• 0

Bihejvioralna ekonomija i odgovor na pitanje - zašto kupujemo previše, a premalo štedimo?

Definicijski, bihejvioralna ekonomija pokušava da obradi iracionalno ljudsko ponašanje kroz proučavanje efekata psiholoških, socijalnih, kognitivnih i emocionalnih faktora na ekonomske odluke pojedinaca, i da na osnovu tih analiza pomogne menadžerima pri donošenju odluka.

  • 0

Bihevioralna ekonomija je jedna od najmlađih ekonomskih grana, koja se intenzivno razvija poslednjih petnaestak godina.

Ova grana ekonomije izučava vezu između psihologije i ekonomije, a rezultati su veoma korisni za marketing, ali i za kreatore ekonomske politike.

Tradicionalna ekonomija čoveka smatra savršeno racionalnim tržišnim akterom, koji ima sve informacije i odlično barata statističko-matematičkim proračunima, kako bi došao do najboljih odluka.

Bihevioralna ekonomija se fokusira na običnog čoveka, sa ograničenom pažnjom, koji najčešće nema pristup svim informacijama već obrađuje one koje smatra najrelevantnijim. Zbog toga te odluke nisu uvek optimalne i racionalne.

Ova nauka je na najvišem nivou razvoja u Americi, a kod nas je u povoju.

U stranoj literaturi za bihevioralnu ekonomiju, kako je nedavno pisao i RTS, koristi se naziv psihološka ekonomija ili ekonomija ponašanja.

Kolumnista Njujork tajmsa Pol Salivan smatra da u potrošačkom društvu koje je osvojilo svet ljudi nisu racionalni kada je novac u pitanju. Kupujemo previše, a premalo štedimo, kao da šopingom rešavamo neke druge probleme.

Osnivač bihevioralne ekonomije je Amerikanac Ričard Taler, koji je za istraživanja iz te oblasti 2017. godine dobio Nobelovu nagradu.

O važnosti bihevioralne ekonomije govori i činjenica da su psiholog Daniel Kaneman i ekonomista Vernon Lomaks – Smit 2002. godine dobili istu ovu nagradu. Prvi za uključivanje psiholoških istraživanja u ekonomsku nauku, posebno u područje ljudskog odlučivanja i donošenja odluka pod dejstvom rizika, a drugi za uvođenje laboratorijskih eksperimenata u empirijsku ekonomsku analizu, naročito u proučavanju alternativnih tržišnih mehanizama.

Bihevioralna ekonomija koristi dokaze iz psihologije i drugih nauka kako bi kreirala modele ograničenja racionalnosti, snage volje i ličnog interesa i istražila njihovu primenu u ekonomiji. Proučavanje individualnih razlika u racionalnosti i učenju je važno za razumevanje interakcija socijalnih i ekonomskih zbivanja, kako bi se minimalizirali efekti ograničenja racionalnosti.

Stručnjaci ističu da preko noći ne možemo da postanemo ekonomisti, ali ako smo svesni svojih predrasuda koje utiču na finansijske odluke, možemo da budemo racionalni ulagači u firme i domaćinstva.

Glavnu zamerku koju stručnjaci ističu vezano za bihejvioralnu ekonomiju je ta što ona ne služi da se napravi neki operativni model koji bi služio kao objašnjenje ljudske prirode i njenog uticaja na ekonomske odluke pojedinaca, već ostaje skup kognitivnih grešaka čija je jedina zajednička stvar to što tvrde da se pojedini ljudi u pojedinim kontekstima ponekad ponašaju iracionalno.

Video: Šta je to ekonomija hrane? Odgovor na ovo pitanje nalazi se na univerzitetu Singidunum

 

(Telegraf Biznis)

Komentari

Preporuka sa Weba

Google preporuke