Otkaze najviše dobijaju mladi i ženska radna snaga: Ni zdravstvo sada nije pošteđeno

Foto: Shutterstock

Najveći udarac gašenja 701.000 radnih mesta u martu u SAD, što je zvaničan jučerašnji podatak Ministarstva rada, pretrpeli su ženska radna snaga, mladi i manje obrazovani zaposleni.

Teme za vas

Ironično je možda to što su, usred zdravstvene krize, zaposleni u zdravstvu u delu opšte medicine, osim onih koji rade u bolnicama na nezi obolelih od korona virusa, bili među najugroženijima sa aspekta gubitka radnih mesta, jer su domovi zdravlja prestali da rade i primaju pacijente.

Prema analizi britanske agencije Rojters, u američkoj industriji zabave i ugostiteljstva je ugašeno 459.000 radnih mesta, ili 65 odsto od ukupnog broja izgubljenih radnih pozicija u martu. Ovo je najveći mesečni pad ikada, koji je praktično zbrisao efekte dvogodišnjeg povećanja zaposlenosti u tim industrijama.

Najveći udeo u tome su imali restorani i barovi, koji su srezali 417.000 radnih mesta.

U zdravstvu i obrazovaju je suspendovano oko 76.000 radnih mesta, pri čemu najviše (29.000) u stomatološkim i lekarskim ordinacijama, a u vrtićima (19.000).

Stopa nezaposlenosti u SAD, prema podacima Ministarstva, popela se u martu na 4,4 odsto sa 3,5 procenata (februar), što je najveći mesečni porast te stope od 1975. godine.

Posmatrano po rasnoj ili etničkoj pripadnosti, najveći porast nezaposlenosti zabeležen je među Azijatima i Latinoamerikancima, gde to povećanje iznosi po 1,6 procentnih poena, gotovo dvostruko iznad ukupnog rasta stope od 0,9 procentnih poena.

Među pripadnicima bele rase i Afroamerikancima, takođe je registrovano povećanje nezaposlenosti na nivou ukupne nacionalne stope (0,9%), s tim što stopa nezaposlenosti kod crne populacije iznosi 6,7 odsto, i veća je za 65 procenata nego kod belaca gde iznosi 4 odsto.

Što se tiče starosne dobi zaposlenih, najmlađi radnici su bili jedna od najugroženijih kategorija u ranoj fazi gašenja radnih mesta. Stopa nezaposlenosti tinejdžera porasla je za 3,3 procentna poena na 14,3 odsto, a mladih u uzrastu od 20 do 24 godine - za 2,3 procentna poena (najviše od 1953. godine) na čak 8,7 odsto.

Kod radnika starosti između 45 i 54 godine, rast nezaposlenosti je iznosio 0,7 procentnih poena, i popeo se na 3,2 odsto, što je najniža stopa u bilo kojoj starosnoj grupi.

Radnici sa nižim nivoom obrazovanja takođe su se u martu suočili sa povećanim gubitkom posla.

Stopa nezaposlenosti radnika bez srednje škole skočila je za 1,1 procentni poen na 6,8 odsto (najviši nivo za tri godine). Istovremeno, bez posla su ostajale i osobe sa visokom stručnom spremom, gde je stopa povećana za 0,6 procentnih poena na 2,5 odsto.

(Telegraf Biznis)