Godišnje "sahranimo" 50 miliona evra na smetlišta
U Srbiji se organizovano skuplja oko 80 odsto komunalnog otpada dok ostatak završava na divljim deponijama, kojih u Srbiji ima više od 3.500.
Teme za vas
Da li biste podržali novčanu donaciju vaše kompanije za čišćenje reke u vašem kraju? (ANKETA)
Posle svakog leta avionom za vama ostane 1.5 kg smeća: Viljuške od skroba bi to uskoro mogle da reše
Međutim, svega pet odsto komunalnog otpada se preradi, pokazuju podaci Udrženja reciklera Srbije, a stručnjaci ukazuju da je upravljanje otpadom u Srbiji na veoma niskom nivou kada je reč o skoro svim vrstama otpada te da je potrebno organizovano sakupljanje.
- U zemljama EU kroz ove vrste prerade odlazi oko 75 odsto otpada, a u nekim zemljama, poput Danske, Belgije, Finske, Švedske, skoro sav otpad se preradi. Kod nas se najveći deo sakupljenog komunalnog otpada odlaže bez ikakve prerade i to na deponije koje nemaju osnovne ekološke standarde, a preradi se do pet odsto komunalnog otpada - kaže za Tanjug generalna sekretarka Udruženja reciklera Srbije Suzana Obradović.
Ističe da osim problema u sektoru komunalnog otpada, u Srbiji postoji problem sa otpadom iz sekora rudarstva, industrijskim otpadom, istorijskim otpadom koji datira iz bivših državnih i društvenih preduzeća, kao i kod medicinskog, građevinskog i ambalažnog otpada.
Napravljeni su, kaže, određeni pomaci za poslednjih desetak godina u oblasti ambalažnog otpadu, pa se procenjuje da je stopa reciklaže u ovom sektoru 35 do 40 odsto.
Ipak, napominje, ambalažni otpad uvozimo iz drugih zemalja, umesto da se više prikuplja kod nas. Jedan od ključnih problema je nerazvijen sistem razvrstavanja otpada te zato on završava na deponijama.
Kada je rec o otpadu koji zahteva specifičan tretman kao što su električni i elektronski uređaji, gume, baterije, akumulatori, ulja... zabeleženi su dobri rezultati, ističe.
Od 2010. godine do danas, reciklažna industrija je zbrinula više od 500.000 tona opasnog otpada.
(Telegraf Biznis / Tanjug)
Povezane vesti
Srpkinja radila bez slobodnog dana, rekli joj da početnici rade više: Požalila se pa uz vređanje dobila otkaz!
Proglašena najbolja vina - ovenčana vinskim trofejima: Čak osam iz Srbije
Srbija i Albanija potpisale Memorandum u oblasti turizma: "Važno je što delimo naša iskustva"
Petrović: Srbija spremna za ulazak u SEPA, očekujemo odgovor početkom decembra
Video: Ovako do detalja izgleda rušenje nekada čuvenog hotela: Zbogom Jugoslavijo
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Ovaj nemački grad hitno traži 5.000 radnika: Dnevnica i do 130 evra, evo šta je u opisu posla i kako se prijaviti
Novi principi dobijanja vize u Nemačkoj za strane radnike: Ko je kvalifikovan, koja dokumenta su potrebna i kakve promene slede
Vučić u Zemun polju: Prvi put spajamo aerodrom sa centrom grada, 20 odsto radova završeno
Melisa
Obezbedite kontejnere!!! Tri kontejnera za blok od 6 zgrada sa po 6 sprata i 6 porodica po spratu! Oko 200 porodica treba da baci smece u tri kontejnera....kako? Ovo je jedan od milion primera. A sem toga svest nam nije razvijena ili kultura da se smece baca iskljucivo u kantu! A i sem toga treba svuda da postoje odvojeni za karton,za plastiku, za staklo itd... Mada ni to mozda ne bi vredelo moj komsija i dan danas kolica puna smeca pravo u reku.... odrastao covek, cak vise obrazovan, ali dzabe isto je radio kad sam imala 5 i sad kad imam 35... Nesto nije lako promeniti, svest ljudi da zive u lepsem i zdravijem okruzenju, odnosno da ce to da nam se vrati kao bumerang od iste te prirode koja nam je zivot dala! Bahatost je posast novog doba!
Podelite komentar