Ovo su mere za spas privede koje su donele mnoge države: Šta možemo da "prepišemo"?
Mnoge ekonomije su u prvi plan stavile pomoć za radnike u vidu plata, odlaganje poreza, i povoljne kredite. Šta možemo da očekujemo u Srbiji?
Da bi mogla ekonomija da preživi od posledica korona virusa, potrebne su potpuno nove, do sada neviđene mere za oporavak. Ovo je, kažu, daleko teža kriza od one koja je pogodila svet 2008. godine.
Dok je ono bila finansijska kriza, ovo je složenija, dublja i kompleksnija drama koja preti da uništi hiljade manjih, srednji i velikih kompanija. Zbog toga se ta kriza ne može rešavati uobičajenim, nego ovim, drugačijim alatima i merama.
Dok čekamo da u utorak predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavi program ekonomskih mera, sa procenom efekata, načinom finansiranja i tehnikom i tehnologijom sprovođenja, za oporavak srpske ekonomije, koja je pogođena situacijom sa virusom korona virusom.
Kao što je Telegraf Biznis ranije pisao paket mera trebalo bi da sadrži finansijsku injekciju za podršku radnicima, podršku preduzećima u pogledu poreza i likvidnosti.
A dok ne budemo čuli konkretne mere, da vidimo šta su zemlje u svetu preduzele za spas ekonomije.
Uporedili smo nekoliko najaktuelnijih.
Putinove mere za spas privrede
Ruski predsednik je objavio da će cela ova nedelja na teritoriji cele zemlje biti neradna. Dodatno, Rusija će porodicama sa decom u naredna tri meseca isplatiti po 5.000 rubalja za svako dete do tri godine.
Nezaposlenima biće uvećan iznos socijalne pomoći na 12.130 rubalja.
Putin je naveo i da će svim građanima kojima primanja budu pala na ispod 30 odsto biti omogućen moratorijum na isplate kredita.
Dodatne mere uključuju naknade za nezaposlene moraju biti izjednačene sa minimalnom zaradom. Malim i srednjim preduzećima odobriti odlaganje plaćanja poreza na šest meseci. Set mera za održivi razvoj realnog sektora privrede,pominje i državne garancije. Sve što se "izvozi", kao što su kamate i dividende oporezovati po stopi od 15 odsto. Opširnije u našoj posebnoj vesti OVDE.
Hrvatska
Prve analize pokazuju da je Vlada donela skup standardnih birokratskih mera koje su usmerene prema olakšavanju otplate kredita, a da nije kompanijama i radnicima ponudila značajniju, konkretnu podršku. Ako, naime, preduzeća pozajmljuju novac u doba dok profit opada, solventnost tih kompanija se pogoršava.
Stiče se utisak, piše tamošnji Telegram, da se vlada plaši da preduzme radikalnije mere, posebno da se zadužuje, zbog čega bi put do oporavka mogao da bude neizdrživo dug.
Pet vrsta mere koje mogu da donesu članice EU
Privremeni okvir Komisije EU predviđa pet vrsta podrške koje mogu dodeliti države članice:
- Podrška, selektivne porezne olakšice i predfondovi
- Državna jamstva za zajmove koje su kompanije uzele od banaka
- Subvencionisani javni zajmovi trgovinskim društvima.
- Zaštitne mere za banke koje usmeravaju državnu pomoć u realnu ekonomiju
- Kratkotrajno osiguranje izvoznih kredita
Merkelin paket od 822 milijarde evra
Nemačka se odrekla budžetske stabilnosti. Vlada Angele Merkel planira ekonomski paket pomoći vredan 822 milijardi evra kako bi sprečila propadanje kompanija. Donesene su vanredne mere u rasponu od delimične ili potpune nacionalizacije kompanija do plaćanja nadoknade plata za radnike koji će raditi skraćeno radno vreme.
Svim kompanijama koje će radnicima isplaćivati punu platu, a oni će sedeti kod kuće, država će podmiriti 60 posto neto plate, dok su vlasnici dužni da plate preostalih 40 posto. Oni radnici koji će raditi skraćeno, njima je poslodavac dužan isplatiti 50 posto neto plate, a država će dodati još 30 posto. Onim radnicima koji neće raditi niti dobijati platu država će isplaćivati 60 posto neto plate.
Nemačka je zatražila odobrenje parlamenta da podigne zakonsku granicu za godišnje pozajmice.
Tako će kompanije do 5 zaposlenih dobiti odmah jednokratnu pomoć u iznosu od 9.000 evra tokom tri meseca. Oni koji imaju do 10 radnika dobiće 15.000 evra. Berlin takođe osniva fond u iznosu od 500 milijardi evra za dokapitalizaciju velikih kompanija s više od 250 radnika koji imaju probleme u poslovanju zbog pandemije.
Stanodavci više neće moći da isele stanare koji ne plaćaju najam zbog gubitka posla, a Vlada je obećala neograničena novčana sredstva kompanijama koje se suočavaju s problemima s likvidnošću u obliku zajmova koje pruža državna razvojna banka KfW.
Francuska
Francuski predsednik Emanuel Makron obećao je neograničenu budžetsku podršku kompanijama i radnicima pogođenim pandemijom. Pokrenut je mehanizam za plaćanje privremeno otpuštenih radnika. Očekuje se da će odlaganje korporativnog poreza i plaćanja podrške za radnike biti najskuplje stavke u francuskom nizu mera.
Vlada će dati 300 milijardi evra državnih garancija za bankarske kredite. Spasavaće se kompanije u kojima država ima udele, odlaže se plaćanje poreza i socijalnog osiguranja i osiguraće se nadoknada roditeljima koji moraju da ostanu kod kuće kako bi čuvali svoju decu jer škole su zatvorene.
Italija, Španija, Velika Britanija
Roberto Gualtieri, italijanski ministar privrede obećao je da niko neće ostati sam, pa već započinje raspodela milijardi evra u zdravstveni sistem i za jednokratnu pomoć od 500 evra za samozaposlene. Takođe će dati državnu podršku kompanijama koje ne otpuštaju radnike. Očekuje se da će paket uključivati garancije za zajmove za kompanije pogođene krizom i moratorijum na plaćanje kredita i hipoteka. Datće se finansijska podrška porodicama koje imaju decu, kao i taksistima i poštarima koji nastavljaju da rade.
Španski premijer Pedro Sančez opisao je mere Vlade kao “najveću mobilizaciju resursa u Španiji u njenoj demokratskoj istoriji". Ukupno je odobreno 200 milijardi evra, od kojih će se 100 milijardi dati za državne zajmove koji će osigurati likvidnost malih i srednjih poduzeća. Najavljen je moratorijum na plaćanja kredita i komunalnih računa za ljude koji su ostali bez posla.
Radnici koji će biti otpušteni zadržaće sve svoje dosadašnje beneficije, a biće obustavljeno plaćanje socijalnog osiguranja.
Daće i 600 miliona evra pomoći socijalno ugroženim osobama.
U Velikoj Britaniji država će svim kompanijama isplatiti 80 odsto plata za radnike koje zadržavaju na platnoj listi, iako ne rade. Osigurana su golema sredstva za ljude koji su ostali bez posla. Kompanijama je ponuđen neograničen paket garancija za zajmove kao i pozajmica Bank of England. Takođe, na godinu dana ukinut je porez na imovinu za sve kompanije u pogođenim sektorima, a sve te podrške biće dostupne manjim kompanijama.
Video: Vučić: Sav višak novac dajemo za pomoć privatnika, to je od 2, 5 do 4 milijarde
(Telegraf Biznis)
Video: Vučić: Potpisaćemo sa SAD značajan energetski ugovor sledeće srede
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Bole
Cekaj zasto zakupodavac da ispasta? Uredu neka solidarnost.Ali ovaj izgubi posao stanodavac mora da ga drzi koliko, bez placanja, kirije,struje....Bio sam podstanar pa mi je jasna stvar.
Podelite komentar
Mile
Pa nemoze cim pocne konferencija za novinare prvo je na dnevnom redu prica javni sektor i penzioneri da nebrinu 100 posto plate a stace biti sa onim koji platu zaradjuju u firmama koje jedna po jedna staju ?
Podelite komentar
Bg
Nadam se da ce se setiti i nas malih koji radimo sami ili imamo po jednog zaposlenog . Ima nas na hiljade. Cujem komentare lako je vama privatnicima vi ste puni ko brodovi. Pa nista napustite drzavne jasle pa aj na moj brod da plovimo zajedno .Gazde ne zele da spuste kiriju a tu su i komunalije , doprinosi, knjigovodje...Ne trazimo nista da se oproati samo da se malo prolongira i bankarsi krediti sa minimalnom kamatom da se kako tako iscupamo inace nece imati ko da nadomesti plate u drzavnom sektoru.
Podelite komentar