Kreće borba sa našim mentalitetom i svešću: Korporativno upravljanje u javnim preduzećima

Javnim preduzećima u Srbiji nephodno je korporativno upravljanje i da nadzor nad njihovim finansijama bude digitalizovan kako bi građani i privreda bili sigurni da od tih preduzeća dobijaju kvalitetnu uslugu - struju, vodu, nove puteve i da se njihov novac koristi za javno dobro.

To je misija druge faze Projekta "Reforma lokalnih finansija 2" (RELOF2) koja pruža podršku za 33 lokalne samouprave u unapređenju upravljanja javnim finansijama i nadzora nad lokalnim javnim preduzećima.

Državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović ističe da je strateški cilj tog Ministarstva da se poboljša korporativno upravljanje, jer se njegovo uvođenje u javnim preduzećima bazira na postavljanju profesionalnih organa upravljanja, praćenju, izveštavanju i rezultatima.

Kaže da ga upravo ti rezultati najviše i brinu, jer smo mi "vešti da ih krijemo, pakujemo, prekrajamo" i da stvarnost učinimo lepšom nego što jeste.

Stevanović ocenjuje da će uvođenje korporativnih principa u naša javna preduzeća biti borba sa "našim mentalitetom i svešću".

Foto: Milena Đorđević

- To će biti najteži deo borbe, a sve ostalo smo navikli da lakše uradimo kada se s tim izborimo i da lakše sprovedemo - rekao je Stevanović na konferenciji "Korporativno upravljanje i digitalizacija nadzora nad javnim preduzećima" u Beogradu.

Stevanović je istakao da je država razumela problem izdvajanja iz budžeta za javna preduzeća, te je, navodi, kada je ušla u fiskalnu konsolidaciju i ekonomske reforme napravila dokument sa smernicama za rad 37 javnih preduzeća.

Dodaje da je ove godine taj dokument pretočen u uredbu, čime je osnažen njegov uticaj na rad preduzeća.

Kaže da kada je sadašnja vlast preuzela odgovornost nad javnim preduzećima, ona su imala neto rezultat negativan od 64 milijarde dinara, a da su već u sledećoj godini po intervenciji u tom sektoru imali neto dobit i da od tada do danas, navodi, nisu više u minusu.

Prema njegovim rečima, uvođenje korporativnog upravljanja moraju da shvate najpre javna preduzeća na lokalnom nivou.

Ukazao je da subvencionisanje na lokalu iznosi 0,8 odsto BDP-a, a da od toga čak 0,6 odsto odlazi na javna i komunalna preduzeća, međutim, ističe, nemaju sva preduzeća zavidne rezultate.

Projekat Reforma lokalnih finansija II u Srbiji obuhvata 33 lokalne samouprave i tri ministarstva, a podržava ga Vlada Švajcarske.

Opštine i gradovi koji učestvuju u projektu su Trstenik, Vrvanin, Vrnjacka Banja, Aleksinac, Sokobanja, Ražanj, Bečej, Žabalj, Ada, Čoka, Bač, Odžaci, Bački Petrovac, Bogatić, Ljubovija, Mali Zvornik, Zrenjanin, Žitište, Sečanj, Pirot, Dimitrovgrad, Babušnica, Kragujevac, Aranđelovac, Topola, Batočina, Knjaževac, Paraćin, Osečina, Lajkovac, Sremska Mitrovica, Šid i Užice.

(Telegraf Biznis)