Pivarska industrija u Srbiji: Gde su nestale naše pivare i da li je kraft pivo zapravo naša šansa?

Foto: Shutterstock

Šta je za vas pivo? Brend? Najbolje piće za opuštanje sa prijateljima? Samo piće? BIP?

Istorija, reći će neki, i mnogi će se saglasiti. Industrija piva i slada u Srbiji ima tradiciju dugu tri veka. Prva komercijalna proizvodnja, tada sve traženijeg, alkoholnog osvežavajućeg pića počeo je davno Ignjat Vajfert. Danas, ta industrija zapošljava preko 2.500 radnika i sarađuje sa granama privrede koje zapošljavaju oko 35.000 ljudi.

Negde iza, stidljivo, zanatsko pivo polako, ali sigurno postaje hit.

Ali mnogo važnija i ozbiljnija pitanja od ovih na početku teksta su zapravo - kojoj pivarskoj grani bi Srbija trebalo da se okrene i da li će li transformacija beogradskih pivara ostaviti gorak ukus u ustima? Na to nas je opomenuo propast Beogradske industrije piva, kao simbol stradanja jedne ere, i toga koliko gladni div može odjednom da pojede, ukoliko ga godinama ničim ne hranite osim socijalnim mirom.

Kod nas je pivarska industrija proteklih godina bila u krizi, jer su nestale brojne pivare. No, neko voli taj gorak ukus, a akvizije dokazuju da je pivarstvo opet u trendu i da je to dobar biznis - privatizovana je i Niška pivara,  a ovde godine nove vlasnike imaju "Valjevska" i Jagodinska pivara.

Među svim tim zvučnim imenima, i spajanjima, probijaju se oni manji - male pivare, zanatske, u kojima se koristi osnovni sastojak - ljubav. ''Kraft'' pivare pojavile su se i počele da promovišu pivo na drugačiji način. Doprinele su da to bude domaćinski biznis, da se njime bave čitave porodice.

Da li nam je to šansa? I te kako. Da.

Da bismo imali jasnu sliku naše pivarske industrije danas, razgovarali smo sa predstavnicima Udruženja za prehrambenu industriju. Podaci zaista ohrabruju.

- Stalne investicije u proizvodne kapacitete i kvalitet proizvoda, briga o potrošačima, zaštiti životne sredine i tržištu uopšte, učinila je da su domaća piva konkutentna, kako na regionalnom tako i na globalnom tržištu. Izvozni rezultati industrije piva potvrda su ispravnosti ovakvog pristupa - rekli su nam u Udruženju.

Godišnji instalisani kapacitet pivara je oko 12.000.000 hektolitara i prema godišnjoj proizvodnji (već niz godina oko 5 mil. hl) , može se primetiti da se koristi oko 50 odsto postojećih kapaciteta i da ostalih 50% može da se uposli.

SMANJITI NAMETE NA PIVO

Foto: Pixabay

Tradicionalno Srbija ima pozitivan spoljnotrgovinski saldo u pivarstvu. Podaci pokazuju da dugi niz godina izvezemo i preko 1 mil hektolitara piva, a prosečno uvezemo oko četvrtinu te količine ili oko 250.000 hektolitara.

Izvozimo u zemlje bivše SFRJ republike, a uvozimo iz Evropske unije. U toj računici, najzastupljenije pivare u izvozu u 2018. godini su Carlsberg Srbija, Apatinska pivara i Hajneken Srbija.

U 2018. godini izvezli smo piva u količini od 1.332.234 hektolitara što je 43,3 mil evra i povećanje vrednosno od 15,7%, takođe uvoz u istom periodu iznosio je 343.968 hl, što je 14,2 mil evra ili vrednosno povećanje od 26,8%.

- Prema navedenim podacima možemo reći da je došlo do povećanja potrošnje piva prošle godine, u odnosu na isti period 2017. godine. Proizvođači piva u našoj državi već godinama usled pada proizvodnje u odnosu na raniji period, mogućnosti veće proizvodnje usled instalisanih kapaciteta, pada kupovne moći stanovništva, insistiraju na smanjenje fiskalnih nameta na pivo - kažu za Telegraf Biznis u  Udruženju za prehrambenu industriju.

Ono na čemu insistira Grupacija proizvođača piva zapravo je promena metoda obračuna akciza na pivo. Od ukupne cene piva na tržištu više od 35 % pripada akcizi odnosno ide u budžet Republike Srbije, što je najviše u regionu.

ZANATSKE (Craft) PIVARE

Foto: Pixabay

Posebno svetlo na našu pivarsku industriju baca zanatsko pivo. "Domaće" pivo polako nalazi svoje mesto na rafovima svetskih marketa, među najpoznatijim globalnim brendovima,  a se više osvaja i domaće potrošače.

U Srbiji trenutno ima oko 39 zanatskih pivara, koje svojom ukupnom proizvodnjom zauzimaju manje od 1 odsto tržišta piva Srbije. Interesantno je to, što ih samo u Beogradu ima više od 10, a razlog tome leži u relativno velikoj potražnji beogradskog tržišta.

Zanatski proizvođači piva iz Srbije ne proizvode velike količine piva, ali asortimanom piva proširuju ponudu na tržištu.

Od ukupnog broja zanatskih pivara u Srbiji,  trećina proizvođača je u Vojvodini. Najstarija i prva kraft pivara je "Кrugher& Brent” iz Ritiševa kod Vršca. To je bila prva mala porodična pivara u tadašnjoj SFRJ i postoji od 1991. godine.

Plasman kraft pivara je ograničen na ugostiteljske objekte, pabove, specijalizovane prodavnice piva i mali broj proizvođača je prisutan u marketima. Zbog ograničenog tržišta kraft pivare su okrenute u najvećem broju ka izvozu. Domaća kraft piva su zastupljena u regionu, tržištu EU, Rusiji, Brazilu. Takođe je primetan i jedan broj kraft pivara koje su okrenute isključivo lokalnoj teritoriji.

- Potencijal zanatskog piva u Srbiji je veliki, i u porastu je kako u okruženju tako i u drugim državama sveta - kažu u Udruženju.

Na primer u Slovenijii broj pivara je porastao na 80. U SAD proizvodnja zanatskog piva učestvuje sa preko 12% na američkom tržištu.

Jedino što eto, kao što je to slučaj i u svetu, u jednom trenutku veliki industrijski proizvođač dođe i preuzme neke od malih zanatskih pivara u Srbiji. Na vama je da li ćete i prodati.

VIDEO: Festival piva u Severnoj Koreji je najjeftiniji na svetu

(Vesna Bjelić/v.bjelic@telegraf.rs)