U penziju tek sa 69 godina: Evo čega se nemački stručnjaci plaše
Nemačka centralna banka predložila je u najnovijem izveštaju da se starosna granica za odlazak u penziju poveća na 69 godina i četiri meseca, postepeno do 2070. godine.
Stručnjaci stahuju da će, s obzirom na demografski trend u Nemačkoj, gde ima više starijih, a manje mladih ljudi, nivo penzija u budućnosti pasti i da će se na kraju urušiti penzioni sistem zasnovan na uplatama.
Ekonomisti Bundesbanke predlažu ovo rešenje, iako je finansijska situacija nemačkog penzijskog osiguranja poslednjih godina bila relativno opuštena, penosi portal Wize.life.
- Očekuje se da će se životni vek dalje povećavati i da će se veliki broj pripadnika "bejbi-bum" generacije, rođenih pedesetih i šezdesetih godina, penzionisati sredinom 2020-ih - navodi se u mesečnom izveštaju Bundesbanke za oktobar.
Argument Bundesbanke za odlazak u penziju sa skoro 70 je povećanje životnog veka.
- Starost penzionisanja ne ide u korak sa razvojem ocekivanog životnog veka u Nemačkoj - navodi se u analizi Saveznog zavoda za istraživanje stanovniša.
Prema tom izveštaju, mušrci koji su starosnu penziju prvi put primili 1970. sa 65,2 godine, mogli su da očekuju da u proseku žive još oko dvanaest godina.
Prema Saveznom zavodu, danas se zaposleni penzionišu oko godinu dana ranije, a očekuje se da žive još oko 19 godina.
- Direktna posledica je sve duže trajanje penzija, a samim tim i povećanje troškova za starosno osiguranje - kaže se u analiz, čime se potvrđuje argument ekonomista Bundesbanke.
Upravo takav razvoj događaja bio je razlog penzijske reforme 2012. godine.
Wize.life postavlja pitanje šta je sa ocekivanim životnim vekom budućih generacija.
Svaki dečak koji se sledeće godine rodi u Nemačkoj, u proseku će dostići 79, dok je očekivani životni vek devojčica koje se rode 2020. godine 84 godine.
Istovremeno, generacija baka i roditelja te dece imaju očekivani životni vek niži za oko 13 godina.
Statistika do 2060. godine predvida životni vek od skoro 85 godina za muškarce i skoro 89 godina za žene, što je u proseku 5 do 6 godina više nego 2020. godine. U Nemačkoj je novi rok za odlazak u penziju već neko vreme tema rasprave o mogućoj reformi penzionog sistema.
Kancelarka Angela Merkel je tokom poslednje kampanje na saveznim izborima 2017. godine jasno odbila "penziju sa 70 godina", ali je njen stranački kolega i tadašnji ministar finansija Volfgang Šojble izneo drugačiji stav, rekavši da kako broj starijih ljudi nastavlja da raste, starosna granica u sistemu penzijskog osiguranja ne može da ostane fiksna za sva vremena.
Rok za odlazak u penziju u Nemačkoj je do 2012. godine bio 65 godina, a od tada se standardna starosna penzija postepeno povećava na 67 godina, što treba da bude završeno do 2029. godine.
Prvi koji su se penzionisali sa 67 godina su oni rodeni 1964. godine.
Prema zakonu, ove godine radnici rodeni 1954. godine mogu se redovno penzionisati osam meseci nakon 65. rođendana.
(Telegraf Biznis/Tanjug)
Video: Srbija sutra dobija 30 novih kilometara autoputa od Koševa do Vrnjačke Banje
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
nikolas
MA POVECAJTE TO DO 75 GODINA I ONDA CE SVI POUIMIRATI I NECETE IMATI PROBLEMA!!!
Podelite komentar
Petar Frankfurt
Velika sramota je to. Gde će neko na građevini da radi do 69 godina ? Političari mogu da "rade" i do 80. Ali neko ko fizički posao ima taj već sa 60 je gotov. A ove tzv Izbeglice nikada nisu radili u Nemačkoj i dobijaju svakog meseca socijalu od našeg poreza.
Podelite komentar
Sajla
Zašto tako sporo? Odmah treba da idu na 99 godina i dugo, dugo, neće morati da menjaju zakon.
Podelite komentar