• 1

Drugo lice Amerike: Šta kažu poslednje brojke, kako žive ljudi i ko je ekonomski najugroženiji?

Iako je nazaposlenost u SAD u blagom padu, broj prijava za novčanu naknadu od prošle nedelje iznosi 1,5 miliona, dakle, i dalje je na visokom nivou

  • 1
amerika, sad, ekonomija, biznis

Foto: Pixabay

Pandemija, ekonomski potresi, urušen zdravstveni sistem, protesti zbog smrti Džordža Flojda... Mnogo toga se "obrušilo" na Ameriku u proteklom periodu, i na njene stanovnike, pre svega. Kao i posle svake krize, najgore prolaze oni sa najnižim primanjima, ali i ugrožene grupe, u ovom slučaju - Afroamerikanci i Latinoamerikanci.

Primera radi, crnkinja Kenija Vilijams je 22 godine radila kao dadilja, dakle, za nju ovaj posao nije bio privremen, sezonski. Ali, kada je sredinom marta pandemija protutnjala Njujorkom u kojem radi, poslodavci su od nje tražili da ostane kod kuće. U početku, isplaćivali su joj veći deo plate, međutim, u junu se situacija promenila.

Prima samo 200 dolara nedeljno, što je za trećinu manje od njene uobičajene plate. I ona sigurno nije jedina, budući da u Americi mnogo žena radi ovaj posao, one su uglavnom lošijeg ekonomskog statusa ili stranog porekla. Porast dadilja ne čudi, s obzirom na užurban i strog poslovni ritam koji vlada u SAD, a posebno u Njujorku; roditelji su primorani da unajme nekoga za čuvanje dece.

Polako se ekonomija u Americi otvara, ali milioni ljudi i dalje sede kod kuće. Ta zemlja ima 2,2 miliona kućnih pomoćnica, a one uglavnom pripadaju crnoj rasi. Prema izveštaju koji je podneo "National Domestic Workers Alliance", više od 70 odsto njih osetilo je posledice pandemije, u smislu smanjenja plate, a satnica regularno iznosi 12 dolara.

Iz neprofitne organizacije "Hand-in-Hand" kažu: "Govorimo o stotinama hiljada žena koje nemaju apsolutno nikakav pristup zaštiti i podršci". Kako istraživanja dalje potvrđuju, karantinske mere su u negativnom smislu najviše osetile Latinoamerikanke i crnkinje.

Žene

Belkinje su u SAD tokom pandemije dobijale manje otkaza od žena druge boje kože / Foto: Pixabay

Prošlog meseca je zabeležena stopa nezaposlenosti, za 20 odsto viša kod Afroamerikanki i Latinoamerikanki, nego kod belkinja.

Sandra, imigrantkinja iz Gvatemale, 20 godina radi u Njujorku kao dadilja. Insistirala je da nastavi s poslom i tokom pandemije, jer je njen muž - građevinski radnik - ostao bez posla, a od njene plate zavise još i njen otac (87), ćerka i unuka.

Trenutno, za ovu vrstu posla nema formalne zaštite. Sjedinjene Američke Države nemaju zakon koji nalaže plaćeno bolovanje, čak ni za one iz "formalnog sektora".

Video: Najveći ekonomski izazovi u narednih 10 godina

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Viva la Vida

    ,, Prima samo 200 dolara nedeljno " :) Plata 250e ali mjesecno, radi se svaki dan, nema placenog godišnjeg.. A zalimo afro amerikans.......

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke