Šta čeka naše ljude u Australiji? Otišli su preko da žive bolje, a ta zemlja sada tone u recesiju

Plaže u Sidneju / pixabay.com

Australijanci ne pamte ovakav ekonomski šok u poslednjih 30 godina. Prema zvaničnim podacima, ekonomija je potonula za 0,3 odsto u prva tri meseca 2020, zbog požara i pandemije.

Teme za vas

Ekonomisti očekuju da će aktuelni podaci vezani za trenutni kvartal pokazati da je karantin "gurnuo" Australiju u recesiju. To je njihov zaključak nakon što su vlada i centralna banka odlučile da uvedu mere koje će da podrže ekonomiju.

Kada je reč o BDP-u, njegov pad je rezultat razarajuće sezone, slabe potražnje, oslabljenog turističkog potencijala. Australija je, inače, sada doživela najsporiji godišnji rast od 2008/9, kada je nastupila Svetska ekonomska kriza.

"Reserve Bank of Australia" je u martu smanjila glavnu kamatnu stopu na rekordno nizak nivo, od 0,25 odsto. Centralna banka je takođe pokrenula program neograničenog otkupa obveznica.

Guverner Filip Lou je stava da se Australija trenutno suočava s uslovima gorim nego za vreme Velike depresije. Ipak, ne gubi optimizam, kaže da je sasvim realno da se oporavi ranije nego što je očekivano.

Vlada Australije je takođe obećala stotine milijardi dolara za pomoć preduzećima i pojedincima, i najavila da će uskoro biti predstavljene nove stimulativne mere.

Australija / Foto: Pixabay.com

Veliki broj naših se odselio u Australiju posle Drugog svetskog rata, i danas ih je najviše u Pertu, Melburnu, Sidneju. Prema nekim podacima, tamo boravi oko 100.000 ljudi srpskog porekla. Otišli su davno "trbuhom za kruhom", a sada mlađe generacije ubiraju plodove napornog rada roditelja, baka, deka.

Prosečna plata u Australiji je u maju 2019. godine iznosila 1.482 evra, i ova zemlja je 12. na listu najjačih ekonomija na svetu, međutim, vreme će pokazati kako će se taj status menjati.

Prema nekim podacima, najveći broj naših ljudi koji žive u Australiji - radi u struci, i uglavnom imaju visoko obrazovanje. Zatim slede trgovci i zaposleni u uslužnom sektoru. Upravo ta grupa Srba bi mogla da se suoči s egzistencijalnim problemima sada.

Oni koji su u dobroj poziciji, jesu zaposleni u IT sektoru, finansijama, arhitektonskim firmama, rudarstvu. Nezaposlenost je generalno veoma niska, ali se i to usled krize promenilo.

Prošlog meseca, Japan je potonuo u recesiju, prvi put od 2015. godine, pošto im je godišnji tempo smanjen za 3,4 odsto. Recesija je, inače, definiše kao dve četvrtine u nizu ekonomskih kontrakcija ili smanjenju BDP-a.

(Telegraf Biznis)