Biznis "stan na dan" propada, u Beogradu masovno prodaju stanove koje su rentirali

Već ove nedelje biće usvojen plan za zapošljavanje više od 1.000 inspektora, otkrio je za Telegraf Biznis Dragan Pušara, rukovodioc Jedinice za podršku Koordinacionoj komisiji za inspekcijiski nadzor Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Kako nam je rekao, konkretni rezultati koordinisanog rada inspekcija već su vidljivi, a to je na primer, regulisanje oblasti izdavanja stanova preko kanala koji su u Srbiji nelegalni.

Teme za vas

U intervjuu, on nam je istakao da će inspektor u Srbiji biti poželjno zanimanje sa platom većom od osnovnih 62.000 dinara.  

Razgovarali smo o "avanturama" misteri šopera, kontroli taksi prevoznika, ali i planu kako vi da vršite inspekciju incispektora i najvažnije - kako da lično prijavite nepravilnosti koje uočite. U tom smislu, kako nam je otkrio, sprema se poseban servis.

PRIVREDNICI MOGU SAMI SEBE DA PRIJAVE

Foto: Pixabay

• Šta konkretno radi Komisija za inspekcijski nadzor na čijem ste čelu?

- Kako je i dalje aktuelna zabrana zapošljavanja u javnom sektoru tražena je donatorska pomoć da se krene u reformu inspekcija kroz proces kooridancije. Angažovano je šest stručnjaka iz raznih oblasti a bavimo se obezbeđenjem zakonskih okvira. Jedan od njih šest je - kakav si ti prema državi takva je država prema tebi. Ocenjivanje subjekata uticaće i te kako na učestalost poseta.

• Privrednici će moći sami da prijavljuju prekršaje, a vi ćete osim za kažnjavanje imati i savetodavnu ulogu, šta podrazumeva onda ta podela na "dobre" i "loše" đake?

- Samoocenjivanje je funkcija koja je namenjena za uslovno rečeno, dobru privredu. U fazi smo reforme i ne postoji više situacija da vam neko postavi pitanje van kontrolne liste. Privrednike će ubuduće podsetnik opomenuti na rok do kada mogu sami sebe da ocene i tako smanje rizik. To inspekciji odmah signalizira da je u pitanju dobar privrednik i da je to preduzeće prikupilo sve papire i da je spremno za analizu.

MISTERI ŠOPER 

Imamo 43 republičke inspekcije i ukupno 2.400 inspektora i to je resurs za nadzor cele privrede. Savetodavne i preventivne kapacitete čuvamo za one koji to žele. Represivna je ta druga uloga. Važno je pri tom da inspektori budu dobro obučeni, da znaju da napišu dobru prijavu, i da se postupa po njoj, odnosno da ne gledamo samo nadzor nego sankcije koje su sprovedene i njihov efekat.

• Upravo izmenama zakona uveden je i misteri šoper, odnosno tajni kupac - u čemu se tačno ogleda uloga takvog inspektora? Ko bi najviše trebalo da ih očekuje?

- Reč je o situaciji kada inspektor ne može drugačije da prikupi podatke kod privrednog subjekta ili objekta, a to su visokorizične sfere. Reč je o samo dve oblasti - izdavanje fiskalnih računa i druga je oblast taksi prevoza, odnosno prevoz putnika i roba.

KO TELEFONIRA U NELEGALNOM TAKSIJU i ima li s tim veze Kargou

Foto: Pixabay

• Da li poslednja dešavanja na ulicama prestonice baš kada je reč o prevozu putnika i kontroli takvog transporta imaju veze sa misteri šoperima? Kako se utvrđuje da li neko vrši legalan prevoz putnika, bio on taksi ili ne?

- Nama je bio zadatak kao radnoj grupi da obezbedimo alate, odnosno zakonske instrumente koji bi bili na raspolaganju za takve slučajeve. Dalje je na inspekciji saobraćaja i trgovine da te iste primenjuju.

KAFANA ILI KLUB LJUBITELJA PIVA

Foto: PIxabay.com

• Poznati smo kao nacija koja i te kako nađe način da iskoristi rupe u zakonu. Tako, jedan od fenomena, odnosno učestalih pojava jeste da su popularni ugostiteljski objekti registrovani kao Udruženje građana, a rade kao kafane i klubovi, šta radite po tom pitanju?

- Ne samo klubovi, to su i sportska udruženja. Poreska inspekcija takođe može da koristi opciju misteri šoper i to i radi. Po zakonu, inspektor ima pravo da uđe bilo gde i traži račun za pruženu uslugu. U momentu detekcije fiskalnog računa sve se vidi. Jer, postoje pravila i po kojima udruženja rade, a jedno je da ne može da izda fiskalni račun.

Dalje, uvek je tu brzi odgovor privrede koja ne trpi nelojalnu konkurenciju. Treba imati na umu i da 85 odsto privrede želi da radi legalno, nekada im je potreban samo okvir. Na primer, usaglasiti rešenje za one klubove koji posluju samo jedan dan nedeljno, nekoliko sati.

Cilj inspekcija na kraju je da svi rade i da se privreda diže, a ne da gasimo i stavljamo trake.

• Jedan od sivih poslova je i praksa izdavanja "stana na dan", posao koji je u jednom trenutku cvetao sa one strane zakona?

- Stan na dan, kao i legalnost softvera kojom ćemo se takođe baviti pripada pod inspekciju odnosno radnu grupi koja se bavi trgovinom na internetu.

Izdavanje "stana na dan" je potpuno maltene regulisana oblast. Mislim da ne postoji više nijedan subjekat koji nije kategorisan a da se izdaje kao "stan na dan". Taj posao je možda i najlakši bio. Ljudi su uglavnom oglašavali ponudu na dve platforme.

Sada je situacija takva da sve više ljudi prodaje stanove koji su planirali tako da izdaju jer tvrde da im se više ne isplati, da su im porezi visoki i da imaju visoke takse.

To je potpuno stavljeno pod kontrolu.

• Koliko je uvođenje e-inspektora donelo ušteda, da li je opravdao zadatak?

- Umesto gomile papirologije, inspektori sada, samo sa laptopom odlaze u inspekcijski nadzor, gde na licu mesta mogu da postupaju. Sve se nalazi u njihovom laptopu. Na ovoj platformi su svi potrebni nalozi, izveštaji, zapisnici, rešenja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka, prijava za privredni prestup, obrasce akata, prijave, pritužbe itd.

Ogromna je ušteda. Ako pogledamo da je bilo pola miliona nadzora, to su ogromni troškovi, od troškova slanja do administriranja. Zamislie samo trošak za papir od 600 dinara, a to je samo direktan trošak, nama su važnije indirektne uštede. 600.000 građana i privrede u jednom registru, to je svojevrsna kartoteka sprske privrede.

• Međutim, to i dalje ne rešava problem sa manjkom broja inspektora?

Imamo problem s brojem inspektora, to nije nikakva tajna. Prosečna starost našeg isnpektora je 56 godina.

KAKO DA POSTANETE INSPEKTOR

Foto: Pixabay

• Šta se radi po tom pitanju?

- Radili smo analizu kapaciteta i imamo spreman trogodišnji plan za zapošljavanje mladih inspektora. Plan treba da se usvoji ovog petka na Vladi. Zaposlićemo 1.140 inspektora u naredne tri godine.

• Šta će te mlade kfalifikovati da postanu inspektori, odnosno kako ih motivisati da se prijave?

- Prvo želja. Želja da budu profesionalci, državni službenici koji se staraju o bezbednosti i kvalitetu hrane, vazduha, vode, saobraćaja...Svaka sfera života je uređena nekim propsom, a te propsie kontroliše inspekcija. Upravo, svaki mladi čovek bi to trebalo da ima u vidu i da poželi da radi sa građanima i privredom.

Drugo, taj posao mora da bude adekvatno plaćen, da postoji model vrednovanja rada inspekora. Kreiranje zvanja, da znamo ko su ti ljudi, kako su opremljeni. Da mogu da kupe sa državom automobil, da im država kupi isti.

Treće, mora da se položi državni ispit, i kada se prođe taj proces ceo, dobićemo svakako vrhunskog profesionalca koji zaslužuje da bude i adekvatno plaćen.

Više on neće biti očitavan samo u broju kontrola, nego u ukupnom rezultatu na meru javnog interesa. Ne na osnovu toga koliko su domova zdravlja obišli, nego za koliko je hepatitis B umanjen. Rad mora biti vrednovan.

• Ipak, i dalje postoji mišljenje da su inspektori često korumpirani?

- Značajno je pala stopa korupcije. Privreda je u poslednje vreme poboljšala ocenu inspektora i loša ocena je uglavnom percepirana u oblasti javnih nabavki. Rad inspekcija je danas transparentniji. Postoji i dalje koprucije među inspektorima, sigurno, ali je ona mnogo manja.

Nedavno je usvojen i kodeks inspektora, oni će biti izuzeti od uredbe o razvrstavanju i imaće osnovnu platu od 62.000, zatim status samostalnog savetnika. Nije to još ono čemu težimo, ali smo na dobrom putu.

PRIJAVITE, i INSPEKTORA, TAKOĐE

Foto-ilustracija: Telegraf

• Građane ipak zanima onaj praktični deo, a to je kako i kome da prijave nepravilnosti i neregularnosti? I kako da znaju da će njihovu žalbu neko stvarno i da usvoji?

- Trenutno, postoji sedam telefona ka inspekcijama, najviše za inspekciju rada, pa ministarstvo trgovine i tako dalje. Sa našim partnerom, EBRD, dogovorili smo se da od početka sledeće godine formiramo jedinstveni centar, kol centar.

Dogovorili smo da podnosilac žalbe u roku od 72 sata dobije i povratnu informaciju (osim ako ne želi da bude anoniman) da li se izlazi na teren, kako se postupilo po žalbi i da li je bilo sankcionisanja.

Takođe, kroz taj servis, biće moguće i žabe na rad inspektora. Vodiće se evidencija koja će uticati na karijerni razvoj.

Nama ostaje cilj da inspekcija bude saveznik privrede.

VIDEO: Znate li šta zapravo znače datumi na namirnicama?

(Vesna Bjelić)