Kad berza pada - svi bi zlato, ali ga nema. Ovakav haos na tržištu ne pamte od 2001.

Prekid vazdušnog saobraćaja je omeo transport zlata širom sveta, a kompanije koje poseduju rudnike - smanjuju svoje aktivnosti

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Odgovor na komentar korisnika Hadessa
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • Hadessa

    28. mart 2020 | 10:57

    Kriptovalute su budućnost!

  • DARKO 100%

    28. mart 2020 | 09:49

    Jedan čovek je za vreme zlatne groznice rešio da proda svu svoju imovinu da bi kupio opremu za kopanje zlata i obezbedio hranu za ovaj poduhvat. Otišao je u planine zajedno sa drugim kopačima i krenuo u potragu za zlatom. Dani su prolazili, a on nije pronašao ni trunku zlata. Prolazili su meseci i godine, on je postajao sve siromašniji i siromašniji i na kraju je ostao bez ičega. Razočaran posle svega, rešio je da ode u jedno napušteno mesto, gde su ostale prazne barake, i da tu umre. Kako se osećao veoma usamljenim na tom pustom i sumornom mestu, odlučio je da ode negde u prirodu. Stigao je do jednog potoka, koji je tekao pored divne livade do koje je bila šuma. Tu je stao i posmatrajući ovaj predivan prizor prirodne lepote koje nam je Bog podario, odlučio je da tu napravi sebi jednu malu kućicu. Kako je bilo toplo vreme, iskopao je rupu pored potoka i počeo da pravi cigle od te zemlje i da ih suši na suncu. Od njih je kasnije sagradio malu kućicu na sred poljane. Došla je zima, a on je, onako izmoren i razočaran, umro od gladi i hladnoće. Od tada je prošlo puno vremena i jedan mladi bračni par je rešio da kupi taj plac i sagradi na njemu kuću, jer im se jako sviđao predeo. Sagradili su kuću, ali im je smetala ta neugledna kućica na sred livade, pa su rešili da je sruše. Kada su počeli da je ruše, primetili su da u ciglama nesto svetluca na suncu. Odneli su ciglu na analizu i ustanovili da je razlog tome zlato. Mesto odakle je vađena zemlja za te cigle je bilo bogato nalazište zlata. Na tom mestu je kasnije otvoren jedan od najvećih rudnika zlata. Zamislite koliko jedan čovek može da bude slep pored očiju i ne vidi bogatstvo koje tako dugo traži. Čovek je umro od gladi u kući od zlata. Zato vas molim da i vi ne budete slepi. Otvorite oči!