Da li će Srbija ukinuti doprinose za zdravstveno osiguranje? I šta bi moglo to rešenje da zameni?

Dodatno smanjenje stopa za obračun plaćanja doprinosa i poreza na zaradu za najmanje 30 odsto, uz uvođenje progresivnog oporezivanja plata, znatno bi rasteretilo privredu, unapredilo poslovni ambijent i oslobodilo sredstva za novo zapošljavanje i investicije, smatraju u NALED-u.

To je jedna od preporuka u 12. izdanju NALED-ove Sive knjige, koja se odnosi na izmenu člana 44. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i člana 16. Zakona o porezu na dohodak građana.

U NALEDU-u kažu da je neophodno dalje smanjenje poreskog opretećenja rada kako bi se eliminisala siva ekonomija.

Teme za vas

U suprotnom, upozoravaju, možemo očekivati da će se naplata po ovim osnovama kontinuirano smanjivati, jer će deo privrede iz legalnih tokova prelaziti u sivu zonu, dok će privredni subjekti koji uredno izmiruju obaveze po osnovu isplate zarada, zbog nekonkurentnosti, ili smanjivati obim poslovanja ili gasiti poslovanje.

NALED predlaže i smanjenje minimalne osnovice za obračun doprinosa kod zaposlenih na nepuno radno vreme.

Smatraju i da bi trebalo razmotriti ukidanje doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje i uvođenje Beveridžovog modela finansiranja zdravstvene zaštite, koji podrazumeva finansiranje iz opštih poreza. Time će se, kažu, obezbediti zdravstvena zaštita za sve građane bez obzira na njihov radni status.

Podsećaju da su izmenama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje u 2019. doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje smanjeni sa 26 odsto na 25,5 odsto i da je ukinuta obaveza plaćanja doprinosa za slučaj nezaposlenosti na teret poslodavaca, u iznosu od 0,75 odsto.

Takođe, navode da je neoporezivi mesečni iznos zarade sa 15.300 povećan na 16.300 dinara u 2020. godini.

Podsećaju i da je opterećenje neto zarade smanjeno sa 63 odsto (iz 2018) na 61 odsto, koliko iznosi sada, ali i navode da su, i pored rasterećenja zarade, ovakve obaveze ipak za poslodavce preveliki teret. Ovo rezultira povećanjem sive ekonomije i nekonkurentnošću poslodavaca koji prijavljuju zaposlene i uplaćuju sve poreze i doprinose na pun iznos ugovorene zarade.

Takođe je, navode, prisutan trend da poslodavci radnike, a naročito menadžment, isplaćuju u manjem delu kroz zaradu, a u većem delu kroz isplate iz dividende, koja je po Zakonu o porezu na dohodak građana oporezovana po stopi od 15 odsto.

(Telegraf Biznis/Tanjug)