuju istraživači. Ako se ovaj trend nastavi, jezera na Zemlji mogla bi do kraja veka imati i do 9 odsto manje kiseonika u najgorem klimatskom scenariju, upozorava tim.

Prirodna i veštačka jezera pokrivaju oko 5 miliona kvadratnih kilometara kopnene površine planete. Često su dom jedinstvenim vrstama koje ne postoje nigde drugde na svetu. Padovi nivoa rastvorenog kiseonika ozbiljno narušavaju te ekosisteme, stvarajući „mrtve zone“ u kojima životinje ne mogu da prežive.

Nagli padovi izazivaju masovna uginuća divljih životinja, koja su sve češća u svetskim vodenim tokovima. Poslednjih godina, jegulje na Novom Zelandu, kao i mnoge vrste riba i školjki u Poljskoj i Nemačkoj, postali su primeri tog jezivog fenomena.

Foto: Earth Science and Remote Sensing Unit, NASA Johnson Space Center, Public domain, via Wikimedia Commons

Jezera takođe beleže veće isparavanje, jer toplija atmosfera zadržava više vlage. To ubrzava vodeni ciklus Zemlje, uzrokujući ekstremne prelaze iz intenzivno suvih u poplavno vlažne uslove. Svi ovi poremećaji izazivaju haos u jezerskim ekosistemima i privredama koje od njih zavise, ugrožavajući bezbednost snabdevanja hranom.

Osim hitne potrebe za ublažavanjem globalnog zagrevanja, smanjenje poljoprivrednog otpada koji se ispira u naše vodotokove takođe bi pomoglo očuvanju dostupnosti kiseonika.

„Sadnja podvodne vegetacije i izgradnja močvara takođe može pomoći u obnovi jezerskih ekosistema“, izjavio je ekolog Ši Kun iz CAS-a za kinesku novinsku agenciju Xinhua.

(Telegraf Biznis)