Donet Predlog strategije: Šest mera kojima će država pokušati da zadrži ljude u Srbiji

Predlog strategije o ekonomskim migracijama Srbije za period od 2021. do 2027. usvojen je danas, a neke od mera koje bi trebalo da uspore odlazak građana iz zemlje jesu usklađivanje obrazovnih profila sa tržištem rada, povećanje životnog standarda, jačanje saradnje između matice i dijaspore, kao i efikasnije upravljanje unutrašnjim migracijama.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Ðorđević, koji je predsedavao sednicom Koordinacionog tela za praćenje tokova iz oblasti ekonomskih migracija, kaže da će taj Predlog za dve do tri nedelje biti poslat Vladi Srbije na usvajanje.

Nakon toga, dodaje on, biće kreiran Akcioni plan, koji će, objašnjava ministar, dati konkretne zadatke svima u Vladi Srbije kako i na koji način da sprovode ciljeve iz Strategije za period od 2021. do 2027. godine.

Ističe da je najvažnije da Srbija nastavi da jača svoju ekonomiju i povećava životni standard građana i da ostvari plan zacrtan programom "Srbija 2025" da prosečna plata za pet godina bude 900 evra, a penzije 440 evra.

Usporavanje odlaska radno-sposobnog stanovništva iz zemlje jeste još jedan u nizu prioriteta Vlada Srbije, kaže Ðorđević i dodaje da se Srbija ozbiljno posvetila rešavanju tog problema.

- Probaćemo da taj problem rešimo i da taj točak ne samo zaustavimo, već i da ga okrenemo u dugom smeru. Želimo da budemo zemlja koja je interesantna mladima i da oni žele da ostanu ovde, ali i da naša dijaspora dobije impuls da ih očekujemo da da se vrate - rekao je Ðorđević.

Popis će otkriti koliko je tačno ljudi otišlo iz zemlje

Foto: minrzs.gov.rs

Ističe da je teško dati precizan podatak koliki je broj ljudi u poslednjih 10 godina otišao iz zemlje i dodao da će popis stanovništva sledeće godine dati tačnu brojku koliko je ljudi napustilo Srbiju.

Naveo je da je jedna od zemalja koja je uspela da se izbori sa problemom ekonomskih migracija jeste Izael, dodajući da je Srbija u izradi Strategije koristila upravo iskustva te zemlje.

Neke od mera koja su već sprovedene po uzoru na mere koje je sprovodio Izrael jesu bespovratna sredstva za mlade koji žele da osnuju svoja preduzeća, dodajući da su u Izraelu sa još manje administracije odobravali ta sredstva.

Po ministru Ðorđeviću najvažnija mera iz Strategije koju treba sprovesti jeste obrazovanje dece, odnosno usklađivanje obrazovnih profila sa onim što se traži na tržištu rada.

- Imali smo dosta primera gde se u pojedinim sredinama školuje jedan kadar, a znamo da za taj kadar u toj sredini nema posla, što znači da je onaj ko završi školu osuđen na migraciju - ukazao je Ðorđević i dodao da je potrebno locirati sredine gde će se razvijati industrija ili poljoprivreda, a u skladu sa tim i obrazovni kadar i privlačenje investitora.

52.000 državljana Srbije novi stanovnici EU

Profesorka Danica Šantić, koja je učestvovala u izradi stategije, kaže da je strategijom predviđeno šest mera koje bi trebalo da uspore ekonomske migracije. Prva je, navodi ona, jačanje institucionalnih kapaciteta, pre svega ljudskih koji se bave tim problemom.

Zatim, dodaje, druga mera je pravljanje boljih analiza i baze podataka o iseljavanju stanovništva.

- Svesni smo da se u medijima pojavljuju različite brojke, poslednji podatak koji imamo je EUROSTATA iz decembra 2019. da je oko 52.000 državljanima Srbije dobilo dozvolu boravka na teritoriji EU i oni ih smatraju kao novim stanovnicima - podvukla je Šantić.

Treća mera je nastavak privrednog i društvenog razvoja zemlje, dok je četvrta usklađivanje obrazovnih profila sa tržištem rada.

- Pre svega usklađivanje visokoobrazovnog stanovništva, odnosno kreiranje poslova za njih u Srbiji, jer smo utvrdili da su oni najmobilnije stanovništvo i da najviše razmišljaju o odlasku - ukazala je Šantić.

Peta mera je podsticanje saradnje između dijaspore i matice, kroz materijalne i nematerijalne investicije, a šesta mera je efikasnije upravljanje unutrašnjih migracija.

- Od sredine 20. veka imamo intenzivne migracije iz sela u gradove i da sela ostaju bez stanovnika, sada migracije idu iz manjih ili srednjih gradova u velike gradove kao što su Beograd, Novi Sad i Niš i trebalo bi da se postiže ravnomerni regionalni razvoj - istakla je Šantić.

Profesor Vladimir Grečić kaže da su ekonomske migracije u Srbiji poslednjih 10 godina intenzivirane, a opšti cilj Strategije je usporavanje odlaska radno sposobnog stanovništva iz zemlje i privlačenje stručnjaka iz inostranstva, a sve u funkciji ekonomskog i sveopšteg razvoja države.

(Telegraf Biznis/Tanjug)