• 13

Šta će biti sa svetom posle korona virusa, ko vuče prave poteze i čiju sudbinu će da deli Srbija?

Do kada će da traje paraliza privrede, da li već negde ima oporavka i na kraju - gde je Srbija u svemu tome?

  • 13
Đorđe Đukić

Foto-montaža: Nikola Tomić, Shutterstock

Pandemija korona virusa izazvaće globalnu recesiju 2020. godine koja bi mogla biti gora od one koja je viđena tokom globalne finansijske krize 2008-2009, ali bi svetska ekonomska proizvodnja trebalo da se oporavi 2021. godine, upozorio je MMF.

80 zemalja već je zatražilo pomoć od tog kreditora.

Šta se to dešava u svetu, do kada će da traje paraliza privrede, da li već negde ima oporavka i na kraju - gde je Srbija u svemu tome, razgovarali smo sa Đorđem Đukićem, ekonomistom i profesorom na Ekonomskom fakutetu u Beogradu.

On nam je predočio paralelu između SAD i EU, odnosno poteza centralnih banaka Feda, s jedne strane i ECB, s druge, ali govorio i tome ko u ovom trenutku zarađuje. Dodaje da je i ovaj šok doneo i neke zaključke, kao onaj da smo previše zavisna privreda, i da evrozona u ovom obliku ne može da opstane.

- Nezabeležena kriza, za razliku od one 2009, izazvana je poremećajem na strani ponude usled korona virusa, to je u ekonomiji "naglo zaustavljanje privredne aktivnosti" a, podaci to ubedljivo potvrđuju - kaže Đukić.

Šok, reakcija, pad od 20 odsto, pa znakovi oporavka

Podseća da je prvi udar bio u Kini, koja je amortizovala udare, u prvom kvartalu, odnosno, sezonski prilagođeni pad od preko 40 odsto. Ipak, zahvaljujući merama, virus je praktično suzbijen pa se očekuje da u drugom kvartalu dođe do porasta privredne aktivnosti, odnosno oporavka.

Centralna banka Kine, ukazuje ne snižava kamatne stope, i ne pribegava nekim tradicionalnim merama, već daje kreditnu podršku svim preduzećima koja su u mogućnosti da u lancu sanbdevanja vrate privredu na nivo pre početka pojave virusa.

- U evrozni, što je bitno za nas, naročito kada je reč o Nemačkoj, pad privredne aktivnosti u prvom kvartalu biće 15 odsto. Osim Nemačke, taj procenat pada važi i za Francusku. Još intezivniji pad se očekuje u drugom kvartalu. To će najverovatnije biti preko 20 procenata, da bi, ako se naravno epidemija ne bude širila, došlo do oporavka privredne aktivnosti u trećem kvartalu i da se on manifestue kroz tzv. V krivu. To bi bila najsrećnija okolonost jer to znači da je to kratkoročni šok bio i da se privreda vraća u normalu,u normalni lanac snabdevanja i isporuka - objašnjava on.

U tom kontekstu, dodaje, moći ćemo da kažemo da će Srbija deliti tu sudbinu. On ukazuje i da se ulazak svetske privrede u recesiju ne dovodi u pitanje u prva dva kvartala, što će se verovatno preliti na celu godinu koja će se završiti minusom.

Dobro za srpsku privredu bi bilo da se desi pomenuti oporavak u Nemačkoj, jer su tamo mnogi kapaciteti industrije, investitori, uvoznici auto - delova, i mnogih drugih sekota, na šta će moći da računa i srpska privreda koja bi onda mogla da prati nemačku od trećeg kvartala pa nadalje.

Šta je sve isplivalo na videlo

Konferencija, grafika, biznis

Foto: Shutterstock

- Ono što ostaje kao problem jeste da se Evropa pokazala potpuno neefiksana u smislu koordinacije akcija u zemljama i ono što je već isplivalo na videlo, potpuno nejedinstvo i nedostatak solidarnosti - kaže Đukić.

Podseća da je nova šefica ECB Kristin Lagard prvo rekla da ne želi da preduzima ništa novo, a odmah potom redefinisala svoje stavove da neće smanjivati referentnu kamatu stopu.

- To samo govori da je privreda evrozone u celini ovakva kakva je, ne može da opstane jer je reč o različitim privrednim strukturama, različitom ranjivosti na spoljnim šokovima. To je vrsta alhemije - navodi.

Za građane Srbije, objašnjava, dalja politika ECB, odnosno ona po kojoj će nastaviti za masovnim ubrizgavanjem likvidnosti i možda razmišljati o promeni stope - mi ćemo i dalje plaćati relativno nisku kamatnu stopu.

- Osim toga, i preduzeća će moći povoljno da se zadužuju, ukoliko im to bude bilo potrebno za oporavak, nakon ove faze, a da se traži od banaka odlaganje otplate kredita i poreza, a to je podrška koju su prvo sprovele SAD - podseća.

Na pitanje može li naš bankarski sektor to da izdrži, kaže:

- U ovom trenutku čitav bankarski sektor Srbije nije ranjiv, likvidnosti ima, rekao bih i previše, za Srbiju se tu ne postavlja pitanje ako bude lomova na tržištu. NBS će nastaviti sa intervenicjama da zadrži ovaj kurs ako bude trebalo. Jednostavno u vanrednim okolnostima, svaki mogući strah koji je prisutan može da izazove sunovrat na deviznom tržištu, i ako je neko vreme da se štiti kurs, to je upravo ovo vreme - dodaje on.

Osim povoljnosti po kurs, Đukić podseća i da zbog kamata koje ostaju niske, građani u Srbiji plaćaće još relativno niske rate kredita, a dodatno im je uveden i moratorijum.

- Ekonomski racionalno, a to je i ono što sam naučio od berzanskih igrača ranije, jeste da za krizu uvek stavite znak jednakosti kod - keš vredi zlato. Svi koji su imali bilo kakav višak aspolutno se mogu osećati vrlo komotno, jer ih nikakvo dalje širenje virusa ne može dovesti u probleme - kaže Đukić.

Nemačka zarađuje na ovoj krizi, dugo

Korona virus, koronavirus, Nemačka, medicinska sestra

Foto: Tanjug/AP

Kako je rekao, vlasti su se u Srbiji spremnim pokazale da pomognu, a uveden je i red mera koje su preduzele neke zemlje.

Kada je reč o samoj Nemačkoj, ona je predstavila paket mera vredan 750 milijardi evra (808,43 milijarde dolara) za ublažavanje štete u najvećoj evropskoj privredi izazvane pandemijom koronavirusa.

Đukić ističe da su Nemci mnogo uložili u njihova preduzeća kako bi došla do likvidnosti, ali i za bankarske garancije, kako bi MSP mogla da funkcionišu normalno.

Dodatno, podseća da Nemačka ima platno bilansni suficit, i da zarađuje na ovoj krizi dugo jer su stope prinosa da državne obveznice negativne, odnosno, investitori plaćaju da kupuju njihove hartije od vrednosti.

Naš kvasac i Fed koji preuzima tron

- Što govori koji je to paradoks u kontekstu krize. Ne možemo mi uticati na promenu ponašanja Nemačke, ali je jasno koliko smo zavisni postali, a za to nisu krivi ni Nemci, ni EU, nego proces privatizacije. Čujem sada od pojedinih ministara, koji rade sjajno svoj posao, i koji sada odlično koriste domaće resurse. Vidimo da mnogo toga i dalje ovde može da se proizvodi. Srbija ne bi bila pod ovakvim udarom da su ostala neka preduzeća. Kvasac je samo pokazatelj toga - objašnjava Đukić.

Đukić je zabrinut i za osiguravajuće kompanije i penzione fondove, jer u ovoj situaciji nema prostora u kojem bi oni mogli da steknu prinos, a činjenica je da njihova vrednost na tržištu kapitala pada.

Još jednom ukazuje na politiku američkog Feda koji je "munjevitom" reakcijom, ako ništa, bar umirio strah.

- Fed, za razliku od ECB, odnosno njegov prvi čovek, munjevito je odreagovao, ne čekajući nikoga. U dva navrata je smanjio kamatu, prvo za 50, pa 100 baznih poena. Amerikanci su svesni koliko strah može da dovede do urušavanja tržišta, čak i kada imate jake banke - navodi on.

Kako kaže, Fed u ovom trenutku preuzima neku ulogu centralne banke sveta, jer je ostavio otvorene kanale kojima svi mogu da dođu i do dolara. Dok, s druge strane ECB, fingira nepotpune informacije, reaguje hirovito, što samo stvara nepoverenje u njene mere.

(Vesna Bjelić)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Brana

    Šta će biti sa svetom?! Pa zasluzio je jedan reset,veeeliki reset!Kao u naučnofantastičnim filmovima,ljudi protiv velikih korporacija koje vladaju svetom,protiv mašina i čuvenog novog svetskog poretka koji je diktiran iz sano par zemalja.Goreće planeta pre smiraja i novog početka...

  • zeljko

    nije srbija samo vezana za nemacku,tu su italijani,u srbiji posluje oko 400 italijanskih firmi,a vidite sta se desava sa njima,sve ce nas ovo skupo kostati

  • Sale. S

    "Kako kaže, Fed u ovom trenutku preuzima neku ulogu centralne banke sveta... " *** A Fed u Americi u vlasništvu porodice Rotsild. Pa vi vidite da li je sve ovo sumnjivo ili nije!

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke