• 1

Đukić: Zašto ne treba prodavati Komercijalnu banku

Dok čekamo da se otvore koverte za ponudama za Komercijalnu banku, sabiramo stavove "za" i "protiv" prodaje državnog srebra.

  • 1

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Đorđe Đukić danas je održao i predavanje na temu "Zašto ne treba prodavati Komercijalnu banku", a evo koje je viđenje poznatog, domaćeg ekonomiste:

- Nakon što je stranim investitorima na ime otkupa akcija isplatila 252 miliona evra, po osnovu aktiviranja put opcije iz ugovora o dokapitalizaciji te banke, zaključenog pod nepovoljnim uslovima za državu oktobra 2012, Republika Srbija sa 83,3 odsto učešća u kapitalu КB postaje većinski vlasnik.

Ugovor o dokapitalizaciji je zaključen je usred svetske finansijske krize, praćene drastičnim padom cena akcija banaka i panikom na berzama zbog krize javnog duga u Grčkoj. Odnos tržišna cena akcija i knjigovodstvene vrednosti akcija КB, pri malom obimu trgovanja na Beogradskoj berzi je prema poslednjem godišnjem bilansu (za 2018) bio 0,81.

Prvo, na kraju trećeg kvartala 2019. banka je uspešno poslovala: prinos na akcijski kapital (ROE) iznosio je 13,7, a prinos na aktivi (ROA) 2,3 odsto.

Drugo, prema podacima NBS, poređenje na kraju juna 2019. pokazuje da je КB, kao treća po veličini bilansne sume u Srbiji, ostvarila nivo profitabilnosti značajno veći od proseka bankarskog sektora Srbije.

Prosečni ROE je iznosio 9,90 odsto, a prosečni ROA 1,76 odsto. Кod КB ti pokazatelji su iznosili 12,8 i 2,1 odsto, respektivno.

Treće, sa prodajom КB strane banke će učestvovati sa preko 85 odsto u aktivi bankarskog sektora Srbije. To po sebi čini privredu Srbije znatno više ranjivom na šokove tokom nove svetske ekonomske krize čije izbijanje je verovatno u bliskoj budućnosti zbog prisustva brojnih rizika proisteklih iz fundamentalnih ekonomskih faktora:

- atipična, gotovo ravne krive prinosa na državne obveznice (mala razlika između prinosa na kratkoročne i dugoročne obveznice)

- degenerativni procesi u sferi alokacije resursa zbog višegodišnje politike negativnih kamatnih stopa centralnih banaka industrijskih zemalja

Đorđe Đukić, Sajam medija

Foto: Nikola Tomić

Udvostručeni državni dugovi na svetskom nivou na kraju 2018. na 66 triliona USD, u odnosu na nivo u 2007. tj. uoči izbijanja svetske finansijske krize (izvor: Fitch Ratings’ new Global Government Debt Chart, januar 2019); na kraju 2018. državni dugovi na svetskom nivou narasli su na oko 80 odsto svetskog BDP-a.

Enormni skok dugova korporacija posle 2008, emisijom obveznica sa niskim investicionom ocenom rejting agencija koji čini korporativni sektor u industrijskim zemljama ranjivim na neumitni budući skok kamatnih stopa centralnih banaka industrijskih zemalja, itd.

Polazeći od nacionalnih interesa, vlada i centralna banka ne bi smele da prepuste strancima uspešnu, sistemski važnu banku koja ima najveću deviznu štednju građana, ogroman broj ekspozitura koje čine lako dostupnim širok spektar bankarskih proizvoda i usluga građanima.

Ukoliko to učine, lišiće Srbiju jednog od odbrambenih mehanizama od budućih ekonomskih šokove uzrokovanih rastućim geopolitičkim poremećajima u svetu i od nove svetske ekonomske krize.

 Prepuštanje gotovo celokupnog bankarskog sektora strancima bi rezultiralo u gubitku monetarnog suvereniteta zemlje koji je ionako ograničen izuzetno visokom stepenom evroizovanosti privrede Srbije.

U krajnjoj liniji to predstavljalo pretnju spoljnoj bezbednosti zemlje.

Pregovaračka moć u odnosu na MMF sa kojim je zaključen aranžman „čuvarkuća“ je u rukama vlade i centralne banke. Nakon fiskalne konsolidacije nema potrebe za prilivom sredstava u budžet od prodaje КB.

Šta je uradila Poljska?

Poljska je poučan primer za Srbiju. Nju je najmanje pogodila poslednja svetska finansijska i ekonomska kriza, između ostalog, zbog toga što su vlada i
centralna banka, vođene nacionalnim interesima, realizovale strateško opredeljenje da udeo stranog kapitala u bankarskom sektoru zemlje smanje na ispod 50 odsto.

Država kontroliše dve najveće banke u Poljskoj, koje pokrivaju jednu trećinu tržišta; 10 najvećih banaka drže 73,5 odsto aktive i 78,8 odsto depozita, nakon serije spajanja banaka.

Slične promene u vlasničkoj strukturi bankarskog sektora su se desilo u Mađarskoj posle svetske finansijske krize 2008.  Država je nacionalizovala ili kupila manjinski paket akcija kod šest domaćih banaka, povećavajući udeo u bankarskom sektoru koji je pod kontrolom države na 50,5 odsto krajem 2018;
pet godina ranije iznosio je 30 odsto -

Nalazi studije o perspektivi poslovanja 50 najvećih banka u Evropi koju je objavila Zeb Group iz Nemačke 2019 pojačava argumente protiv prodaje КB.

Za razliku od najvećih, banke srednje veličine sa jasnim fokusom na posebnu vrstu klijenata ili regione su dobitnici - ostvaruju veće profite i više vrede na tržištu.

Imenovanje od strane države visoko profesionalnog menadžmenta КB, sa fiksnim platama i šemom bonusa kao u najuspešnijim privatnim bankama bi predstavljalo garant uspešnog poslovanja КB na dugi rok. Profit КB bi ostao u zemlji, a država prisvajala dividendu  -

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Perke

    Hmh, profa ima rezon, ali, da li smo na duze staze mi sposobni da vodimo ogromne poslovne sisteme? Pokazalo se da unistavamonsve sto dotaknemo...Ista prica je i sa Telekomom...Mozda je bolje prodati Komercijalnu, a razvijati Postansku Stedionicu kao drzsvnu banku?

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke