Industrija teška 25 milijardi dolara - pasoš u jednoj susednoj zemlji košta 700.000 evra

Državljanstvo se stiče rođenjem, a može se i zaraditi ili izgubiti, pa i kupiti putem investiranja u određeni projekat u nekoj zemlji, piše britanski javni servis BBC, i navodi da je trgovina državljanstvom danas globalna industrija vredna 25 milijardi dolara godišnje (22,8 milijardi evra).

Pre 50 godina je dvojno državljanstvo bilo neuobičajeno, ali je to sada gotovo univerzalna pojava, budući da više od polovine država sveta sada ima takozvane programe "državljanstvo kroz investiranje".

Teme za vas

Švajcarski advokat Kristijan Kalin, predsednik kompanije "Henlej & Partners", koja je jedan od najvećih svetskih igrača na ovom brzorastućem tržištu, kaže da je naše tradicionalno poimanje državljanstva "zastarelo".

- To je jedna od retkih stvari na svetu koju još uvek vežemo za krvno srodstvo ili mesto rođenja - navodi Kalin, koga zovu i "Mister Pasoš", dodajući da takav stav treba ozbiljno preispitati.

Smatra da je takvo poimanje državljanstva "super nepošteno" i da to gde je neko rođen nema nikakve veze sa veštinama ili talentom pojedinca već sa "čistom srećom".

- Zašto ne bi državljanstvo tretirali kao članstvo? Zašto bi bilo pogrešno primiti talentovane ljude koji će doprineti zemlji? -pita Kalin, čija kompanija na globalnom nivou pomaže bogatim pojedincima i njihovim porodicama da dobiju prebivalište ili državljanstvo u drugim zemljama.

Foto: Profimedia

Jedno od najvećih svetskih tržišta državljanstva je Hong Kong, što ne čudi kada se u obzir uzme broj kineskih stanovnika. Sve više njih ima dva, a neki čak i tri pasoša jer, kako za BBC objašnjava M.J., trgovac državljanstvom u toj zemlji, “ne osećaju se sigurnim u Kini i žele pristup Evropi, da tamo otvore bankarski račun, kupe nekretninu ili osnuju firmu".

Znatan deo stanovnika Azije, Rusije i Bliskog istoka priželjkuje državljanstvo neke od evropskih zemalja kako bi mogli slobodno da se kreću i posluju u svim državama članicama EU. Zato ne iznenađuje da je državljanstvo postalo kompetitivno svetsko tržište. Cena pasoša mnogih malih ili ostrvskih država, poput onih u Karibima, iznosi otprilike 150.000 dolara, dodaje BBC.

Istražujući cene na ovom tržištu, portal novac.hr, podseća da Crna Gora svoje državljanstvo naplaćuje 350.000 evra, pri čemu se 250.000 evra odnosi na iznos koji treba da se investira u razvojni program zemlje, dok prijava za državljanstvo košta dodatnih 100.000 evra.

- Onaj ko, pak, želi portugalsko, špansko ili mađarsko državljanstvo, mora da kupi nekretninu ili državne obveznice, što će ga koštati 350.000 evra u Portugalu, odnosno oko 500.000 evra u Španiji - navodi portal.

Oko 500.000 evra je potrebno potrošiti i za bugarsko državljanstvo, dok malteško košta gotovo milion evra. Samo državljanstvo na Malti zapravo košta 650.000 evra, ali je potrebno posedovati i nekretninu vrednu najmanje 350.000 evra i to punih pet godina. Kipar stalno menja cene svog državljanstva. Samu prodaju pasoša ta zemlja je uvela 2012., kada je bila na ivici bankrota, pa je državljanstvo po ubrzanom postupku delila za direktnu investiciju od deset miliona evra. Godinu dana kasnije ta ostrvska država se našla u velikom korupcijskom skandalu, pa su se njene banke zadužile u inostratsvu.

Kako je to za Kipar značilo još dublje finansijske probleme, vlada je spustila cenu pasoša na tri miliona evra vredno direktno ulaganje. Kasnije je cena dodatno pala, i danas podrazumeva ulaganje od dva miliona evra i posedovanje nekretnine od barem 500.000 evra.

SAD svoje državljanstvo, kako navodi BBC, prodaje za poslovnu investiciju između 500.000 i milion dolara, odnosno 455.000 i 910.000 evra, i za otvaranje bar deset radnih mesta. Radna mesta su uslov i za austrijski pasoš. Preciznije, potrebna je “značajna direktna investicija” u kompaniju koja zapošljava ili joj kontinuirano raste izvoz, a uz ulaganje obvezan je i “izuzetni doprinos zemlji” poput razvoja novih tehnologija ili stvaranje velikog broja radnih mesta, navodi se u tekstu.

(Telegraf Biznis/Tanjug)