Cirkularna i digitalna ekonomija – perspektive i izazovi

Cirkularna (kružna) ekonomija podrazumeva zadržavanje proizvoda i materijala u ekonomiji koliko kod je to moguće uz smanjenje otpada. Reč je o drugačijem pristupu od tradicionalne (linearne) ekonomije koja se bazira na pristupu ’uzmi-iskoristi-baci’.

Cirkularna ekonomija podrazumeva npr. produženje životnog veka, ponovnu upotrebu, popravku i reciklažu proizvoda. Ona zadržava vrednost proizvoda i materijala, čuva ograničene prirodne resurse, sprečava zagađenje i smanjuje emisije ugljen-dioksida koji nastaju od otpada i industrijske proizvodnje.

Cirkularna ekonomija stoga može doprineti zdravijoj životnoj sredini ali i racionalnijoj ekonomiji. Procene potencijalne ekonomske dobiti za Evropu do 2030. godine od prelaska na cirkularnu ekonomiju dostižu čak 1,8 biliona evra!

Sa druge strane, digitalizacija omogućava efikasniju razmenu informacija i upotrebu savremenih tehnologija poput veštačke inteligencije i robota - što svakako doprinosi privrednom razvoju. Pritom, neophodan uslov za uspešnu tranziciju ka circularnoj ekonomiji jeste kontinuirana komunikacija, čvrsta saradnja između različitih aktera (država, industrija, potrošači, upravljači otpadom) i primena složenih tehničkih rešenja (eko-dizajn proizvoda, reciklaža, popravke proizvoda).

Digitalizacija stoga može dati suštinski doprinos i samom prelasku na cirkularnu ekonomiju. Primera radi, proizvodi mogu biti sadržati oznake (QR kodovi, RFID čipovi) koje potrošači ili recikleri mogu skenirati i pristupiti relevantim podacima o proizvodu npr. da li sadrži opasne hemikalije ili kako postupati kada proizvod postane otpad. Automatizacija proizvodnje i reciklaže povećava efikanost odnosno smanjuje otpad i potrošnju energije.

Cirkularna ekonomija i digitalizacija stoga svakako mogu ići ruku pod ruku – ali to nije zagarantovano. Privredni akteri mogu koristiti digitalnu ekonomiju i da intenziviraju linearnu ekonomiju (npr. povećana prodaja proizvoda putem onlajn trgovine). Javne politike koje obraćaju pažnju samo na digitalizaciju ili cirkularnu ekonomiju i same mogu doprineti jazu između dva procesa.

Na primer, mere za podršku cirkularnoj ekonomiji mogu ignorisati prilike koje pruža digitalizacija dok mere za podršku digitalizaciji mogu ignorisati potencijalne negativne efekte digitalnih technologija po cirkularnost ekonomije.

Štetni efekti digitalizacije mogu biti potrošnja električne energije, dragocenih i retkih materijala i porast e-otpada. Stoga je od suštinskog značaja da donosioci odluka iz različitih resora sarađuju međusobno kao i sa drugim ključnim akterima (privreda, civilno društvo) kako bi se obezbedila sinergija između cirkularne ekonomije i digitalizacije.

Evropska unija je na putu da pomenutu sinergiju postigne u sklopu najnovije inicijative Evropski Zeleni Dil (European Green Deal).

Srbija treba da sledi primer EU i objedini napore državnih organa, industrije, upravljača otpadom, potrošača i nevladinog sektora ka razvoju provrede koji je i digitalna i cirkularna.

Pomenuti napori svakako moraju doprineti širim ciljevima održivog razvoja, borbe protiv klimatskih promena i povećane konkurentnosti.

(Autor je Stefan Šipka, analitičar u Centru za evropsku politiku (EPC) iz Brisela i spoljni saradnik Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Tekst se delom zasniva na istraživanju koje je EPC sproveo u okviru projekta ‘Digital Roadmap for a Circular Economy’)