• 3

Tamna strana istorije ili kako su američke banke prihvatale robove kao garanciju za kredit

Ropstvo je u SAD-u zvanično zabranjeno 1865, ali istoričari upozoravaju da se nasledstvo ropstva još uvek ne može odvojiti od ekonomskog uticaja na društvo, navodi BBC.

  • 3

Avgusta ove godine navršilo se 400 godina otkako su prve porobljene Afrikance trgovci robljem dovezli na prostor današnjeg SAD-a.

Zoe Thomas članak započinje vrućim avgustovskim danom kojega se 25 ljudi okupilo ispred malog komemoracijskog spomenika u finansijskom distriktu New Yorka. Vodič im je objasnio da je tu bila glavna pijaca robova, da su se samo dve ulice dalje od današnje njujorške berze kupovali i prodavali muškarci, žene i deca.

- To nije istorija crnaca. To nije istroija New Yorka ili SAD-a. To je svetska istorija - rekla im je Damaris Obi.

To je ujedno i ekonomska istorija. Direktorka agencije koja vodi obilaske “NYC Slavery and Underground Railroad”, Stacey Toussaint, otkriva da su ljudi često iznenađeni koliko je ropstvo bilo važno za New York.

- Oni ne shvataju da su zarobljeni ljudi izgradili zid po kojem je nazvan Wall Street -

Procenjuje se da je taj grad inkasirao 40 posto ukupnih američkih prihoda od pamuka, kroz svoje finansijske kompanije, brodarstvo i osiguravajuće kompanije. Robovlasništvo je cvetalo tokom kolonijalne vladavine. Britanski i holandski doseljenici oslanjali su se na rad robova kako bi razvijali svoje farme i gradili nove gradove, što je vremenom sve skupa postalo SAD.

Novac, pare, berza,

Foto. Shutterstock

Robovi su radili na plantažama pamuka, šećera i duvana. Ono što bi proizveli, slalo se u Evropu ili u severne kolonije na dalju preradu. A zarada od tih proizvoda koristila se za nove ekspedicije u Afriku u kojima su se zarobljavali novi ljudi i slali nazad u SAD. Zemljoposednici bi od Londona podizali zajmove kako bi nabavili brodove i sve potrebno za takve ekspedicije.

U 19. veku američke banke i južne države prodavale su obveznice kako bi aktivno pomagale širenje plantaža na kojima su radili robovi. Prisilno dovoženje ljudi iz Afrike u SAD sa sobom je nosilo rizike, pa je iz toga izrasla nova finansijska grana – osiguranje.

Neke od najvećih američkih kompanija – New York Life, AIG, Aetna – prodavale su polise kojima se osiguravalo da će robovlasnici biti u stanju da kompenzuji novčani gubitak u slučajevima kad bi robovi bili ubijeni ili ranjeni. Do sredine 19. veka izvoz sirovog pamuka donosio je SAD-u više od polovine zarade od prekomorskog izvoza.

Ono što se nije usjelo prodati vani, slalo se u predionice po severu SAD-a. Američke banke tog doba, kad bi procenjivale nečije bogatstvo, u računicu su uzimale i broj robova koje bi dotična osoba posedovala. Poslednjih godina neke američke banke počele su slati javna izvinjenja društvu zbog svoje uloge u istoriji robovlasništva.

JP Morgan Chase, danas najveća američka banka, priznala je 2005. da su dve njene podružnice – Citizens’ Bank i Canal Bank iz Louisiane – prihvatale navođenje robova kao garanciju za odobravanje kredita. Pa ako bi zemljoposednik bankrotirao, banka bi mu zaplenila robove. Pre toga to su činile još i Citibank, Bank of America, Wells Fargo i mnogi drugi.

- Ropstvo je imalo sveopšti uticaj na američku ekonomiju - utvrdio je Sven Beckert, profesor istorije Amerike na Harvardu.

On je otkrio da gradovi poput Bostona nikada nisu imali veliku ulogu u trgovini robovima, ali su direktno profitirali na ekonomiji koja je počivala na radu robova.

Berza

Foto: pixabay.com

Čak i trgovci iz Nove Engleske zarađivali su prodajući drvo i led na jugu i po Karibima, a onda bi tim novcem kupovali pamuk i šećer. Brendovi poput Brooks Brothersa, najveća kompanija za odeću muškaraca u SAD-u, jug SAD-a pretvorila je u jedan kraj svog visoko modnog biznisa. Domino’s Sugar je prerađivao šećer koji su kao šećernu trsku uzgajali robovi.

Zarađivale su i američke železnice koje su imale posebno konstruisane vozove za prevoz poljoprivrednih proizvoda američkih robova. Dobrim delom robovi su gradili i železnice. Tokom veka i po otkako je zabranjeno ropstvo u SAD-u, zakoni koji su zabranjivali potpuno učestvovanje robovlasnika u ekonomiji SAD-a, oblikovali su zemlju.

Nakon Američkog građanskog rata, predsednik Andrew Johnson, koji je nasledio ubijenog Abrahama Lincolna, nije htio da se zamera južnjacima uterivanjem isplate odšteta novooslobođenim bivšim robovima. To plus niz drugih zakona koji su ekonomski i politički obespravljivali bivše robove, doveli su kao posledicu do dan danas izrazitih raslojenosti u društvu.

Ali, navodi BBC, tema nije zaključena, doživela je svoju renesansu u već nezvanično započetoj predizbornoj kampanji za predsedničke izbore 2020. Senator iz New Jerseyja Cory Booker, kandidat za čoveka kojega će na izborima niminovati Demokratska stranka, predložio je zakon kojim bi se osnovao odbor sa zadatkom da pronađe način za isplatu odšteta potomcima.

Predlog su podržali mnogi drugi kandidati Demokratske stranke. Ali, iako već postoji nekoliko konkretnih predloga, ankete pokazuju da većina Amerikanaca ne podržava ovu ideju.

U međuvremenu spomen obeležje na mestu bivše najveće pijace robovima u New Yorku smešten je tako blizu njujorškoj berzi da deluje kao trajni podsetnik snažne povezanosti ekonomskog i ropskog nasleđa u SAD-u.

(Telegraf Biznis/BBC)

Komentari

  • MilanT

    Tako i danas rade samo idu u korak s vremenom... Americki san!!!

  • Jeretik

    Gde je sada onaj američki kreten "komičar", pa da vidi razliku između jogurta i Amerikanca.

  • Dejan

    To je vasa istorija dragi amerikanci a indijance i dan danas drzite u rezervatima. Danas moderno porobljavate svet.

Preporuka sa Weba

Google preporuke