Hrvati su nacija u izumiranju, od njih su gori samo Litvanci: Sumorna statistika pogađa sve evropske zemlje

Prema podacima Svetske banke, porodice imaju sve manje dece, a priraštaj stanovništva usporava se u većini država sveta. To je trend koji traje već nekoliko decenija, ali za neke od zemalja podaci su prilično dramatični. A među njima su, na samom dnu Hrvatska i Litvanija.

Stanovništvo raste ili opada sporo, ljudi žive sve duže, a bogate zemlje, prvenstveno na Zapadu, i dalje privlače mnogo migranata. Stoga, iako gotovo pola država sveta danas ima stope fertiliteta manje od nivoa potrebnog za održavanje, odnosno zamenu trenutne generacije, većina tih populacija i dalje raste.

Teme za vas

Na primer, u Kini stanovništvo još uvek raste, uprkos decenijama politike jednog deteta i vrlo slaboj imigraciji. Ipak, trendovi sustižu i Kinu, pa će stanovništvo Kine početi da opada 2026. godine, prema projekcijama američkog Biroa za cenzus.

U isto vreme već vidimo posledice ovih trendova, prvenstveno na Zapadu. Mađarska, Italija, Portugalija, Ukrajina, Japan i 17 drugih država već se suočavaju s padom stanovništva, prema podacima iz 2017.

U Evropi najvišu stopu fertiliteta ima Francuska s 1,92 dece po ženi, a slede Švedska (1,85), Irska (1,81), Velika Britanija (1,79) i Danska (1,74). Najgore stoje Portugal (1,31), Poljska (1,32), Kipar (1,32), Španija (1,33) i Grčka (1,33). Hrvatska je u donjoj polovini s 1,42 deteta po ženi.

Ali, stvari su nešto drugačije kada uzmemo u obzir ne samo stopu fertiliteta, nego i priraštaj stanovništva koji je u slučaju Hrvatske, ali i niza drugih zemalja, negativan. Portal Axios napravio je upravo to - koristeći podatke Svetske banke, uporedio je obe varijable i poređao zemlje od najjače do najslabije po demografskim kretanjima.

Foto: Mateja Beljan

Hrvatska je, s padom stanovništva od 1,2 odsto, druga najgora - ne u Evropi, već na svetu. Jedina gora od Hrvatske je Litvanija koja, iako ima znatno bolju stopu fertiliteta (1,7 dece), ima veći pad stanovništva (1,4 posto), možda zbog toga što ova zemlja ima još veće razmere emigracije od Hrvatske.

Treća najgora je Letonija s padom stanovništva od 0,9 odsto i 1,7 dece po ženi. Slede Bugarska s 1,5 dece po ženi i padom stanovništva od 0,7 odsto pa Rumunija s 1,6 dece po ženi i padom stanovništva od 0,6 odsto.

I dok su istočnoevropske zemlje, očekivano, najgore, najbolje stoje zemlje subsaharske Afrike, što takođe nije posebno iznenađenje. Nigerija tako ima neverovatnih 7,2 dece po ženi i stopu priraštaja stanovništva od 3,8 posto. Druga je Demokratska Republika Kongo sa stopom od 3,3 posto i 6 dece po ženi, a treća je Angola sa stopom priraštaja od 3,3 posto i 5,6 dece po ženi.

VIŠE PENZIONERA, MANJE RADNIKA

Niske stope fertiliteta već su faktor u stanju evropske ekonomije, a Japan se muči s kritičnim manjkom radne snage, što ih je prisililo da odustanu od tradicionalnog otpora migraciji i prime više stranih radnika. Japanska vlada je prošle godine odobrila zakon kojim se odobrava primanje do pola miliona stranih radnika do 2025, što je za ovu etnički vrlo homogenu zemlju presedan.

Vlade u Japanu, Nemačkoj, Singapuru, Poljskoj, Mađarskoj i drugim zemljama uvele su politike kojima žele podstaknuti porodice da imaju veći broj dece.

Nemačka je tako pre nekoliko godina uvela dečji dodatak od 192 evra mesečno za prvo i isto toliko za drugo dete, a još 198 za treće i 223 za svako sledeće koje roditelji dobiju nakon toga. Taj se dečji dodatak isplaćuje sve dok dete ne navrši 25 godina.

EKONOMIJE BUDUĆNOSTI SA MANJE RADNIKA

Ekonomijama budućnosti možda neće trebati toliko radnika kao nekad. Takođe, manja radna snaga mogla bi doneti veće plate, smatra predsednik Instituta za globalno starenje Ričard Džekson, ali će i porezi morati da rastu zbog toga što penzionisane generacije žive sve duže.

(Telegraf Biznis/Index.hr)