Tajna uspeha Japana je u "shinisama": Zašto kompanije starije od 100 godina ne mogu da propadnu

Foto: Pixabay

Japan se neprestano menja: počev od demografije društva, preko rastućeg broja turista, pa do sve više robota u službi lakšeg i boljeg života. Po mnogo čemu je poseban, a na listu tih specifičnosti može upisati i ovaj neverovatan podatak: najstarije svetske kompanije nalaze se upravo u Japanu i traju više od jednog veka.

U okviru novog serijala "Gen J", iza kojeg stoji "BBC Worklife", ovaj medij bavi se i Zemljom izlazećeg sunca, i to u kontekstu biznisa i novih generacija koje oblikuju njegovu sutrašnjicu.

Davne 2008, Centralna banka Južne Koreje objavila je podatak da je od 5,586 svetskih kompanija (iz 41 zemlje), starih preko 200 godina, čak 56 odsto koncentrisano u Japanu. U 2019. više od 33,000 kompanija starih preko 100 godina - našlo je svoj dom ovde, između ostalog i najstariji hotel na svetu.

Teme za vas

Najstarija kuća čaja, Tsuen Tea, nalazi se u japanskom gradu Uđi (Uji), a osnovana je 1160 godine. Leži na uličnom ćošku, sa prelepim pogledom na reku i most. U moru zanimljive japanske arhitekture, nije mnogo primetna, ali je njena istorija veoma bogata i značajna za ovu zemlju. Naravno da je ona jedna od glavnih "turističkih stanica".

Njom trenutno upravlja Jusuke Tsuen (38), koji je novinare BBC-ja dočekao sedeći na podu, prekrštenih nogu, i ispijajući zeleni čaj iz gvozdenog čajnika.

Foto: Shutterstock

- Fokusirali smo se na čaj, i nismo želeli da širimo poslovanje. To je razlog zašto opstajemo - kaže on.

Opstanak ove kuće čaja nije veliko iznenađenje za svet, budući da se oslanja na 900 godina dugu tradiciju, ima svoje ime, postala je atrakcija i jedinstvena je, međutim, ono što ih čudi jeste kako je moguće da sličnih priča ima mnogo. Gigant "Takenaka" iz Osake, osnovan je 1610, a globalni brendovi kao što su "Suntory" i "Nintendo", vuku korene iz 1800-ih.

U čemu je trik?

Jošimori Hara, profesor sa Fakulteta za menadžment, kaže da se ove vremešne kompanije nazivaju terminom "shinise", što bukvalno znači "stara radnja".

On je, inače, godinama radio u Silicijumskoj dolini, a kaže da japanske firme ispred svega naglašavaju konzistentnost, dok je "profit preko noći" u drugom planu. Hara smatra da je to glavni razlog za izuzetno jak poslovni sistem ove zemlje. Drugi fokus je tradicija. Ovde se i te kako razmišlja o nasleđu i porodičnoj sprezi u vođenju biznisa.

Jusuke Tsuen kaže da je mnogo njegovih školskih drugova iz regije Kjoto, takođe nasledilo porodične poslove, tako da ta tema za njega uopšte nije bila diskutabilna.

- Ja nisam započeo ovaj posao, nasledio sam ih od predaka. Ali, da ga nisam preuzeo - propao bi - kaže ovaj mladi Japanac.

Za razliku od američkih, japanski gradovi stari su mnogo vekova, pa možda i ne čudi što toliko kompanija ima dugu istoriju. Međutim, Inan Sasaki, asistent na Fakultetu za biznis, koji je pisao baš o ovoj temi, kaže da su razlozi još specifičniji.

- Možemo reći da je dugovečnost japanskih kompanija povezana sa dugoročnom orijentacijom: reč je o kulturi koja poštuje tradiciju i svoje pretke, a sa druge strane, zato što je ostrvo - Japan nije imao mnogo interakcija sa drugim državama, više je bio izolovan - kaže Sasaki.

Ljudi su nastojali da urade što je više moguće u vezi sa svojim poslovima, jer nisu imali mnogo otvorenih opcija. Dobar deo starih kompanija je srednjeg ili manjeg ranga, vode ih čitave porodice, a usmerene su na ugostiteljstvo. Neke kompanije su čak imale koristi od širom prihvaćene japanske šeme o usvajanju odraslih muških radnika, u redove svoje porodice, kako bi osigurali neraskidivu nit biznisa.

Primeri za to su i velike kompanije kao što su "Suzuki Motors" i "Panasonic".

Foto: Pixabay

U regiji Kjoto nalazi se i kompanija posvećena video-igricama, "Nintendo", iz 1985. Ipak, mnogi ne znaju da je pre svetskog, komercijalnog uspeha, ova firma bila usmerena na pravljenje karata za japansku igru hanafuda, koji su u Evropi proslavili Portugalci, u 16. veku.

Profesor Hara kaže da je "Nintendo" odličan primer kompanije koja se drži načela "core competency". U njihovom slučaju reč je o, kaže Hara, "načinu na koji stvaraju zabavu", ma koliko da se svet ili tehnologija oko njih menjaju.

On navodi i da su kompanije koje se bave proizvodnjom kimona u problemu, jer sve manje Japanki nosi tradicionalnu nošnju. Ali, jedna dugovečna firma Hosoo, iz 1688, smislila je način da odgovori novim trendovima: odeću prave od karbon fibera, u 3D varijanti.

Međutim, ova priča dolazi sa određenim posledicama. Japansko društvo nije naročito naklonjeno startap sceni, o čemu govori i Mari Matsuzaki (27).

- Ja sam verovatno jedina iz svoje generacije koja je odlučila da pokrene startap, dok se u drugim zemljama ljudi ohrabruju da se upuste u ovakve avanture - kaže ona.

Ono što Japance odvraća od inovativnih preduzetničkih ideja jesu strah od rizika i neuspeha.

(Telegraf Biznis)