Pitali smo jednog od vodećih bankara u Srbiji: Šta je s kreditima, gde je berza, hoće li biti otkaza

Foto: Privatna arhiva, Shutterstock

Banke su sada mnogo spremnije za krizu nego što su bile 2008. godine. Sada bankarski sektor finansira privredu u iznosu do dve milijarde evra - jesu preuzele značajan rizik, ali su na to u ovom momentu potpuno spremne, kaže Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste Banke.

Teme za vas

On u intervjuu za Telegraf Biznis govori o kreditima koji su namenjeni privredi, koji nivo BDP-a nas zaista čeka, kako je korona promenila banke, značaju korporativnih obveznica, ali i tome kako će izgledati svet "dan posle" i da li će digitalizacija ugasiti radna mesta bankara

• Garantna šema sa poslovnim bankama u iznosu od dve milijarde evra je počela da se sprovodi, da li su banke spremne za podršku privredi?

- Apsolutno. Banke su zajedno sa Ministarstvom finansija upravo i definisale pružanje kreditne podrške privredi za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva.

I pre no što smo zvanično počeli da pružamo tu vrstu podrške, uveliko smo komunicirali sa klijentima, pratili razvoj situacije i u svakodnevnom kontaktu sa njima dogovarali na koji način možemo da ih podržimo i kako mogu da iskoriste ekonomske mere podrške na najbolji način.

Ponuda koja je formirana je dobra, uravnotežena i može da pomogne privredi.

Vesti sa naslovne
• Kakve su prve reakcije?

- Na osnovu razgovora sa klijentima, mogu da kažem da je od početka naišla i na njihove dobre komentare.

Država je obezbedila maksimalno 480 miliona evra za garancije, a bankarski sektor finansira privredu u ukupnom iznosu do dve milijarde evra. Banke jesu preuzele značajan rizik, ali su na to u ovom momentu potpuno spremne, sa stanovišta njihove likvidnosti i kapitalizovanosti.

Naša banka je i tokom ove krizne situacije uz privredu i pruža adekvatnu podršku i savete preduzećima. Potrudićemo se da obnovimo kreditne linije koje dospevaju u narednom periodu. Veoma dobro poznajemo naše klijente i njihove potrebe, te znamo i koji nivo likvidnosti im je potreban kako bi na što bolji i lakši način prevazišli aktuelnu situaciju.

• Šta privrednici mogu da očekuju osim povoljnih kredita?

- Mogu da očekuju našu savetodavnu podršku kad je reč o tome šta od bankarskih proizvoda i usluga mogu da iskoriste i šta bi bilo najbolje za njih u ovom trenutku – koji je adekvatan odgovor na njihove finansijske potrebe.

Privrednicima je pre svega potrebna personalizovana, brza i prilagođena bankarska usluga. Mnoge potrebe mikro, malih i srednjih biznisa zapravo prethode onoj za finansijskom podrškom, što znači da podrazumevaju savetodavnu ulogu banke, stalno praćenje razvoja biznisa i onog što se može unaprediti, konsultaciju u upravljanju novčanim tokovima… Sve to očekuju i dobijaju od nas kao njihovog partnera i stabilnog oslonca.

Pored toga, razmišljali smo i kako u aktuelnoj situaciji možemo klijente dodatno da podržimo i damo doprinos njihovom poslovanju na drugačiji način. Odlučili smo da za određeni broj startapa, mikro, malih i srednjih preduzeća sa kojim sarađujemo kreiramo TV reklame i zakupimo reklamni prostor, kako bismo im u kriznom periodu pomogli da budu što vidljiviji, da najšira javnost sazna za njih i ono što stvaraju i da na taj način očuvaju i poboljšaju poslovanje.

Smatramo da je veoma važno da u ovom trenutku svi budemo solidarni, a ovim gestom smo želeli upravo i da pokrenemo lanac solidarnosti sa privredom.

• Koji je vaš savet, kako da iskoriste mogućnost koju im banke sada nude?

- Mislim da je ključno da svoje poslovanje prilagode tržišnim uslovima tokom trajanja pandemije i neposredno nakon njenog prestanka.

Foto: Shutterstock

• Šta to konkretno znači?

- Potrebe i navike ljudi su se veoma brzo promenile u ovoj situaciji, u kojoj smo se svi susreli sa izazovima koje nismo mogli ni da zamislimo pre samo dva meseca.

Videli smo kako su mnoge kompanije to prepoznale i isto tako brzo se adaptirale – preorijentisale na onlajn poslovanje i pružanje usluga, ili fokusirale na neke nove želje i potrebe svojih klijenata koje su sada nastale. I banke su tako pronašle načine da pruže uslugu klijentima, a da oni ne moraju zbog toga da dođu u filijalu.

Važno je shvatiti da sve ono na šta smo navikli više ne važi u trenucima ovako dubokih kriza, ili mora da se u trenutku menja, prilagođava novim okolnostima. Fleksibilnost je jedna od ključnih stvari za sve igrače na tržištu.

Tako da je potrebno da kompanije razmotre pažljivo svaki poslovni korak i opcije koje postoje, kako bi održale i unapredile poslovanje i kako ga ne bi potencijalno ugrozile. Podrška koju banke nude jeste značajna, ali to je ujedno i samo jedna od opcija koje su im na raspolaganju.

Zato je i veoma važno da privredu u ovoj situaciji podržimo i na drugačije načine i nadam se da ćemo našim primerom reklamne podrške lokalnim firmama pokrenuti lanac solidarnosti i inspirisati sve koji mogu da se u njega uključe.

• Da li postoji mogućnost zloupotrebe raspodele sredstava kada je reč o poslovnim bankama, odnosno, da li postoje mehanizmi kontrole, da li će to biti kroz samo ograničenje procenta kredita, ili proceduri uzimanja kredita?

- Pri definisanju ekonomskih mera, Ministarstvo finansija je veoma jasno propisalo ko su mogući korisnici kreditne podrške u okviru garantne šeme. Time je apsolutno, iz perspektive banke, mogućnost zloupotrebe svedena na minimum.

Dodatno, treba imati u vidu i da banke takođe štite garantnu šemu od zloupotreba – u tom smislu činimo dobar filter, imajući u vidu da banke imaju razvijene mehanizme zaštite od prevara, kao i da su one svedene na minimalnu meru.

• Da li se sada vidi značaj uloge banaka? Da li je ova kriza na neki način prilika da se dokažu i kao partner državi?

- Banke jesu u svakom trenutku partner i privrede i države, a naročito u aktuelnoj situaciji i veoma je važna intenzivna saradnja koju smo od samog početka kriznog perioda imali sa državnim institucijama. Ona je doprinela da paket mera podrške bude jedan od najznačajnijih u regionu, u smislu njegovog odnosa prema očekivanom bruto društvenom proizvodu.

Naša banka spada u sistemski značajne i naše primarne dužnosti i uloga su u ovoj krizi bile da obezbedimo da platni promet nesmetano funkcioniše, da se sva plaćanja i priliv novca vrše neometano, da podržimo građane i privredu u ovom trenutku. Naše filijale su sve vreme radile, uz maksimalne mere zaštite koje smo preduzeli.

Klijente intenzivno i dalje savetujemo da sve bankarske aktivnosti koje mogu obave putem elektronskog bankarstva, da više koriste platne kartice, a manje gotovinu.

Ukidanjem vanrednog stanja vraćamo se u regularan način rada, i dalje uz najviši mogući nivo higijene u filijalama koji smo uspostavili, kao i povišene mere opreza i zaštite. Zdravlje naših zaposlenih i naših klijenata je najvažnije, naša najveća briga i ono u šta ćemo nastaviti da ulažemo najveće napore.

• Rekli ste nedavno da su banke sada spremnije da prebrode krizu, nego 2008, šta je glavni pokazatelj toga?

- Sve banke su se od 2010. pripremale za neku potencijalnu novu krizu. Iz tog razloga su im pokazatelji likvidnosti i adekvatnosti kapitala na izuzetno visokom nivou, koji ne može da se poredi sa onim iz krize 2008. godine.

To svakako važi kako za Erste Banku, tako i za Erste Grupu kao jednu od najvećih bankarskih grupacija u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Visoka kapitalizacija, odlična likvidnost i kvalitet aktive su glavni pokazatelji spremnosti za suočavanje sa aktuelnom situacijom.

U ovu krizu bankarski sektor u Srbiji je ušao mnogo pripremljenije no u prošlu, i baš zbog toga su banke u mogućnosti da, kada regulator zatraži da relaksiraju uslove kreditiranja, da to i urade, u razumnim okvirima.

• Govorili smo sa vama više puta na temu tržišta kapitala i berze, kako ocenjujete sada meru države da jedan od načina pomoći kompanijama budu i korporativne obveznice?

- Kad je reč o korporativnim obveznicama i tržištu kapitala, istakao bih trenutno po meni tri ključne stvari.

Prva je da razvoj tržišta kapitala i instrumenta korporativnih obveznica treba da bude visoko na agendi Ministarstva finansija. U proteklom periodu najavljene su određene izmene koje bi u velikoj meri potpomogle razvoj tog segmenta tržišta, a ovih dana je i Narodna banka Srbije proširila listu hartija od vrednosti koje se mogu koristiti u monetarnim operacijama centralne banke, uključivši i one koje izdaju preduzeća sa adekvatnim bonitetom.

Veoma je važno da te mere budu trajne, sistemske i održive. Na primer, nije dovoljno da se pojednostavi proces odobrenja prospekta i da to traje samo do kraja ove godine.

Drugo što bih istakao je potreba da troškovi koji prate ovakve emisije budu prilagođeni, kao što je najavljeno, i da ta mera bude trajnog karaktera. Vrlo je važno prilagoditi i poresku politiku, jer su trenutno korporativne obveznice neravnopravne u odnosu na državne, koje su oslobođene poreza i time primamljivije za investitore.

Na kraju – kada prođe kriza, bilo bi odlično da država uzme aktivnu ulogu na ovom tržištu kao investitor u hartije od vrednosti, da pogura i pokrene tržište, kreira inicijalnu tražnju, kako bi razvoj korporativnih obveznica bio ubrzan.

Tržište je važno i za dalju dinarizaciju sektora, jer su trenutno dozvoljene samo emisije u lokalnoj valuti.

Još jednom bih naglasio – sve što bude urađeno ne treba da bude kratkog daha, važno je da sve promene budu dugoročne.

Foto: Shutterstock

• Vaših 90 odsto klijenata je prihvatilo moratorijum, šta vam to govori?

- To nam govori da je mera Narodne banke Srbije o uvođenju moratorijuma bila apsolutno ispravna. Uspostavljanje moratorijuma sprečilo je pojavu panike u ekonomskom ekosistemu.

Posebna vrednost takozvanog opt-out moratorijuma koji je uveden u našoj zemlji je to što se pokazao kao jedina, sveobuhvatna mera koja je u aktuelnoj situaciji pomogla i građanima i privredi naše zemlje.

Bilo da se radi o firmama ili pojedincima, moratorijum je bila dobra mera da se oslobode plaćanja obaveza za tri meseca i tako poprave sopstvenu finansijsku situaciju.

To je pitanje likvidonosnog opstanka. Ako imaš dovoljno prihoda plaćaj ako imaš dovoljno.

Što se samih banaka tiče, mera je sigurno uticala na njihove prihode, ali one imaju dovoljno novca da mogu da podnesu zastoj u otplati kredita.

• Ljudi su usled samoizolacije menjali navike, kako su se one odrazile na bankarski sektor?

- Samoizolacija je uticala na porast potrebe klijenata za digitalnim uslugama banaka. Svi aktivni korisnici elektronskog bankarstva povećali su aktivnosti na onlajn kanalima, a oni koji su bili pasivni su takođe prepoznali potrebu za lakšim i bezbednijim obavljanjem finansijskih transakcija i drugih bankarskih poslova elektronskim putem.

Primetno je i intenzivnije korišćenje bankomata za podizanje novca. Takođe, preduzetnici i pravna lica se sve češće opredeljuju da svoje pazare uplaćuju preko cash in bankomata.

Banke pronalaze načine da ubrzaju procese i učine ih u potpunosti digitalnim, tako da klijenti mogu što više svojih finansijskih potreba da ispune iz udobnosti svog doma.

Iz perspektive zaposlenih u banci, samoizolacija nije imala veliki efekat. Naše poslovnice su nastavile da rade, a najveći broj zaposlenih koji ne rade u filijalama bio je organizovan i u potpunosti opremljen i osposobljen za rad od kuće.

• Koliko su procene o najvećem rastu, ili "najmanjem padu" BDP Srbije koji se očekuje, u odnosu na druge zemlje, realne?

- Pad bruto društvenog proizvoda u Srbiji u ovoj godini je svakako izvestan, međutim već u sledećoj godini očekujem značajan oporavak. Efekti aktuelne krize biće najvidljiviji u predstojećem periodu, kada ćemo preciznije znati i u kojoj meri su pogođene pojedine industrije.

Ono što je ohrabrujuće je da pojedini sektori i makroekonomski pokazatelji nisu u velikoj meri pogođeni krizom. Na primer, infrastrukturni projekti, gde prema zvaničnim najavama vidimo kontinuiranu aktivnost, ili pokazatelji kao što je broj nezaposlenih, koji nisu zabeležili veliki rast.

• Koje su vaše procene, ili savet - kako posle korone, kako vidite našu privredu u tom "Danu posle"?

- Pojedine industrije imaće dobar start, dok će pak kod nekih drugih dinamika biti usporenija. Globalna ekonomska kretanјa dobrim delom uticaće i na dinamiku rasta naše ekonomije.

Ne treba zaboraviti da su ovom pandemijom pogođena sva tržišta, pa i naša tradicionalna – iz perspektive uvoza i izvoza. Naši najjači spoljnotrgovinski partneri su Italija i Nemačka, sarađujemo dosta sa Kinom.

Ono što je evidentno je očekivani porast budžetskog deficita i pokazatelja duga. Međutim, to se najverovatnije neće negativno odraziti na percepciju ekonomske stabilnosti Srbije, s obzirom na inicijalne makroekonomske pokazatelje i poboljšan rejting koji je dostignut u poslednjih nekoliko godina, kao i zbog činjenice da se i ostale ekonomije nalaze pred jednakim izazovima.

Pandemija Covid-19 pokazala je jednu novu ranjivost ekonomskih sistema i očekuje se da značajan deo zemalja uđe u jedan tihi investicioni program koji bi se bavio pripremom za slične događaje u budućnosti.

Foto: Shutterstock

Na mikro nivou, važno je da kompanije imaju stabilnije bilanse, odnosno finansije, koje će biti dovoljne za održanje njihovog poslovanja u sličnoj situaciji. Naravno, teško je očekivati da će do toga doći u kratkom roku, jer bilo kojim većim stepenom normalizacije, ekonomije će inertno nastaviti da se ponašaju kao i pre pandemije.

Međutim, određen stepen preispitivanja poslovne filozofije biće neophodan kako za sve privredne subjekte, tako i za regulatore.

Naravno, ne treba upasti u zamku preteranog regulisanja kao nakon globalne finansijske krize 2008, ali treba pronaći balans između ekspanzije i rizika.

• Prošlo je određeno vreme od potpisivanja ugovora za Komercijalnu banku, ipak, šta mislite o tome?

- Što se same cene tiče mislim da je to bila realna knjigovodstvena cena ovde i u Evropi. Ranije, cena je oslikavala da su kamatne stope visoke, i da su banke imale vrlo visoke prihode. Posle krize 2008, to se sve poremetilo, banke su morale mahom da se dokapitalizuju da bi preživele. Današnje banke, vodeće evropske, se trguju 1x knjigovodstvena vrednost, a prosek naše regije je 0, 5-0,6 puta .

Tako da ova cena koju je Srbija dobila za 0, 7 je možda maksimum vrednovanja za ovu regiju.

• Zašto su banke depresirane u odnosu na svoj maksimum od ranije?

- Možda bih dva razloga izvukao. Prvo, evidentno je da su kamatne stope na najnižem nivou ikada, da su niske, samim tim i marže koje banke mogu da naplate klijentima su mnogo niže.

I drugi razlog je što smo u Četvrtoj industrijskoj revoluciji koja iziskuje od banaka velika ulaganja. A što veća ulaganja, manji profit se prikazuje.

• Šta mislite o NLB banci, kao kupcu?

- Mislim da je to jedna kvalitetna bankarska grupacija, koja je morala da se dokapitalizuje, kao što sam pomenuo, kao i sve druge banke u nekom trenutku. Oni su to uradili 2019, izdali su veliki paket akcija na berzi i privukli veliki broj stranih investitora. Što pokazuje da je to nivo vrednovanja koji je dominantan za ovu našu regiju.

Jedna takva banka nema prostora da se širi na italijansko tržište koje je bukirano ili austrijsko, dakle, ostaje ono na kome su već prisutni. Mislim da je kupovina Komercijalne za njih jedan dobar, pametan potez.

• Na našem tržišu, posle ove akvizije, posluje i dalje 26 banaka, mislite li da je previše?

- Mislim da, paušalno ocenjujući, dovoljan broj banka za tržište kao što je Srbija jeste četiri - pet, govorim o većim bankama, i nacionalnih koje pokrivaju sve - stanovništvo, privredu i nekoliko banaka koje se bave specijalnim nišama, bilo to proizvodi ili sektori.

Pet velikih banka je dovoljno dobra konkurencija. Omiljeni primer mi je Kanada, koja ima 4 banke.

• Pomenuli ste i samo dokapitalizaciju NLB putem berze, da li smo mogli mi to da uradimo sa Komercijalnom, i da država na taj način zadrži deo?

- Bio sam jedan od začetnika "otvaranja vrata na berzi". Pisao sam po novinama, govorio o potrebi funkcionalnog tržišta kapitala. Kao što sam već rekao - Srbija mora mnogo više kapaciteta da stavi na povećanje obima na tržitu kapitala. Nemate uspešnu ekonomiju bilo gde na svetu, ako nemate tržište kapitala. Kod nas je to nedovoljno. Dokazano je da se na taj način, na osnovu funkcionalne berze, pojačava i investicija preduzeća, što dodaje procenat na ukupan GDP.

Zašto ne bismo kod nas napravili regionalnu berzu za startape, sada u trenutku kada IT ima važnu ulogu u izvozu? Nešto slično? Predlažem samo ideju.

Foto: Shutterstock

• Digitalizacija je nezaobilazna tema, kao i njene prednosti i mane. Koliko je važna edukacija stanovništva, šta finansijski sektor radi po tom pitanju?

- Jako je važna. Kada smo kupili ranije Novosadsku banku, imali smo veliki broj klijenata koji su penzioneri. Imali smo dva puta isplatu penzija i dva puta mesečno ogromnu navalu na filijale, dok drugim danima nikoga nije bilo. To je tzv. operativni rizik.

Napravili smo strategiju, izdali karticu, pokazali kako se koristi. Danas, nekoliko godina kasnije nemamo više takav problem, objasnili smo klijenteli da je brže, jednostavnije i jeftinije da podižu novac putem kartice, a ne da čekaju u filijali na pečat.

Sada se trudimo svi zajedno da povećamo broj mesta gde se prihvataju kartice i beskontaktna plaćanja.

• Šta bankari u Srbiji mogu da očekuju? Da li će digitalizacija ugasiti njihova radna mesta?

- Odgovor na vaše pitanje je i da i ne. Srbija nije prošla kroz digitalizaciju, ali je je počela digitalizaciju bankarskog sektora. Neke banke naravno, prednjače, neke još nisu počele proces.

Sigurno da postoji manji zahtev za radnim snagom, ako postoji mogućnost da vi putem aplikacije u ponoć uzmete potrošački kredit za cipele, i dobijete u 2:15 h, i sve to bez ljudske intervencije. Nekada je to bilo nezamislivo, i tu će biti manja potreba za radnom snagom.

Međutim, na Zapadu, EU, Aziji, ljudski resursi postali su retki, sve je manja ponuda ljudi koji mogu da se zapošljavaju. Dolazi do povećanja potrebe za radnim mestima koji je jači trend nego ovaj prvi, da digitalizacija gasi određene profile. U Srbiji, nije samo da je pala nezaposlenost, već i zaposlenost, a to je trend u svetu.

Ako mislite da će moj posao postati nepotreban, u narednih pet, sedam, godina, verovatno hoće, ali verujem da će se naći neki sektor gde će moje veštine biti potrebne.

(Vesna Bjelić)