Ekonomska revolucija: Nove novčanice menjaju svet

Pre deset godina tiho smo ušli u novu eru novca — pojavom kriptovalute bitkoin došla je nova vrednost na tržište

U ekonomiji su poznate četiri velike robno-novčane revolucije. Zamena robe za robu — sistem "trampe", zatim pojava kovanog novca i plemenitih metala, koju je zamenio princip papirnog novca u razmeni i na kraju pojava elektronskog i digitalnog novca.

Pre deset godina tiho smo ušli u novu eru novca — pojavom kriptovalute bitkoin došla je nova vrednost na tržište.

Šta je (bez)vredno, i koji kriterijumi daju vrednost i prihvaćenost na tržištu? Ovo se čini kao da su laka pitanja, a zapravo zavise od upotrebne vrednosti i poverenja.

- Ako govorimo o novcu, istorijski i pre kovanica, kada su se koristile školjke i so, ljudi su pokušavali da neku vrednost uskladište. Istorijski gledano, bilo koji novac koji je opstao kao kvalitetan bio je onaj koji je uspeo da održi svoju vrednost. Tradicionalno, kroz vreme je zlato najbolje postiglo taj efekat, zbog odnosa postojećeg zlata i pristizanja novog, koje se svake godine iskopa i donosi u promet - rekao je Boban Milošević, kripto edukator.

U poslednjih desetak godina, sa razvojem tehnologija, tiho je došla nova ekonomska revolucija u vidu kriptovaluta. „Blokčejn“ zvuči rogobatno, ništa manje nije komplikovano ni objasniti taj termin — u prevodu znači lanac blokova, dok u praksi predstavlja digitalni finansijski dnevnik.

Novac, Evri, Placanje

Foto: Pixabay.com

- Sve što se radilo i ranije, ’blokčejn‘ isto radi, samo način na koji to ’blokčejn‘ radi je zapravo ono što je bitno. Kod ’blokčejna‘ nije moguće da se informacije izbrišu ni promene, i to iz razloga što bi moralo da se napadne desetine hiljade različitih mesta odjednom da biste mogli to da uradite - naveo je Nikola Korbar, direktor Centra za ekonomska istraživanja.

Praktičan primer prednosti korišćenja kriptovaluta može se videti kroz doznake koje, na primer, u Srbiji iznose tri milijarde dolara godišnje i rame uz rame su sa direktnim stranim investicijama. Mnogi posrednici u transakcijama zarađuju značajne sume, uzimajući svoj procenat, a kada bi se transferi obavljali preko kriptovaluta, ne bi bilo nikakvog umanjenja inicijalne sume.

- Ova tehnologija je toliko fascinantna da omogućava po prvi put u istoriji čovečanstva da rešimo neke probleme koje tradicionalni novac ima. Jedna od prednosti je prenos vrednosti izvan državnih granica - navodi Milošević.

Do pre tri godine čitavo tržište kriptovaluta vredelo je desetak milijardi dolara, dok danas njegova vrednost prelazi 250 milijardi dolara.

- Problem je u tome što je tržište kriptovaluta vrlo plitko i mali je broj menjačnica koje su relevantne, samo su dve do tri prijavile realan promet. Dovoljno je da neko upumpa odjednom nekoliko desetina miliona dolara i da poremeti cenu, barem u tom trenutku - tvrdi Korbar.

Kompanija „Fejsbuk“ je najavila lansiranje sopstvene kriptovalute — Libre, i to početkom 2020. godine. Centralizovani sistemi poput ovog kose se sa idejnom parolom kriptovaluta — svi imaju kontrolu, ali niko moć.

(Telegraf Biznis/Sputnjik)

Tagovi: Bitkoin, Ekonomija, Fejsbuk, libra, Novčanice

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata