Krah proizvodnje u Evropi, istorijska nezaposlenost u Austriji

Fabrika automobila / Foto: Tanjug/AP

Proizvodna aktivnost u evrozoni doživela je krah u aprilu, jer su mere ograničenja kretanja, koje su uvele zemlje članice kako bi zaustavile širenje korona virusa, primorale fabrike na obustavu proizvodnje i zadržale potrošače u njihovim domovima.

Teme za vas

Korona virusom je, prema raspoloživim podacima, zaraženo više od 3,5 miliona ljudi širom sveta. Građanima je preporučeno da ostanu kod kuće, preduzeća su privremeno prekinula rad, a zdravstvena kriza je izazvala i masovni poremećaj u lancima snabdevanja.

Kompozitni indeks menadžera nabavke (PMI) za evrozonu, koji izračunava kompanija "IHS Markit", potonuo je u aprilu na 33,4 boda sa martovskih 44,5 poena, što je niže od prethodne fleš procene od 33,6 poena i najniži nivo od sredine 1997, kada je započeto ovakvo istraživanje, prenosi Rojters.

Granična vrednost od 50 poena razdvaja pad od rasta ekonomske aktivnosti.

Indeks koji meri samo proizvodnu aktivnost, a koji se uključuje u kompozitni PMI i smatra se pokazateljem zdravlja neke ekonomije, stropoštao se na najniži nivo od 18,1 poen, u odnosu na prethodnih 38,5 bodova.

- Fabrička proizvodnja u evrozoni pala je u aprilu najviše u 23-godišnjoj istoriji istraživanja PMI, što je rezultat udruženog dejstva više faktora, uključujući zatvaranje fabrika, pad potražnje i manjak ponude, a sve zbog epidemije - navodi Kris Vilijamson, glavni ekonomista u "IHS Markitu".

Pad je zabeležen uprkos labavljenju monetarne politike Evropske centralne banke i povećanju njenog programa otkupa obveznica, i uprkos - do sada neviđenim paketima fiskalnih podsticaja evropskih vlada nacionalnim ekonomijama koje je urušila pandemija, konstatuje britanska agencija.

Protesti ugostitelja u Beču / Foto: Tanjug/Zoran Mirković

Usled zatvaranja prodavnica i zabrinutosti potrošača za vlastito zdravlje i zaposlenje, tražnja je prošlog meseca pala na istorijski minimum, otkako se sprovodi anketa. PMI indeks novih narudžbina pao je na 18,8 poena, što je skoro upola manje u poređenju sa ionako niskom martovskom cifrom od 37,5 poena.

Oskudna potražnja primorala je fabrike na sniženje cena i oštro smanjenje broja zaposlenih. Stoga ne iznenađuje činejnica da je optimizam poslodavaca pao na najniži nivo u istoriji ovog istraživanja.

Austrija u problemu kakav ne pamti

Nezaposlenost je u toj zemlji u aprilu, usled krize, ekstremno porasla i dostigla novi istorijski nivo od 571.477. Broj nezaposlenih, u poređenju sa istim mesecom prošle godine, porastao je za čak 58,2 odsto.

Krajem aprila je bez posla bilo 210.275 osoba više, nego u istom mesecu 2019. godine. I u odnosu na kraj marta, kada je bilo registrovano 562.522 nezaposlenih, došlo je do porasta. Stopa nezaposlenosti porasla je tako sa 5,5 odsto na 12,8 procenata.

Nezaposlenost je porasla u svim starosnim grupama, u svim sektorima i pokrajinama. Broj otvorenih radnih mesta opao je za jednu trećinu.

Covid-19 kriza je od sredine marta izazvala ekstremni porast nezaposlenosti, ističu iz Servisa za zapošljavanje. Rast se u aprilu nešto smanjio, ali i dalje je daleko iznad nivoa od prošle godine.

(Telegraf Biznis/Tanjug)