Zašto su žene posle 28 godina ponovo izašle na ulice obećane zemlje (FOTO)

Švajcarska je jedna od najbogatijih zemalja na svetu, ujedno je i zemlja u kojoj je stepen demokratije na najvišem nivou. Međutim, sve do 1991. godine, neke žene u Švajcarskoj i dalje nisu imale pravo glasa. Dok su žene 14. juna 1991. marširale za svoja prava, Federalni Vrhovni sud prinudio je jedini preostali kanton gde su samo muškarci imali pravo glasa, da promeni pravila.

Ipak, ređale su se generacije, a žene su se ponovo danas, 14. juna, tačno 28 godina kasnije, širom zemlje vratile na ulice. One su krenule da protestuju jer jednakosti u polovima i dalje nema. Nema je na poslu, odnosno u zaradama.

Teme za vas

Osim što traže ista primanja za isti obavljeni posao, žene koje protestju traže priznanje "ženskog rada" kako bi zauvek nestalo nasilje i diskriminacija nad ženama.

Švajcarska je ogroman finansijski centar i dom je za više multinacionalnih kompanije. Ima jednu od najnižih stepena nezaposlenosti u Evropi, a procenat zaposlnih majki je posebno visok. Ipak, i dalje tradicionalan pogled na porodicu usporio je usvajanje određenih mera koje pružaju podršku ženama.

Foto: Tanjug/AP

- Postoji čitav spektar problema za koje nam je i dalje potreban napredak, bilo da se radi o klasičnim stvarima kao što su jednaka primanja ili nove teme koje je pokrenula mlada generacija žena kao što je uznemiravanje na ulici - rekla je političarka Zelene partije Adel Torns za Rojters.

Kako je rekla, kao političarka želi da istakne ključnu temu koja odgovara onome što je iskusila.

- To je nezastupljenost žena u organima vlasti, na političkom nivou, ali i na ekonomskom nivou, kao i u svim sferama našeg društva u kojima se donose važne odluke - dodala je ona.

U februaru 1971. godine, švajcarski muškarci glasali su i dali dozvolu ženama da učestvuju na federalnim izborima. To se dogodilo nekoliko decenija nakon što je to dozvoljeno u mnogim evropskim zemljama, i skoro 80 godina nakon Novog Zelanda.

Međutim, bilo je potrebno još 20 godina pre nego što su svi kantoni ispratili ovaj poduhvat. Ako bismo uporedili dve države, 1991. godine kada je to dozvoljeno u svim kantonima, prva britanska premijerka Margaret Tačer već je završila svoj mandat.

Foto: Tanjug/AP

Kako je napredak na polju rodne ravnopravnosti stagnirao na globalnom nivou, Svetski ekonomski forum je u izveštaju o rodnoj ravnopravnosti za 2018. godinu Švajcarsku stavio na 20. mesto među 149 zemalja.

Švajcarska je postigla dobre rezultate u pogledu političkog osnaživanja, sa 35 žena u parlamentu. Rut Drajfus postala je prva predsednica Švajcarske 1999. godine, ali od tada nije bilo drugih.

A kada dođemo do ekonomskog učešća, Švajcarska je na 34. mestu, što je pad sa 18. u odnosu na 2006. godinu. Samo 34 odsto zakonodavaca, visokih zvaničnika i menadžera su žene.

Podaci Federalnog zavoda za statistiku pokazuju da razlika u platama između polova iznosi skoro 20 odsto.

Stopa zaposlenosti maskira posebno veliki broj žena koje rade sa nepunim radnim vremenom, a OECD je pozvao Švajcarsku da se pozabavi politikom rada majki.

U vreme kada je izveštaj sačinjen, čak 75 odsto majki je radilo polovično radno vreme jer su morale da brinu o deci, što OECD smatra preprekom za napredak u karijeri.

Foto: Tanjug/AP

U izveštaju koji je ovog meseca objavio Unicef, Švajcarska se najmanje zalaže za porodice (family-friendly) u Evropi, a pridružuju joj se Grčka, Kripar, Velika Britanija i Irska.

U izveštaju se navodi koliko je težak život za porodice u Švajcarskoj: ona nudi najkraće plaćeno porodiljsko odsustvo u Evropi i jedno od najnižih. Takođe, jedna je od šačice zemalja koje ne nude plaćeno odustvo za očeve.

Plaćeno porodiljsko odustvo uvedeno je u Švajcarskoj 2005. godine.

Ono što žene takođe drži bez posla jesu i neredovni školski časovi. Mnoge škole u Švajcarskoj se zatvaraju sredom, ali i u vreme ručka, što otežava rad po dpunim radnim vremenom.

Foto: Tanjug/AP

Troškovi brige o deci takođe mogu da budu previsoki. Švajcarske porodice više nego bilo ko u svetu svoje prihode troše na čuvanje dece.

Nakon protesta iz 1991. kada je 500.000 ljudi izašlo na ulice, vlada je odgovorila federalnim zakonom o jednakosti, uvela pravo na porodiljsko odustvo i zaštitu od nasilja. Danas se nadaju da će njihovi zahtevi da budu ispunjeni za sva vremena.

(Telegraf Biznis)