Pakleno leto - 52,7 stepeni u hladu: Vrelina koja briše milijarde iz svetske ekonomije!
Tokom poslednja dva meseca svet se suočio s nezapamćenim toplotnim talasima. Iran je zabeležio neverovatnih 52,7 °C u gradu Khvormuj, dok su delovi Indije i Pakistana dostizali 48 °C. Ali ovo nisu samo šokantne brojke za meteorološke izveštaje – ekonomske posledice su ogromne.
Teme za vas
Kristalno čista voda, cene kao iz bajke, i na sat od Beograda: Ljudi ne veruju da ovako nešto postoji kod nas
Hrvatski mediji: Pogledajte šta "izvode" srpski turisti kad dođu na more, ovo uvek rade samo naši
Gubimo milijarde zbog vrućina
Prema procenama Allianz Research, letnje vrućine smanjuju godišnji rast BDP‑a Evrope za čak 0,5 procentnih poena, dok je globalni pad produktivnosti procenjen na 0,6 poena.
Još dramatičnije upozorenje stiže iz Svetske banke, koja predviđa da bi gradovi u Evropi i Centralnoj Aziji mogli gubiti i do 2,5 % BDP‑a godišnje zbog sve učestalijih toplotnih udara.
Produktivnost tone - posebno na otvorenom
Radnici na gradilištima, u poljoprivredi i transportu najviše osećaju posledice. Međunarodna organizacija rada (ILO) upozorava da će do 2030. godine globalni radni kapacitet biti smanjen za 2,2 % samo zbog toplotnog stresa.
U gradovima poput Delhija i Teherana, gde su temperature veće od 45 stepeni višenedeljni standard, smanjenje produktivnosti i povećan broj bolovanja ozbiljno remete ekonomsku aktivnost.
Klimatizacija skupa - a nekima i nedostupna
Rastuće temperature znače i eksploziju troškova za hlađenje. Zemlje sa slabijom infrastrukturom i nižim životnim standardom, poput Pakistana i Irana, nemaju kapacitete da obezbede klimatizaciju za sve. To direktno utiče na radnu sposobnost, zdravlje i ekonomsku otpornost stanovništva.
Cene hrane skaču, inflacija se vraća
Toplotni udari uništavaju useve, pogotovo u južnim delovima Evrope i Azije. Cene maslinovog ulja, pirinča i povrća rastu - u nekim slučajevima i do 80 %. Evropska centralna banka je izračunala da su letnje vrućine iz 2022. uvećale inflaciju hrane za 0,7 procentnih poena, a ovog leta taj efekat bi mogao biti još veći.
Gradovi kao toplotne klopke
Urbanizovana područja sa mnogo betona i malo zelenila postaju toplotna ostrva. To dovodi do:
- povećane potrošnje energije
- zagušenja zdravstvenih sistema
- padova u kvalitetu života i rada
Ekonomisti sve češće upozoravaju da toplotni talasi nisu više sezonska pojava već strukturalni rizik za rast i stabilnost.
Vrućina više nije samo neprijatnost - ona postaje ozbiljna pretnja ekonomijama
Ekstremne temperature, poput rekordnih 52,7 stepeni u Iranu, sve više ugrožavaju globalnu ekonomsku stabilnost. Od pada produktivnosti, preko skupe energije i inflacije hrane, do dugoročnog gubitka BDP‑a – klima više ne udara samo po zdravlju, već i po džepu.
(Telegraf Biznis)
Povezane vesti
Pavkov: U skladu sa zakonom i praksom EU pratimo osnovne zagađujuće materije
Pavkov sa direktorom Svetske banke: "Obe strane posvećene radu na ostvarivanju ciljeva Zelene agende"
Video: Gala svadba sina Save Miloševića: Mlada blista u nestvarnoj venčanici
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Plac i dvorac na Mokroj Gori prodaju za 11.000 evra! Ljudi u čudu: Parcelom protiče potok
Krasili su svaki televizor u Jugoslaviji, a danas vrede kao suvo zlato: U oglasima za njih traže i do 1.100 evra
Smeštaj od 11 evra! Traži se mesto više u ovoj banji u Srbiji: Jedinstvena je u svetu, evo šta je čini posebnom
