• 30

Izgubili ugled, plate male: Srbiji nedostaje profesora matematike, jezika…

U sistem je ušlo dosta ljudi koji su približne struke, a to znači da su radili mašinski inženjeri, koji imaju dosta semestara matematike, fizike...

  • 30
Škola, učionica, razred, đaci, učiteljica

Foto ilustracija: Shutterstock

Srbija nema dovoljno profesora matematike, informatike i jezika, a glavni razlozi su gubitak ugleda i male plate.

Naša zemlja se suočava sa nedostatkom profesorskog kadra, pa samo za matematiku nedostaje 700 predavača, piše RTS.

Veliki problem je u tome što je profesorski poziv izgubio društveni ugled koji je nekada imao. Rešenje bi bilo, kažu nadležni, između ostalog u stipendiranju studenata koji se školuju za tu profesiju, kao i veće plate.

Mladi se sve ređe odlučuju da stanu za katedru. Pre pet godina, za profesora na Matematičkom fakultetu prijavilo se 110 kandidata, prošle godine – tek 20. Deficitarni su i profesori jezika, pre svega nemačkog. Nacionalna katedra prošle godine nije popunila ni budžetska mesta.

- To je nekad bilo prestižno zanimanje, na primer pre Drugog svetskog rata, a sada se za profesora praktično na našem fakultetu odlučuju oni koji ne uspeju da upišu nešto drugo, znači to im je poslednja opcija - kaže za RTS dekan Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Zoran Rakić.

Ljiljana Marković, v. d. dekana Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ističe da mora da se naglasi društveni status profesora. “U jednoj zemlji koja jako mnogo neguje obrazovanje, kao što je Japan, učitelj u osnovnoj školi ima jednaku platu kao profesor univerziteta”, kaže ona.

Da mogu da izdržavaju porodicu

Problem je uočen pre nekoliko godina. Ali za rešenje nije dovoljan samo entuzijazam, već su neophodne konkretne mere, ocenjuje struka.

- Prvo podsticati najbolje studente da se prijave na studije gde će postati edukatori, a sa druge strane da se odgovarajućim finansijskim podsticajima privuku ljudi da rade na tim poslovima -

Verovatno bi pomoglo ako bi se povećao broj stipendija kojim bi se podržale studije do nastavničkih pozicija. Takođe, dati više podrške nastavničkim fakultetima, kaže rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović.

Osnovce i srednjoškolce u prethodnoj školskoj godini učilo je nešto više od 80.000 nastavnika. Zato sindikati upozoravaju na manjak kadrova.

Predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić kaže da treba da se postavi određeni nivo, tako da otac i majka koji rade u školi mogu da izdržavaju svoju porodicu.

- Sa univerzitetima radimo na dogovoru da se urade kratki ciklusi. U sistem je ušlo dosta ljudi koji su približne struke, a to znači da su radili mašinski inženjeri, koji imaju dosta semestara matematike, fizike, pa su i oni stekli svoje kompetencije kroz praksu. Znači kroz te kratke cikluse želimo da im ozvaničimo tu priliku i da taj broj smanjimo - kaže ministar prosvete Mladen Šarčević.

Trenutna mera je stipendija koja se daje za deficitarne struke i prednosti u studentskom domu, a dugoročna bi, kaže ministar, bila veća zarada za profesore.

Video: Krst profesora Milinkovića: Život u straćari Košutnjaka, jednog od najboljih matematičara u Srbiji

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Z001

    Sto se tice ugleda i malih plata, nisu jedini, svi smo u istom košu, ali oni bar ništa i ne rade i stalno su na nekom godišnjem odmoru.

  • Mide

    Ja sam za to da se učitelj, nastavnik , profesor vrednuje , rodjen sam u vreme kad se učitelj nije smela reći reč, kamoli se usprotiviti ili da ti roditelj sazna da si bio nevaljao. Danas je nešto drugo , vreme u kojem živimo nameće modernu komunikaciju, ona je svestrana i teško se može izgraditi odnos izmedju prosvetnog radnika i učenika. Ima i krivice prosvetnih radnika , slab obrazovni program , težnja ka statistici ocena a ne realnom znanju uzima svoj danak. Dosta njih drži časove privatno , naravno bez licence i firme , poreza , tako da dosta zarade i sa strane. Prosvetni radnici učestvuju u oblikovanju zakona o školstvu, naravno naginjuci da i oni što više zarade pored ove plate što dobijaju . Navodim primer pre u vreme socijalizma , pa i skorije vreme a prisutno je i sad nastavnici , razni direktori javnih preduzeća, doktori koriste svoje radno mesto kao na tržištu , tu sebi nalaze mušterije za privatno ordiniranje . Plata nije toliko važna koliko je važno koliko ćeš ti dece moći privatno da daješ časove, tako i doktor , nema u državnom ima privatno dodji kod mene , da ti vizitku. Sad se izmišljaju prijemni za srednju školu, to je još otvaranje novih mogućnosti, za spremanje djaka, plaćanje dodatnih casova , čemu onda zaključen ocene iz osnovne škole? Sami sebe degradiraju.

  • Dak

    Koliko rade...dobro su i plaćeni..

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke