Izgubili smo 11,6 odsto radnih sati: Korona na Zapadnom Balkanu najviše pogađa žene i mlade

Foto: Pixabay

U drugom kvartalu Zapadni Balkan će zbog posledica pandemije izgubiti 11,6 odsto radnih sati, najveću neizvesnost zbog korone trpe žene i mladi pa će države regiona morati da počnu da razmišljaju o merama za postepeno vraćanje na normalne ekonomske uslove, konstatovala je generalna sekretarka Veća za regionalnu saradnju Majlinda Bregu.

U članku pod naslovom "Viralno usporavanje" ona navodi da su procene Međunarodne organizacije rada da je gubitak radnih sati jednak gubitku od više od 800.000 radnih mesta što bi skoro u potpunosti moglo da poništi uspešno povećanje zaposlenosti koje je Zapadni Balkan zabeležio od 2012. godine.

Bregu konstatuje da je izolacija donela skok nezaposlenosti u celom regionu, i dodaje da iako ne daju potpunu sliku situacije, podaci javnih službi za zapošljavanje u šest ekonomija Zapadnog Balkana prikupljeni u maju pokazuju znatno povećanje broja nezaposlenih.

Ona upozorava da pandemija nosi rizik od širenja podela na već razdvojenim tržištima rada, jer su oni koji mogu raditi od kuće preko aplikacija kao što su Zoom i Webex manje ugroženi od radnika koji to ne mogu i kojima je zbog toga ili smanjena plata ili su dobili otkaz.

Kako ističe, neprijavljeni radnici nesrazmerno su pogođeni merama blokade koje su uvedene u ekonomije Zapadnog Balkana jer uglavnom rade na poslovima niske produktivnosti i često nisu ni obuhvaćeni kratkorocnim mjerama ublažavanja uticaja COVID-19 koje sprovode vlasti.

Bregu upozorava da je 41 odsto žena u svetu zaposleno u sektorima sa visokim rizicima od gubitka radnih mjesta i dodaje da su žene najteže pogođene u pogledu perspektive zaposlenja.

Žene su većina radne snage od sektora ugostiteljstva i hotelijerstva, preko cele industrije turizma, do sektora zdravstvene nege, a ti su sektori nemilosrdno primorani da obustave rad.

Prema podacima Balkanskog barometra iz 2020. godine 69 odsto žena na Zapadnom Balkanu smatra pandemiju pretnjom za njihov posao ili posao člana njihove porodice, dok je nezaposlenost najveća briga za 51 odsto mladih.

Ona podseća da Međunarodna organizacija rada procjenjuje da je u svetu više od jednog na šest mladih ljudi prestalo da radi tokom krize izazvane virusom korona.

Bregu u članku ocenjuje da su vlasti na Zapadnom Balkanu sprovele brze i hrabre mere u domenu javnog zdravlja i na ime podrške ekonomskim delatnostima i očuvanju radnih mesta, i za njih dobili veliku podršku građana.

- Ali, region će morati početi da razmišlja o merama kojima se oprezno, ali hrabro omogućava postepeno vraćanje na normalne ekonomske uslove i delatnosti - smatra ona.

Ona predlaže da da podsticaji kojima će se rešavati postojeći izazovi tržišta rada, kao što su podrška prelasku sa neprijavljenog na prijavljeni rad, prekvalifikacija i dokvalifikacija - treba da prate programe ekonomske pomoći na Zapadnom Balkanu.

Kako zaključuje, prisustvo virusa korona predstavlja novu realnost s kojom bi se trebalo da se naviknemo da živimo, jer će zbog pandemije ekonomije će još dugo biti u problemima.

- Ogromni troškovi višemesečne obustave ekonomskih delatnosti vremenom će biti još veći - smatra ona.

(Telegraf Biznis)