Da li znate šta je cirkularna ekonomija? Digitalizacija nam može olakšati da je uvedemo

Ekonomija koja menja način proizvodnje, tako stručnjaci objašnjavaju pojam cirkularne ekonomije. Otpad pretvoriti u novac i proizvode, ukratko rečeno.

Uvođenje inovacija, digitalizacija i korišćenje novih tehnologija mogu da olakšaju i ubrzaju uvođenje modela cirkularne, zelene, ekonomije u Srbiju, koji bi pored očuvanja resursa i životne sredine, podigao konkurentnost domaće privrede, ocenjeno je na skupu o digitalizaciji i cirkularnoj ekonomiji.

- Konvencionalni, linearni način proizvodnje i potrošnje je neodrživ, jer negativno utiče na potrošnju prirodnih resursa i životno okruženje - rekla je stalna predstavnica Programa Ujedninjenih nacija za razvoj (UNDP) Fransin Pikap na konferenciji "Zavirimo u budućnost Curkularno kroz digitalno".

Istakla je da u toj oblasti ima još mnogo toga da se radi, jer trenutno samo devet odsto svetske privrede posluje po modelu cirkularne ekonomije.

Zbog toga će i nova Evropska komisija uskoro da predstavi novi Zeleni plan EU koji će, naglasila je Pikap, značiti da cirkularna ekonomija postaje prioritet zemalja Unije.

Foto-ilustracija: Profimedia/National Geographic

Kako je dodala, to bi trebalo da omogući da do 2050. godine EU bude bez emisije CO2, kao i da se uštedi oko 600 milijardi evra.

Predsedavajuća Evropske stejkholder platforme za cirkularnu ekonomiju (ECESP) i osnivač Instituta za cirkularnu ekonomiju Cirkularne promene Ladeja Godina Košir ukazala je da cirkularna ekonomija nije samo racionalno korišćenje otpada kao resursa, već model poslovanja koji omogućava da se materijali i proizvodi mogu više puta upotrebiti.

Kako je objasnila, to je sistemski pristup, što znači da se već pri dizajniranju mobilnog telefona planira mogućnost njegove popravke i što dužeg korišćenja, kako se ne bi desilo da se uređaj menja nakon dve godine, kao što je sada slučaj, čime se rasipaju resursi, odnosno materijali i energija.

Dodala je da i naizgled "čiste tehnologije", poput proizvodnje električnih automobila, zahtevaju cirkularni model poslovanja, kako bi se utvrdilo iz kojih izvora će se dobijati energija i materijali, šta raditi baterijama kada se istroše i slično.

- Primena cirkularne ekonomije nije skupa, jer i pored velikih ulaganja koja zahteva, omogućava da se na najbolji način upravlja resursima kojih je sve manje i čije cene su sve veće, čime se poećava konkurentnost privrede - kazala je ona.

Godina Košir je istakla da su privredne grane koje bi najpre mogle da primene model cirkularne ekonomije u Srbiji i regionu građevinska industrija, poljoprivreda, energetika.

Pomoćnik ministra zaštite životne sredine Srbije Slobodan Perović kazao je da za Srbiju izazov u ovom trenutku predstavlja i to što u upravljanju otpadom i otpadnim vodama u punoj meri nije uspostavljen ni linearni model.

- I dalje u najvećem broju opština i Srbiji imamo upravljanje otpadom čije je ishodište sanitarna deponija, dok je stepen reciklaže mali - kazao je on.

Zato će, kako je naveo, tranzicija ka cirkularnom modelu biti zahtevnija i moraće da se preskoče pojedini stadijumi razvoja.

(Telegraf Biznis)