Šta su Hrvati kupili u Srbiji, a šta mi nismo mogli tamo: Zbog nacionalizma Kraš nije postao Краш?

"Nacionalnizam postoji, kod Hrvata je jači, to je tačno, ali oni iza toga imaju adut, a to je da mogu više da ulažu nego Srbija, i drugo - imaju manje interesa za stranim kapitalom nego mi".

Vest da je Mesna Industrija Braće Pivac preuzela Kraš, i izgurala srpskog preduzetnika Nebojšu Šaranovića, postavila je opet pitanje međutržišnog ulaganja i nacionalizma.

- To je odavno isplanirano. Bili smo upozoreni da Mesna industrija Braće Pivac i Kraš ESOP sinhronizirano posluju tako da razvoj događaja u potpunosti potvrđuje takva nagađanja, a sada je i potvrđen potpisom ugovora – komentar je koji smo dobili od tima Nebojše Šaranovića.

Šaranović je, rekli su nam, spreman da bude manjinski deoničar u Krašu. Dok se, s druge strane Pivac zahvaljuje radnicima, i najavljuje da če iduće dve godine biće presudne, kao i da će Kraš voditi njegovi ljudi.

Nebojša Šaranović

Nebojša Šaranović nije uspeo da preuzme Kraš, ali nudi da bude akcionar/Foto: Kappa Star Limited

Da li je cela borba za Kraš zapravo nacionalna borba? Posebno ako uzmemo u obzir komentare koji prenose mediji ovih dana a to je da da "Hrvati nikada ne daju svoje Srbe, za razliku od Srba, koji će društvo lako prepustiti Hrvatima".

Za naše, domaće ekonomiste, kupovina Kraša ne bi trebalo da se trpa u isti koš sa drugim investicijama. Jer je, na kraju krajeva, sve bila berzanska borba.

- Ovde je Šaranović radio sve kao i bilo koji Hrvat i dostigao je dosta visok procenat na berzi. Tako da se ovaj primer ne može uzeti u obzir. Vrlo je jednostavna stvar - Pivac hoće da ostane vlasnik, a Šaranović hoće da postane većinski vlasnik i tu nije pobedio on nego oni - rekao je za Telegraf Biznis ekonomista i konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević.

On ističe da "Kraš nije dokaz nizašta, i da ga ne bi mešao sa ostalim investicijama".

- Istina je, i ja sam svedok za druge situacije. Kada su pokušavali neki moji klijenti da kupe nešto u Hrvatskoj i nismo uspevali. Ali mi ipak ne znamo koliko tačno toliko slučajeva ima, a svaki pretvorimo u opšte pravilo, a nije dobro - navodi on.

Navodi primer naših privrednika koji ne mogu da se žale kada je reč o ulaganju u Hrvatsku i tamošnja "zelena polja", kao i neke hotele prilikom čijih akvizicija je sve prošlo normalno.

Da li bi Srbija stvarno mogla da ulaže više u Hrvatsku, i zašto ne

Cookies, Biscuit, keks, keksici, biskvit, grickalice, slatkisi

Foto: Pixabay

- Istina je i to da je Hrvatska više nacionalizovana u ekonomskoj sferi, nego Srbija. To je činjenica, tu imamo dokaze. A s druge strane, da li bi inače Srbija mogla da ulaže više u Hrvatsku? Ne. Zato što nema više ni štednje, ni krupnije privrede. Drugo, Hrvatima treba manje kapitala nego nama, mi smo ti koji privlačimo strani kapital i bilo bi nelogično da mi u odnosnu na Hrvatsku puno više ulažemo - objašnjava Kovačević.

On navodi da sve teba spustiti na neki "logičan i normalni nivo", posebno što i kod nas postoji praksa da neko ne voli kada se ulaže u Hrvatsku, a ne ovde.

Reciprociteta nema: Ko posluje od naših u Hrvatskoj i obrnuto?

Srbija, srpska zastava, evri

Foto: A. Nalbantjan, Pixabay

Prema dostupnim podacima, Hrvatska ima oko 200 svojih kompanija u Srbiji, a vrednost njihovih ukupnih ulaganja se procenjuje na 800 miliona evra. Mi smo, na njihovo tržište investirali tek oko 40 miliona evra.

Rodoljub Drašković, vlasnik Swisslion Takova prvi je kupio neku hrvatsku kompaniju, bila je to  "Euro food markt" iz Siska, međutim, bivši vlasnik je odmah poslao medijima demanti da je fabriku prodao Draškoviću. Posle nekoliko godina poslovanja, Drašković je izjavio da "Srbin u Hrvatskoj ne može uspeti kao poslovan čovek".

Druga naša kompanija "Galeb group" iz Šapca pokušala da kupi "Pluto" iz Zagreba, nije uspela, što je u jednom hrvatskom mediju propraćeno naslovom "Pluto" nije pao u srpske ruke.

Srpski privrednici su ranije pokušavali bezuspešno da kupe i Karlovačku mlekaru, Miroslav Mišković je želeo zemljište kompanije "Zagrepčanka" u Zagrebu i mesnu industriju "Improm" iz Križevaca, ali u tome nije uspeo. "Delta" je  danas prisutna na hrvatskom tržištu, i to s firmom koja trguje poljoprivrednim proizvodima.

Supermarket, rafovi

Foto: Shutterstock

Sumornu statistiku na srpskoj strani popravio je Petar Matijević, vlasnik Industrije mesa "Matijević", koji je kupio dve poljoprivrdne zadruge sa 1.500 hektara oranica za 15 miliona evra, ali uz činjenicu da ima i hrvatsko državljanstvo.

Drugi srpski investitor, Miodrag Kostić poseduje dva hotela u Hrvatskoj. Nakon što je u 2015. kupio prestižni hotel Kempinski Palas u Portorožu, ovaj srpski privrednik je kupio i Kempinski u Hrvatskoj, nedaleko od Umaga.

Danas je pored ovog hotela najviše kategorije, u ovoj susednoj zemlji vlasnik još jednog hotela u Istri koji je 2017. godine kupio od austrijske kompanije HETA.

Sa druge strane, u Srbiji posluju hrvatske kompanije "Agrokor", "Atlantik grupa", "Nekse grupa", "Vindija", "Laktalis grupa", MINDIV, "Podravka", "Lura", "Magma", "Pevec", "Našice cement", "M profil" i druge.

Da li je vama svejedno čiju robu kupujete? Odgovorite nam u našoj anketi - da li kupujete proizvode koje su u vlasništvu kompanija sa hrvatskim kapitalom?

Da li kupujete proizvode koje su u vlasništvu kompanija sa hrvatskim kapitalom?

Glasajte

(Telegraf Biznis/V.B)

Komentari

  • Natalija

    Kupujem po kvalitetu. Pošto sam rođena u Jugi zna se tko je šta imao bolje. Tako se ravnam i dan danas.

  • nisexpres

    Zivim u swe i ovde ima proizvoda iz citave ex yu , Nikad nisam kupijo iz bilo koje zemlje ex yu ne samo hrvatcke proizvode vec nijedne sa tih prostora (sem zemlje Srbije). Uvek procitam odakle dolazi proizvod, nemam nista protiv tih ljudi ali necu njima da ostavljam novac pored nasih proizvoda a ako nema to sto trazim kupim zapadno pre njihovo ,uvek.

  • Бранислав

    Где постоји могућност бирања, наравно да купујем српско

Preporuka sa Weba

Google preporuke