Hrvatski izvoz porastao skoro 10 odsto: Srbija među retkim tržištima na kojima beleže pad

Hrvatski robni izvoz nastavlja da raste, a preliminarni podaci pokazuju da je do kraja septembra na godišnjem nivou dostigao gotovo 20 milijardi evra. Među deset glavnih izvoznih tržišta Hrvatske nalazi se i Srbija, koja je, međutim, jedina zemlja na kojoj je Hrvatska ove godine zabeležila slabije rezultate.

Prve preliminarne brojke Državnog zavoda za statistiku o robnoj razmeni pokazuju da je do kraja septembra izvoz na godišnjem nivou porastao za 9,8 odsto. Detaljniji uvid u izvoznu bilansu pružaju već obrađeni podaci za osam meseci, koji jasno otkrivaju da su glavni pokretači bili neprerađena nafta i prirodni gas.

Teme za vas

Dok su ostale industrijske grane zadržale stabilne, ali umerene stope rasta, ovaj energetski segment u osam meseci ostvario je skok od čak 163 odsto. Naime, u istom periodu prošle godine izvoz nafte i gasa iznosio je 556 miliona evra, dok se ove godine, prvenstveno zahvaljujući rastu cena, popeo na čak 1,46 milijardi evra.

Pozitivan trend odrazio se i na prerađivačku industriju, sa ukupnom vrednošću izvoza od 14,85 milijardi evra, što predstavlja solidan godišnji rast od 5,6 odsto. Međutim, iako su pojedine proizvodne grane ostvarile zapažene rezultate, glavni pokretač rasta i u ovom sektoru bila je naftna industrija.

Izvoz rafinisanih naftnih derivata dostigao je 1,49 milijardi evra, zabeleživši skok od 41 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Koliki je stvarni uticaj ovog segmenta, najbolje pokazuje podatak da je naftna proizvodnja u ukupnom rastu izvoza prerađivačke industrije učestvovala sa čak 55 odsto.

Slabiji rezultati sa Srbijom

Ova statistika ostavlja trag i na podatke o izvozu u pojedine zemlje. Slovenija tako učvršćuje svoju poziciju vodećeg izvoznog tržišta, dok se tradicionalnim glavnim partnerima Nemačkoj, Italiji i BiH sve brže približavaju Mađarska i Slovačka. Zanimljivo je da je Srbija jedina zemlja među deset glavnih tržišta na kojoj Hrvatska ove godine beleži slabije rezultate.

Iako Evropska unija ostaje neprikosnoveno najvažnije tržište, domaće kompanije bolje su se probile i na neka udaljenija tržišta. Promena trenda vidljiva je u SAD, gde je izvoz porastao za 12 odsto (na 440 miliona evra), prvenstveno zahvaljujući plasmanu lekova i oružja. Izvozni rast nastavlja se i prema Rusiji (265 miliona evra, 53 odsto više), što stvara veliki kontrast sa uvozom iz te zemlje, koji je pao sa 116 miliona na simbolična 3 miliona evra. Pažnju privlači i kinesko tržište.

Iako su ti iznosi još uvek neznatni u poređenju sa glavnim evropskim tržištima i u odnosu na vrednost uvoza iz Kine (koji premašuje 1,08 milijardi evra), u tu azijsku zemlju iz Hrvatske je za osam meseci izvezeno već sada više nego tokom cele, inače rekordne, 2025. godine, ukupno 121 milion evra. Trenutno su najvažniji izvozni aduti – prerađeno drvo, kamen, kao i mašine za obradu gume i plastike.

Iako je naftni sektor snažno povukao čitav proizvodni sektor naviše, nekoliko ključnih industrijskih grana ipak nije uspelo da ostvari pozitivan izvozni rezultat. Reč je o industrijama koje su pod pritiskom visokih ulaznih troškova i smanjene potražnje na tradicionalnim tržištima. Ovaj negativan trend najviše je vidljiv u proizvodnji gotovih metalnih proizvoda, papira, kao i u tekstilnoj i kožarskoj industriji. Izvoz nameštaja takođe beleži pad, što stvara zanimljiv kontrast sa primarnom preradom drveta, koja i dalje raste, dok se u brodogradnji pad prvenstveno pripisuje velikim proizvođačima koji nisu prošli restrukturiranje.

S druge strane, apsolutni i ubedljivi lider u izvozu unutar prerađivačke industrije ostaje proizvodnja električne opreme.

Upravo su dugoročno ugovoreni poslovi elektroindustrije, uz stabilnu dinamiku energetskog sektora, za analitičare jasan signal da će hrvatski robni izvoz i tokom četvrtog tromesečja uspešno zadržati dosadašnji snažan intenzitet rasta piše Poslovni.

(Telegraf Biznis/Poslovni)