Zašto je poslodavcima bolje da skrate radno vreme nego da daju otkaze?

Kako se korona sve više širila, tako je i nezaposlenost rasla svuda u svetu / Foto: Pixabay/Gerd Altmann

Ovaj program (Kurzarbeit) za Nemce nije novina, ali su svi drugi nekako skeptični prema njemu. Zato se hrvatski ekonomista potrudio da nam detaljno objasni kako skraćeno radno vreme čuva radna mesta.

Teme za vas

Nemačka je posle ekonomske krize 2008. uvela skraćeno radno vreme, umesto otpuštanja 20 odsto radne snage. U svom tekstu, nedavno objavljenom na sajtu Linkedin, Vladimir Benić kaže da je "vreme za kraću radnu nedelju, i to zbog velikog uticaja na tržište rada".

Prema njegovim rečima, "otpuštanje će dovesti do većeg pritiska na rast plata (povećaće se trošak rada preduzećima) i većih emigracija (gubitak tržišta, odnosno prihoda, i znanja). Alternativa je kraća radna nedelja".

"Ne znamo kada će se normalizovati transport, hoće li i u kojoj meri biti turističkih aktivnosti, kako će se promeniti ponašanje potrošača, i ono najvažnije: kretanje potražnje za robama i uslugama; da li investirati u digitalizaciju, transformisati poslovni model i kako uopšte opstati i u kojem opsegu. Kao rezultat svega nabrojanog, dogodiće se i promene u potrebi za radnicima, odnosno pitanje otpuštanja dela radnika", navodi Benić u uvodnom delu teksta.

Kako dalje objašnjava, "mnogo je bolje zadržati 90 odsto radnika koji rade 3 ili 4 dana u nedelji, za logično manju platu, nego davati otkaze. Tako i firma smanjuje svoje troškove u fazi ekonomskog oporavka i ponovnog zapošljavanja. Dodatni rizik je da ostali zaposleni onda rade 6 dana nedeljno, jer mnogo procesa neće moći da stane, a radnici će biti preopterećeni".

Nemačka je posle 2008. uvela skraćeno radno vreme, kako bez posla ne bi ostalo 20 odsto radne snage / Foto: Shutterstock

"Kako bih opisao finansijske učinke ove mere, prikazao bih scenario u kojem 200.000 radnika ostaje bez posla. Firme bi tako uštedele 19 milijardi kuna (2,5 milijardi evra) u periodu od 12 meseci (ušteda za ceo period jer nemaju trošak plate). Tu brojku treba umanjiti za otpremnine (nisam uračunao taj efekat), ali i uzeti u obzir ponovno zapošljavanje novih radnika nakon godinu dana", piše Benić i dodaje:

"S obzirom da je trošak zapošljavanja i uhodavanja u posao u rasponu od 50 do 200 odsto godišnje plate radnika, ako uzmemo donju granicu (50 %), firme će potrošiti 10 milijardi kuna (1,3 milijarde evra) ponovnim zapošljavanjem tih radnika. Dakle neto učinak uštede preduzeća je 9 milijardi kuna minus troškovi za otpremninu. Ako usled nezaposlenosti ponovo dođe do talasa emigracije - kompanije će osetiti veći trošak rada kroz veće plate (jer je manja ponuda rada), odnosno učinke koje će osećati duži niz godina i koje bi trebale izbeći."

Kako dalje navodi...

"Ako firme zadrže svih 200.000 radnika, a smanje sate rada s 40 na 25 nedeljno, to bi prema satima rada bila ušteda od 75.000 radnika (razlika u ukupnim satima rada). Ako smanje i platu za 10 odsto, uštedele bi 8,4 milijarde kuna (skoro 1,5 milijardi evra) na trošku plate, ali ne bi imale potrebu da u doba oporavka ponovo zapošljavaju radnike - njihovo znanje i stečene veštine bi i dalje stvarale vrednost toj firmi".

"To znači da bi firme modelom smanjivanja satnice i manjom korekcijom plata, imale negativan učinak razlike ta 2 scenarija od 0,8 milijardi kuna, a i to se može nadomestiti određenim smanjivanjem broja radnika u manjoj meri. Idealno, država bi određenim merama podsticala takav scenario, jer ima dobre razloge za to. Ako uzmemo u obzir i pozitivne učinke na državni proračun (uštede države jer neće isplaćivati naknade na nezaposlene i primaće uplate za doprinose) - ukupno je pozitivan učinak veći od 10 milijardi kuna", pojašnjava hrvatski ekonomista.

(Telegraf Biznis)