• 3

Domaća berza preživela egzodus investitora i to nije jedini problem

Promet na domaćoj berzi na rekordno niskim nivoima

  • 3

Strane direktne investicije i protekle godine bile su jedna od uzdanica kreatora ovdašnje ekonomske politike. Prema preliminarnim procenama inostrana ulaganja dostigla su 3,8 milijardi evra što je njihov rekordni nivo, posmatrano u apsolutnom iznosu, ali i relativno u odnosu na visinu bruto domaćeg proizvoda.

S druge strane, Beogradska berza skoro da nije pokazala znake života i to u godini u kojoj su svetska tržišta kapitala ostvarila najbolje rezultate u periodu nakon izbijanja svetske krize. Ako se izuzmu vanredne transakcije u kojima je država od stranih fondova otkupljivala akcije Komercijalne banke, promet na domaćoj berzi ostao je na rekordno niskim nivoima, dok je glavni indeks ovog tržišta uveliko zaostao za svetskim, ali i regionalnim pandanima.

U čemu je tajna ove dve dijametralno suprotne slike, i što je još važnije koja od njih realno odslikava stanje ovdašnjeg investicionog ambijenta? I kako je moguće da jedna te ista ekonomska politika dovede do drastično suprotstavljenih ishoda kada su u pitanju direktne i portfolio investicije?

Domaća berza u proteklih deset godina proživela je pravi egzodus investitora, kako onih inostranih koji se svećom moraju tražiti, tako i domaćih čiji je broj pao na najniže grane. Ovo je ponajpre posledica slabe zaštite manjinskih akcionara i gubitka poverenja u  tržište na kojem institucije očajno funkcionišu odnosno slabiji učesnici imaju neravnopravan tretman. Iz ovoga proizilazi da krupniji igrači (većinski vlasnici, dominanti akcionari) uživaju povlašćen položaj, što neminovno vodi urušavanju tržišta koje se po definiciji bazira na masovnosti učesnika i jednakim pravilima igre.

Na polju direktnih ulaganja važi ista ekonomska logika - i ovde krupni investitori ne mare previše za funkcionisanje domaćih institucija i ravnopravne uslove igre sve dok su u mogućnosti da crpe privilegovani položaj. A on se svodi na dobijanje izdašnih subvencija i pristup "šalteru" gde je moguće rešiti sve probleme koji nastaju usled nefunkcionisanja institucija (dobijanje dozvola, rešavanje sporova i sl). I dok su na tržištu akcija kolateralna šteta manjinski akcionari, žrtve ovog pohoda stranih investitora su preostali privrednici koji su diskriminisani na tržištu, ali i svi poreski obveznici čija se sredstva diskreciono i paušalno usmeravaju.

I dok se odsustvo vladavine prava i funkcionisanja institucija momentalno vidi na urušenom tržištu akcija, u realnom sektoru i dalje traje privid investicionog Eldorada.

Pravi test za ova ulaganja uslediće sa ukidanjem subvencija i prvim recesionim signalima evropske privrede. Ishod nije teško dokučiti, kao uostalom i za sve ekonomske "prečice" kojih smo se u prošlosti toliko nagledali.

(Autor: Nenad Gujaničić, Momentum Securities)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Gorbačov šatro pametan

    Pored ovakvih "stručnjaka" ni Berza ne može biti bolja!

  • Bane

    Berza je najbolji pokazatelj stanje tzv drzave . Samo pasos pod misku i juriti mesto pod suncem na drugom mestu.

  • Ero s onog svijeta

    U srbiji je sve klinicki mrtvo, pa zasto bi se berza razlikovala?

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke