Stiže i naša analiza: Evo koliko smo potrošili na zalihe za samo 3 nedelje

Najviše smo kupovali brašno, šećer i toalet papir / Foto: Tanjug/Rade Prelić

Domaćinstva u Srbiji su za nepune tri nedelje, u periodu od 24. februara do 15. marta, potrošila dve milijarde dinara (16,6 miliona evra) na kupovinu zaliha, u strahu od epidemije korona virusa.

Teme za vas

Zbog rasta potrošnje od 20 odsto, svoje tržišno učešće najviše su uvećali veliki trgovinski lanci. Udeo malih radnji je opao. U Srbiji se, za vreme pandemije, najviše kupuju brašno, šećer i toalet papir, a najbrojniji kupci su mahom starija domaćinstva, saopštila je kompanija "GfK", prenosi Politika.

Na listi najtraženijih proizvoda u protekle tri nedelje našli su se i smrznuto povrće, tunjevina u konzervi, jaja, testenine, smrznuto pecivo i ulje. U istraživanju su analizirana 32 miliona kupovina.

Kupci su najviše novca trošili u hipermarketima, supermarketima i diskontima. Za to vreme, male lokalne radnje i pijace nisu zabeležile značajniji porast, tako da je njihovo tržišno učešće opalo.

Istraživanje "GfK" je pokazalo i da se učešće artikala kupljenih na promociji umanjilo. Takođe, mlađa domaćinstva i ona s većom kupovnom moći, nisu pribegavala kupovini zaliha ni približno onoliko koliko su to činila starija domaćinstva, kao i ona s manjom kupovnom moći.

Kupci iz Beograda i Vojvodine su nešto više trošili na zalihe, nego domaćinstva u istočnoj i južnoj Srbiji. Tokom anketiranja domaćinstava, pokazalo se da je 26 odsto njih reklo da je veoma zabrinuto zbog epidemije.

Mnogi supermarketi su za kratko vreme opustošeni, a šta je bio najprodavaniji proizvod i oko čega su se kupci otimali - ipak je zavisilo od zemlje do zemlje, jer su preduslovi za preživljavanje - različiti. Potpuno neočekivano, na listi najprodavanijih proizvoda u SAD, mnogim evropskim zemljama i Izraelu bio je toalet papir.

Talas neograničenih nabavki toalet papira zahvatio je i Skandinaviju. U Švedskoj je, recimo, zavladala nestašica ovog proizvoda, ali je ubrusa bilo u neograničenim količinama. Skandinavci su se, osim higijenskim sredstvima, snabdevali i lekovima protiv bolova, za skidanje temperature, ali i insulinom.

Toalet papir je postao simbol korona krize / foto: pixabay.com

Ovakva pojava nije bila jasna čak i najvećem proizvođaču higijenskih potrepština u Švedskoj, koji je potrošače javno upitao "da li oni misle da je Covid-19 crevna bolest".

U zemljama koje su među prvima proglašene žarištima, najviše su se tražila dezinfekciona sredstva i maske. Kada je reč o Špancima, pre nego što se epidemija zahuktala, najpre je nestalo vina, a prodavale su se i testenine i sredstva za higijenu.

Turcima hrana nije bila na prvom mestu, najpre je došlo do nestašice njihove najprodavanije kolonjske vode koja se tradicionalno služila i gostima koji su posećivali ovu zemlju. Ona se koristi za osvežavanje ruku tokom putovanja, a s obzirom na to da u sastavu ima 80 odsto alkohola - mnogi su je kupovali i koristili kao dezinfekciono sredstva.

U Holandiji su imali drugačije prioritete. Kako su se zatvarali kafići, a i sve ostale radnje, mnogi su požurili da se obezbede dovoljnim količinama marihuane koja se u ovoj zemlji može nabaviti u legalnoj prodaji. Ni kupci u SAD nisu odoleli, iako ih je Tramp uporno pozivao da se suzdrže od velikih kupovina, jer "razloga za brigu nema".

Na sreću, slike praznih polica u prodavnicama oružja nismo viđali u Evropi, ali u SAD to je bilo sasvim normalno. Mnogi od njih su virus korona odlučili da dočekaju "naoružani do zuba", a najnoviji podaci s tržišta su pokazali da je prodaja oružja i municije porasla za 300 odsto.

Bugari su ispraznili police s pomorandžama i drugim vrstama citrusa i svim izvorima vitamina C. Poslednji su u nabavke krenuli Nemci. Tamošnji vodeći trgovci su na početku ove krize izveštavali da rasta prodaje nema i da je situacija mirna, međutim, sve se ubrzo promenilo, pa je i tamo porasla potrošnja konzervisanih i namirnica s dužim rokom trajanja, testenina i dezinfekcionih sredstava.

(Telegraf Biznis)