• 0

Altiparmakov: Mere pomoći privredi dobre, ali moramo da štedimo, teško za drugi paket

Tržište će pokazati gde se otvaraju nove šanse, smatra Nikola Altiparmakov, i dodaje da ćemo tek na jesen videti koliki je efekat smanjenja potražnje

  • 0
Nikola Altiparmakov

Nikola Altiparmakov / Foto: Medija centar Beograd

Član Fiskalnog saveta, Nikola Altiparmakov, kaže da su prve mere državne pomoći privredi bile potpuno opravdane i dobre, ali je naveo i da takve netargetirane i darežljive mere ne možemo ponoviti u drugom krugu, jer za to ne postoji fiskalni prostor.

Nove mere ne treba donositi do jeseni, dok se ne sagledaju optimalna rešenja, smatra on.

Na onlajn konferenciji "Kako najbolje iskoristiti pomoć EU?", na kojoj je bilo reči o ekonomskim merama za odgovor na pandemiju u Srbiji, Altiparmakov je rekao da je prvi državni paket mera pomoći privredi podigao javni dug sa 50 na 60 odsto BDP.

- Ako bismo to ponovili još dvaput, to bi bilo 80 odsto. To je nešto što Srbija već nikako ne bi mogla da izdrži bez negativnih efekata - kaže Altiparmakov.

Moraćemo, naglašava, da štedimo više od evropskih zemlja.

Sada, kaže, ne samo zbog izbora, nego čitave situacije, treba pratiti šta se dešava, skupljati analitičke podatke i ne donositi dodatne mere do jeseni dok se ne vidi gde su problemi, kako bi mogle da se donesu optimalne i ciljane mere i kako bi se planirao budžet za 2021.

Naveo je da prvi paket mera države, kao što je odlaganje plaćanja poreza i isplata minimale zarade, nije imao alternativu i da je u skladu i sa evropskom praksom da se privredi da šansa da preživi taj prvi, potpuno atipičan udar zbog karantina i zatvaranja privrede.

Sto evra, 100 evra, evri, pare, novac, devize, biznis, štednja

Od 15. maja do 5. juna za 100 evra se prijavilo 4.325.500 građana / Foto: Shutterstock

Za meru od 100 evra podrške građanima kaže da neće imati nikakvog ekonomskog efekta i da nije bila socijalno targetirana, ali da što se tiče samih mera za privredu, one su bile jako dobre.

Naveo je da ćemo zapravo tek na jesen videti pravu ekonomsku krizu, u smislu pokretanja recesione spirale u vidu smanjenja potražnje za robom i uslugama, pre svega iz inostranstva.

- Ako pogledamo period pre dva meseca, kada su tokom karantina bili zatvoreni frizeri, kozmetički saloni, Fijat i hoteli, sada kada zakonski više ne postoji ta obaveza zatvaranja, vidimo da za razliku od frizera, Fijat još nije otvoren, a i većina hotela nije otvorena, jer nemamo tu potražnju - kaže Altiparmakov.

Tek će se, dodaje, na jesen videti koliki je efekat smanjenja potražnje i to će se nažalost negativno odraziti i na privredni rast i na zapošljavanje.

Fokus države ne treba da bude na pomoći sektorima, već na pomoći radnicima

Smatra da fokus države ne treba da bude na pomoći sektorima, već na pomoći radnicima.
Kaže da će deo njih u sektoru turizma ili u sektoru automobilske industrije neminovno izgubiti posao i da im zato treba omogućiti prelazak u neke druge industrije, a treba se fokusirati i na mere koje se odnose na osiguranje od nezaposlenosti.

Opstaće oni koji mogu da se prilagode

Treba se fokusirati i na mere koje se odnose na osiguranje od nezaposlenosti / Foto: Pixabay

Naveo je i da će tržište pokazati gde se otvaraju nove šanse.

- Ljudima koji su 10 godina radili u hotelima, nije lako da im sada kažete da idu u neku drugu uslužnu industriju, ali to će se nažalost morati dešavati - rekao je član Fiskalnog saveta.

Naveo je da kriza uvek najviše pogađa one sa lošijim primanjima i dodao da je u Srbiji velika razlika između zarada i statusa zaposlenih u javnom i prvatnom sektoru.

- Ta razlika će se, nažalost, sada dodatno povećati, jer će i privatni sektor osetiti ovaj udar krize, a javni neće. Moraćemo da, kada budemo pravili budžet za 2021, donosimo važne odluke i prioritete u društvenom razvoju, ekonomskom, javnom i privatnom sektoru - kaže Altimparmakov.

Poručio je da treba biti realan, da će oporavak od krize dugo trajati, i navodi da će oporavak Evrope biti takođe vrlo spor, a da je to, nažalost, loša vest i za naš region.

Video: Mali: Ispunili smo obećanje, završili smo isplatu 100 evra

(Telegraf Biznis/Tanjug)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke